Бивши председник Привредне коморе Сафет Грџаљиу изјавио је да је у току “тихо пражњење Косова” и да се то види и по чињеници да приватни сектор због проблема са радном снагом све више запошљава раднике из Турске, Бангладеша, Пакистана и Индије.
“Истина је да приватни сектор има проблема када је у питању радна снага. С друге стране, имамо увоз радне снаге, поготово из Турске, Бангладеша, Пакистана и Индије. Са треће стране имате доста људи који не раде и не воде се у попису запослених. Морамо се сложити да статистистиче анализе требају да дају тачне разултате тачних података, а не да дају тачне резултате криво убачених података”, каже Грџаљиу за Косово онлајн.
Он је објаснио да се због тога група економиста обратила Статистичком заводу тражећи да им, уз опште податке о броју становника, односу мушкараца и жена, доставе и подаци везани за радну снагу и запошљавање.
Овај стручњак истиче да би пописом требало да се јасно дефинише и колико је грађана у дијаспори.
“Ту има нејасноћа не само према мишљењу аналитичара, већ и на основу разних података. Мора се бити пажљив како би се сазнао тачан број колико је грађана који тренутно живе на Косову, колико њих је у иностранству, колико их је узело страно држављанство и како се они третирају у попису становништва. У том контексту, мислим да је визна либерализација утицала на то да је доста људи са Косова напустило Косово. Да ли је то привремени одлазак или не, не знам, сазнаћемо временом. Али, на неки начин постоји тихо пражњење Косова које се можда овако не види у гро плану, али у суштини то се догађа и то сигурно утиче на број становника”, нагласио је Грџаљиу.
Коментаришући недавно завршен попис становништва овај стручњак оцењује да је то био највећи догађај зато што је овај процес битан не само са политичког, већ и економског и социјалног аспекта.
“На основу броја становништва и свега тога што се открије може да се направи развојна стратегија за будућност, да ли за пет, десет или 15 година. То је значајан фактор који треба да буде у функцији развоја и перспективе”, каже Грџаљиу.
Објашњава да је први пут на овом попису коришћена нова метода – дигигарлног пописивања у коју је било укључено више од 3.000 пописивача.
“Остаје да се на основу резултата виде детаљи. Али, истина је да је то био јако велики пројекат који треба да буде искоришћен за планирање и бољу перспективу свих нас”, наглашава Грџаљиу.
Истиче је тај процес имао своје недостатке.
Као први истиче чињеницу да се нису пописале општине са српском већином на северу што ће, наглашава, произвести негативне последице.
“С друге стране, мислим да мора да се тачно дефинише ко су резиденти, стални грађани јер ту спада и дијаспора, а самим тим води се регистрација да нису били укључени у овај процес. И то је проблем који ће имати негативне последице. Мора се дефинисати тачан број грађана Косова у које спаде и дијаспора”, упозорава овај економиста.
