Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Данас: Официри за везу Београда и Приштине у дубокој „илегали“

Фото: EPA-EFE GEORGI LICOVSKI; Foto: RTV Aldi; Foto: Screenshot

Размена официра за везу на линији Београд-Приштина била је 2013. праћена великом медијском помпом, будући да је тиме успостављен канал комуникације српских и косовских власти, додуше, уз посредовање Европске уније, али је данас делокруг дужности тих функционера умногоме непознат, чак и западним дипломатама и представницима НВО заједнице на Косову.

И извори блиски званичном Београду и посматрачи политичке сцене косовских Албанаца наводе незванично за Данас да се „мало зна“ о томе шта свакодневно раде Дејан Павићевић и Јетиш Јашари, који су на челу канцеларија у два поменута града.

Канцеларије у просторијама Уније

Према званичним подацима, основне дужности официра за везу односе на олакшавање примене досад постигнутих бриселских споразума. Њихове канцеларије смештене су у просторијама Делегације ЕУ у Београду и Приштини. Како за Данас објашњава дипломата из западних кругова: „Оба официра за везу не причају чак ни у приватним круговима чиме се свакодневно баве.“

„Дејан Павићевић се не експонира у јавности, ретко се оглашава изјавама. Таква тајновитост и одговара званичном Београду јер наши људи, заправо, и забораве да постоји официр за везу у Приштини. Да се он више појављује, то би на неки начин имплицирало дефакто признање извесног облика косовске независности“, објашњава наш саговорник.

Тврди се да Павићевић „коректно ради, и да је у протеклих осам година стекао довољно искуства, односно обучио се да обавља осетљиву и специфичну мисију, али да нека практична питања, рецимо, проблеме са којима се суочавају привредници из српских средина на Косову, „тешко да он може да реши“. У том контексту, извор Данаса прецизира: „Дешава се понекад да и сам официр за везу Београда не може да пређе административни прелаз, односно границу, и уђе на Косово без проблема.“

Чести притисци

Како сазнајемо, „Дејан Павићевић се суочава у раду са честим притисцима и има стално обезбеђење Кфора“. Занимљиво је да је он од 2013. непрестано на дужности официра за везу, док је Приштина у протеклих осам година „измењала“ три личности на тој позицији у Београду. Према нашим незваничним информацијама, главни разлози за толики опстанак Павићевића на функцији јесу „његова репутација поузданог човека и чињеница да није лако наћи некога ко би радо отишао у Приштину“.

Први официр за везу Приштине у Београду био је Љуљзим Пеци, који се на таквој позицији задржао свега неколико дана. Пеци је оставку поднео како је навео због неслагања са тадашњим премијером Хашимом Тачијем. „Разлог за оставку су неслагање и критике премијера Хашима Тачија због моје изјаве за медије да ће се односи између Републике Косово и Републике Србије потпуно нормализовати када Србија призна независност Косова“, објаснио је он у јуну 2013. Пеција је „наследио“ Ваљдет Садику, дотадашњи косовски амбасадор у Хрватској. Портал ББЦ на српском језику својевремено је објавио да је иза његовог радног стола „у канцеларији у једном од ходника седишта Делегације ЕУ“ у Београду стајала застава Косова, а на зиду висиле слике тадашњег косовског председника Хашима Тачија и урамљене Декларације о независности Косова.

„Ја јесам амбасадор“

У лето 2018. он је за поменути медиј изјавио: „Мој службени назив је официр за везу. Желимо бити коректни – ми смо потписали тај споразум. Па и на сајту Министарства спољних послова Косова стоји Канцеларија за везу. Али, ја јесам амбасадор.“

Ваљдет Садику је „одслужио“ петогодишњи мандат у Београду. У марту ове године именован је за отправника послова у косовској амбасади у Сједињеним Државама. Портал Нова.рс је пренео да је косовско министарство спољних послова тим поводом објавило: „Узимајући у обзир дипломатске околности у којима се налази Косово и значај који за нас имају Сједињене Америчке Државе, и с обзиром на то да је амбасадорка Вљора Читаку завршила свој мандат у Вашингтону, министарка Мељиза Харадинај Стубла, ослањајући се на важећи закон, донела је одлуку да пошаље амбасадора Ваљдета Садикуа, у својству отправника послова, привремено у Вашингтон, како не би остало упражњено место амбасадора на најважнијем месту за Косово.“

Актуелни официр за везу Приштине у Београду је Јетиш Јашари, који се још ређе појављује у јавности од Садикуа. Међу ретким медијским објавама о њему налази се вест из фебруара ове године, објављена на порталу „Бујановачке“, о његовом сусрету са председником општине Бујановац Нагипом Арифијем. Како је навео тај сајт они су разговарали о „подршци Републике Косово грађанима бујановачке општине“.

Маринковић: Ембрион успостављања дипломатских односа

Оцењујући положај и дужности официра за везу, Миодраг Мики Маринковић, програмски директор НВО Актив из Косовске Митровице, наводи: „Мени се чини да је идеја размена оффицира за везу између Приштине и Београда, чији је званични мандат био надгледање имплементације споразума потписаних у Бриселу, доживела судбину самог процеса. Дакле од једног врло амбициозног, ангажованог почетка 2013 године, дошло је до његовог потпуног обесмишљавања услед застоја у преговорима, различитих тумачења постигнутих споразума, па на крају и саме појаве идеје о разграничењу, која је читав Бриселски споразум ставила ад акта.“ „Једноставно, прекидом преговора, није више било посла за њих. Те канцеларије су опстајале инсистирањем Европске уније, које је такву размену владиних званичника тумачила као ембрион успостављања дипломатских односа између Србије и Косова, те једним од ретких успеха читавог процеса. Таквим су је видели и званичници у Пристини, тачније сами официри за везу са Косова, који су у медијским извештајима истицали да без обзира како је њихов званични назив, њихов мандат је да обављају послове амбасадора“, прецизира Маринковић.

Гогић: Функција без посебне тежине

Према мишљењу Огњена Гогића, политиколога из Косовске Митровице, официри за везу су „изгубили значај“. „У време када су започели бриселски преговори 2011. године, Београд је био веома пажљив да не даје повод да се било шта протумачи као чин имплицитног признања Косова. Веома се водило рачуна о томе ко се с ким састаје, на који начин је Косово представљено на сусретима, управо зато да се не би неки потез протумачио као да Србија третира Косово као равноправан ентитет. Такав приступ се одражавао и на међусобну комуникацију. Када су именовани официри за везу, то је била велика прекретница јер је значило да се успоставља нови канал комуникације. То је само по себи било важно за процес, али се и чекало на грешку“, прецизира он. Саговорник Данаса истиче да су током година, међутим, односи између Београда и Приштине подигнути на виши ниво. „До сусрета је долазило на нивоу председника и премијера, тако да су официри за везу потпуно пали у други план. Они фактички више нису ни потребни, нити се њиховим поступцима може приписати нека посебна тежина“, сматра Гогић.

(Данас, 04.06.2021)

 

 

 

Став