Најава Хрватске о повећању свог војног присуства на Косову је једна класична политичка провокација и покушај да се поентира на антисрпском осећају изјавио је за Косово онлајн истраживач на Институту за политичке студије Душан Гујаничић.
Гујаничић додаје да се, истовремено, тим потезом подсећа на старо савезништво Хрвата и Албанаца које се, како истиче, заснива на строго антисрпској основи и ничему више.
“Јер ако реално погледамо Хрватска и нема неког нарочитог интереса на Косову. Та најава је била добра прилика да се онако јефтино испровоцира Србија, али и они су свесни да су у оквиру НАТО веома споредан играч и да нису у позицији да о било чему самостално одлучују. Најновија криза између Хрватске и Србије, којој тренутно сведочимо, најлакше и најлогичније се може објаснити, уколико пођемо од основног постулата да у основи, рат између Хрватске и Србије, никад није ни престајао, само се одвијао неким другим политичким, мирним средствима”, оценио је Гујаничић.
Због свега тога, указао је Гујаничић, најновија дешавања и нису нарочито изненађујућа.
“Потез Хрватске о повећању војног контигента на Косову, негде се помиње и отварање новог војног кампа, мени лично делује као најдиректнија ‘освета’ за један потез који је Србија предузела, односно који се десио пре неколико дана у Суботици када је буњевачки језик добио званични статус и с обзиром на временско поклапање, можда је то најлогичније објашњење за овакав потез”, констатовао је Гујаничић.
Подсетио је и да се не сме заборавити чињеница да везе између Загреба и Приштине нису нове и да оне веома добро функционишу последњих 40-ак година, фактички од распада бивше Југославије.
“Ако се осврнемо на неки историјски контекст тих веза, треба подсетити и на податак да је 87 Албанаца погинуло у хрватској војсци током рата деведесетих, а да не помињемо одређене албанске генерале у војсци Хрватске током тог рата, почев од Агима Чекуа, Расима Адемија итд. Та интересна коалиција између Хрвата и Албанаца, која је заснована искључиво на једној антисрпској, строго интересној основи, ни у ком случају не би требало да буде изненађење”, оценио је Гујаничић.
Он не верује да Хрватска може било шта самостално да предузме на Косову, без сагласности неких много јачих фактора, тј. без сагласности оних који одлучују у оквиру НАТО алијансе.
“Али, опет с друге стране, Хрвати не пропуштају прилику да онако ‘жацну’ Србију, на оно за шта верују да је Србија најосетљивија, а то је питање Косова”, напоменуо је Гујаничић.
Када је реч о односима Србије и Хрватске, Гујаничић је истакао и да се, поред неких краћи периода “затишја”, и поред неких симболичних конкретних потеза, као што је реновирање и отварање родне куће Бана Јелачића у Петроварадину, као и званични пријем Милорада Додика у Загребу, ипак, српско-хрватски односи најкраће могу описати “један корак напред, два корака уназад”.
“То је једна игра која траје непрестано, уз константо хрватско фалсификовање историјских чињеница и једне минималне одбране од стране Србије, која увек гледа да у својим званичним реакцијама пружи одговор тек толико да не остане нема и тек када заиста те провокације достигну одређени ниво. Можемо тек да замислимо шта би се десило, ако би улазак Србије у ЕУ у некој накнадној фази зависио од става Хрватске, какве би све објективне препреке и потешкоће биле на том путу”, закључио је Гујаничић.
