На „новогодишњој пијаци“ у основној школи Краљ Милутин у Грачаници и ове године су посетиоци могли да пазаре празничне честитке, украсне предмете, наруквице, минђуше, торбе и бројне друге производе. У питању су рукотворине ученика ове школе који већ годинама излажу радове својим муштеријама – другој деци и родитељима. Лепа традиција започета пре пет година реализована је и на крају 2021. Најзаслужнија је свакако наставница ликовне културе, Љиљана Ђорић, која се кроз свој вишедеценијски рад несебично труди да у сваком од малишана пробуди креативност и љубав према уметности. За КоССев каже да би сви требало да пронађемо и окренемо се својим хобијима, те барем на кратко угасимо телевизоре и телефоне.
Ученици Основне школе Краљ Милутин израђивали су у претходном периоду своје празничне честитке – цртали их, бојили и украшавали, како би их ове недеље изложили на „школској пијаци“.
У акцији која је сада већ постала традиционална, учествовали су малишани од првог па све до оних који су осми разред.
Са најмлађима су радиле учитељице, док су они од петог до осмог разреда могли да се ослоне на своју наставницу, Љиљану Ђорић.
Ученици су израђивали честитке на часовима ликовне културе, док је Ђорић будила креативност у њима и помагала им да их учине што лепшим и интересантнијим.
У уторак, 28. децембра, све је већ било спремно за продајну изложбу која је у наредна два дана – 29. и 30. децембра окупила многобројне родитеље, малишане и све оне који су били у потрази за честиткама.
Као и претходних година, и ове се на „школској пијаци“ нашао велики број разноврсних честитки.
„Посетиоцима смо понудили више од 500 честитки. Ми смо ишли ка томе да оно дете које буде купило честитку, у истој напише оно што жели и поклони је својим пријатељима или члановима породице“, казала је за КоССев Ђорић.
Осим честитки, у понуди су били и украси за јелку, наруквице, минђуше, прстенчићи, плетене капе, шалови, рукавице.
Ученици су за посетиоце уједно припремили музички програм.
Ђорић каже да су цене одређене у договору са децом, те да су оне биле приступачне, али не и такве да обезвреде труд малишана.
Након дводневне продајне изложбе прикупљено је око 350 евра, каже Ђорић, те додаје да још увек није познато за шта ће новац бити утрошен.
„Одлучићемо у ходу, када буде затребало за нешто“, рекла је наставница ликовног, уз подсећање да је претходних година купована народна ношња за ученице, као и поједина наставна средства.
Ово је пета новогодишња акција малишана из Грачанице, док се паралелно са њом, али и још пет година уназад, спроводи и ускршња – када малишани фарбају јаја која такође излажу и продају.
Љиљана Ђорић заслужна је у великој мери за покретање, али и реализацију и једне и друге акције.
Осим што је наставница која се несебично труди да своје знање пренесе новим нараштајима, а што ради већ више деценија, Ђорић, након што зазвони последње звоно, у свом дому проводи сате преокупирана својим креативним пројектима. Не мањка јој хобија.
„У питању су ручни радови – тренутно плетем прслуке, правим наруквице, корпе од папира, сликам повремено када имам инспирацију“, каже наша саговорница.
Ђорић је мајка четворо деце и бака седморо унучади. Упркос великој породици и многобројним обавезама, каже да је то не спречава да пронађе време за своје „лепше преокупације“.
„Човек може да пронађе време за све, само је питање да ли нешто жели. Ја имам времена за све, уколико ми се нешто свиди, волим да испробам – да видим да ли ја то могу да направим или не“, тврди наша саговорница.
Своје рукотворине углавном поклања члановима породице и пријатељима, међутим, повремено и нешто прода.
Каже да је раније много више сликала те да је неретко проналазила купце за своја уметничка дела.
Међутим, потражња се у међувремену смањила, када је и одлучила да се посвети пројектима са папиром попут корпи и декоративних предмета, а који су такође пронашли место на грачаничком тржишту.
Ђорић, међутим, од скорије има нову занимацију којој се неретко враћа када год је у могућности. Она израђује наруквице, огрлице, ланчиће и други накит.
Каже да се тиме не бави како би се обогатила или покренула сопствени бизнис, већ да, првенствено, с озбиром на то да живимо на подручју на којем политика доминира у људским животима, својим пројектима отвара нови свет и проналази унутрашњи мир.
А како тај мир не би био нарушен, Ђорић ретко када проводи своје време уз укључен телевизор и информативне програме. Каже да има лепшу преокупацију.
„Ја телевизор не укључујем, вести не слушам. Вероватно не размишљам о томе зато што имам лепшу преокупацију. Радим оно што волим, уживам у томе када видим шта сам одрадила и завршила, тако да ми политика не пада на памет“, тврди наша саговорница.
Саветује и другима да исто учине и пронађу оно што их чини срећним и задовољним.
„И други људи би требало да раде оно што воле, да се занимају са нечим, оставе се телефона и интернета и посвете ручном раду. Уметност је нешто што мене испуњава, а кладим се да би и многе друге, уколико би јој се препустили“, закључује наша саговорница.
