О томе у каквој атмосфери се дочекује Светски дан слободе медија, можда најбоље говори једна од ставки у данашњем Прогласу Удружења новинара Србије, у којој се захтева да косовске институције и међународна управа на Косову хитно формирају Међународну експертску комисију ради истраживања убистава и киднаповања новинара на Косову од 1998. до 2005. године. Прошло је више од две деценије, реч “хитно” бива све обесмишљенија са протоком времена, а 19 трагичних судбина и даље чека да буде разјашњено.
Удружење новинара Србије (УНС) поднело је пре неколико дана Европској федерацији новинара (ЕФЈ) предлоге две резолуције – о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову, али је раније најављено да “због дискриминације” неће учествовати на скупштини ЕФЈ крајем маја у Приштини.
Прилично контроверзан почетак за теме које су саме по себи тешке и контроверзне, примећује један од наших саговорника.
У резолуцијама се, поред захтева за формирање међународне експертске Комисије, тражи сарадања тужилаштава Београда и Приштине, утврђивање одговорности Еулекса и Унмика, па чак и да Специјални суд за ратне злочине на Косову отвори истраге о убијеним и несталим новинарима.
Но, како прогнозира ранији председник Удружења новинара Србије, та ће резолуција пре бити усвојена, него захтев о Јавном сервису на српском језику на Косову, што не чуди ако се има у виду да се новинарима и дан данас забрањује улазак на Косово, ускраћују преводи на српски језик и на бројне друге начине отежава да раде свој посао. Са друге стране, за оне који су неистинитим извештавањем доливали уље на ватру, казне нема.
Да ли слобода медија за новинаре на Косову значи слободу да ћутиш, да не разумеш, слободу да нестанеш и да те нема?
И ове године на свим странама света страдао је дијалог, страдале су наше колеге, разговор са људима, све оно што баштинимо као најважније вредности човечанства, оцењује председник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић.
“Има ли смисла рећи да је данас црни дан ове професије, ако знамо да се читава једна заједница и професија плаши употребе свог матерњег језика на Косову и Метохији, ако данас после 20 година схватамо да неке наше колеге праве ревизију трагичног догађа 17. марта као да се ништа није догодило?”, упитао се Ракочевић на обележавању Међународног дана слободе медија испред Дома културе у Грачаници.
Председница Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) Ивана Вановац подсетила је на “громогласну тишину” у којој се крше права новинара и српских редакција на Косову.
“То је тишина у којој се медијима на Косову догађа оно што им се догађа, у којој законодавац покушава да ћутке донесе законе који ће значити нестанак српских медија на Косову. Тишина у којој Срби на Косову читају српску штампу коју немају. То је тишина у којој можете слободно да заборавите на објективност, целовитост, на све оно што чини једну квалитетну новинарску садржину, зато што не морате да одговарате за то”, рекла је Вановац.
Косово је тренутно простор са највећим бројем нерешених случајева убистава и киднаповања новинара, подсећа за Косово онлајн председник Комсије за истраживање убистава новинара Веран Матић и додаје да је “драматично” што међународне институције и стране владе не третирају то као озбиљан проблем који захтева решавање.
Већ постоји проблем са предстојећом скупштином ЕФЈ, односно проблем има УНС који је одлучио да не учествује, каже Матић и додаје да не може сасвим да разуме због чега се улаже резолуција и захтева њено усвајање, када се зна да је за предлагање резолуције неопходно учешће на скупштини.
“Вероватно је могуће да неки други делегат из неког другог удружења то предложи, али то ми се чини помало као нешто што у старту производи малу контроверзу око резолуције. Мислим да су ове теме такве да не би смеле да имају било какву врсту додатне контроверзе, јер су оне саме по себи тешке”, истиче наш саговорник.
Међународна експертска комисија која би се бавила истрагама убистава новинара први пут је поменута на састанку 2018. у Приштини и Грачаници на коме су учествовали и УНС и Асоцијација новинара Косова под покровитељством Оебса и тадашњег председника Косова Хашима Тачија, каже Матић.
“Да комисија добије међународни мандат, али да га признају и привремени органи и српски органи и да се ради на томе, да се не губи време. Јер Косово је тренутно простор са највећим бројем нерешених случајева убистава и киднаповања новинара. И то је драматично, да међународне институције и стране владе не третирају то као озбиљан проблем који захтева решавање, јер како време пролази, све је мање шансе да то буде решено”, упозорава.
Међутим, сматра да резолуције, саме по себи, не доносе ништа.
“Мислим да је овде око тог концепта истраге убистава новинара јако важно да постоји консензус и новинара са Косова из било којег удружења, и УНС-а, и НУНС-а. Јер ако унутар новинарске заједнице нема одређене врсте сагласности, онда се нећемо догодити оно што ми желимо као неко исходиште – дакле, формирање одређеног тела, јер притисак неће бити убедљив, ући ће у те шаблоне политиканства и онога што не води ка решењу овог случаја”, наводи Матић.
Јако је важно, истиче, да се започне процес откривања шта се заиста догодило, а у оквиру тог рада ће свакако бити додирнути и аспекти одговорности различитих институција због нечињења и опструкције.
“Свакако да је велики проблем када је реч о онима који су владали Косовом – и Унмик и Еулекс, због чега нису имали ни прописну евиденцију убијених новинара, нити скупљали документацију у том фајлу о убијеним новинарима. То су све ствари које сада не би требало стављати у први план, да се не коче процеси”, оцењује и додаје да је кључно да се успостави сарадња између тужилаштава, која је “и прописана и могућа”, иако је сада “захладнела”.
Мислим да постоји разлог зашто се више не инсистира на истраживању убистава новинара на Косову, а то је зато што Запад просто скрива поглед пред истином да је на тој територији – где они тврде да цветају људска права и демократија – убијено толико новинара и да ни данас ситуација за новинаре тамо није боља, нарочито ако сте српски новинар на Косову, каже за Косово онлајн новинар и некадашњи председник УНС-а Владимир Радомировић.
“Али сва је прилика да оваква резолуција – ако УНС не буде на лицу места – вероватно неће проћи”, оцењује Радомировић.
Он подсећа да већ постоје резолуције о истраживању убистава новинара на Косову, те да је 2018, када је он био председник УНС-а, донета прва резолуција.
“Међутим, ни тада 2018. ни касније – када је усвојена још једна резолуција – није било неких последица у смислу да је Европска федерација новинара покренула неку иницијативу, да је инсистирала у Бриселу и Њујорку преко Међународне федерације новинара да се покрену неке међународне истраге, да се коначно утврди ко је одговоран за убиства новинара на КиМ која су се десила од 1998. до 2005. године и која су великим делом повезана са активностима ОВК, односно њених наследника после рата. То су била убиства новинара који су се заправо нашли на мети тих криминалаца и терориста и зато је важно да разоткријемо све околности јер Косово је територија у Европи на којој је страдало највише новинара”, наводи Радомировић.
Гледано са ове дистанце, Радомировић оцењује да постоји разлог зашто се више не инсистира на истраживању убистава новинара на Косову.
“То је зато што Запад просто избегава да погледа истини у очи и скрива поглед пред истином да је на тој територији КиМ – где они тврде да цветају људска права и демократија – убијено толико новинара и да ни данас ситуација за новинаре тамо није боља, нарочито ако сте српски новинар на КиМ, ситуација је тешка и то се на Западу не види. А сигурно ће током ове скупштине ЕФЈ велику пажњу добити украјински новинари који су добили фактички азил на Косову и који тамо живе већ неколико година и они ће бити звезде те скупштине. Тако да ће опет прича отићи у неком другом правцу, а заборавиће се новинари коју су убијени на Косову”, каже наш саговорник.
Коментаришући шансе да предложене резолуције буду усвојене, Радомировић оцењује да резолуција о убиствима новинара има више шанси него ова о Јавном сервису на српском језику.
“Имали смо раније већ резолуције на тему убистава новинара које су усвојене, а питање канала на српском језику је нешто што су људи који данас заступају УНС тражили дуго, али ја не видим потребу да се УНС бави тиме да треба применити Ахтисаријев план и признати Устав Косова. Тиме би требало да се бави онај ко признаје Устав Косова, а УНС не треба да признаје Устав Косова”, закључује.
