Историчар Александар Гуџић каже да у косовској јавности постоји доминантан дискурс постојање имагинарног косовског културног наслеђа о томе да је то заправо косовско културно наслеђе, да се у сећањима, у свести обичних људи избрише сећање на српско присуство на овим просторима.
Коментаришући најаве из Приштине да још једну православну цркву на Косову, овога пута у селу Горњи Стрмац, прогласи за римокатоличку, Гуџић је оценио да није искључено да се у перспективи, Приштина одлучи на неку егзибицију формирања косовске православне цркве.
“Доминантан дискурс у косовској јавности последњих година, деценија, јесте постојање имагинарног косовског културног наслеђа, не српског, не православног. То говори да није довољно било албанским екстремистима да униште српске цркве и манастире већ је потребно у јавности пласирати једну тезу, један дискурс о томе да је то заправо косовско културно наслеђе, да се у сећањима, у свести обичних људи избрише сећање на српско присуство на овим просторима. Није искључено да се у перспективи Приштина одлучи на неку егзибицију формирања косовске православне цркве по узору на нешто што су покушали и што раде у Црној Гори или што су у прошлости радиле усташе у НДХ“, рекао је Гуџић.
Додаје да је то нешто што нас очекује.
“У албанскојх научној јавности је чак у историји доминантан један наратив да су Срби у 12 веку окупирали подручје данашњег Косова и Метохије и да су на темељима албанских цркава и манастира градили своје цркве и манастире па је тако пре пар година удружење историчара из Високих Дечана изашло са том теоријом да су Високи Дечани заправо саграђени на темељима албанског храма. У Новом Брду је тадашњи премијер Рамуш Харадинај изјавио да је то древни албански град Артана, конструише се једна конструкција, један дискурс о неком древном историјском Косову“, додаје Гуџић.
Гуџић упозорава да српска заједница у перспективи може да се суочи са још већим проблемима присвајања српске културне и духовне баштине.
