Данас се обележава годишњица прогона најмање 200.000 Срба из Хрватске у војној акцији „Олуја“. У Србији се овај дан обележава као Дан сећања на страдале и прогнане. Удружења подсећају да породице страдалих и несталих готово три деценије безуспешно трагају за истином судбине својих најмилијих.
Хрватска војно-полицијска акција „Олуја“ почела је 4. августа 1995. године нападом хрватских снага на непризнату Републику Српску Крајину услед чега је протерано око 200.000 Срба.
На евиденцији Документационо-информативног центра „Веритас“, како је то недавно Тањугу потврдио Саво Штрбац, налазе се имена 1.903 погинулих и несталих Срба из ове акције и после ње, од чега 1.246 цивила (65%) цивила, од којих су око три четвртине били старији од 60 година.
Међу жртвама се налази 563 (30%) жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.246 особа лица, док се на евиденцији несталих води још 623 (35 %) лица, од чега 472 цивила, међу којима је 241 жена.
Централна манифестација обележавање Дана сећања на погођене у Олуји одржала се још јуче у Лозници, одакле је српски председник Александар Вучић поручио да „неће више бити ни погрома, ни прогона, ни трактора. Гарантујем вам као председник Србије да се то више неће никада српском народу нигде догодити“.
Породице уморне од чекања и лажних обећања
Удружење породица несталих и погинулих „Суза“ и ове године одржало је конференцију за медије „Немамо право на заборав – 29 година од погрома српског народа у Олуји“.
На конференцији су, поред осталих, учествовали председник Комисије за нестала лица Вељко Одаловић, заменик комесара за избеглице и миграције Светлана Велимировић, ћерке несталог Петра Боромиса и председнице Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић и Радмила Крстић.
Радмила Крстић и даље тражи оца Петра Боромису који је нестао 5. августа 1995. године у рејону Сува Међа. Са још тројицом другова заробили су их, казала је, припадници 5. корпуса Армије БиХ.
„Послије тих неких десетак година смо ипак дошли до сазнања на ком се, видјели смо, односно добили ЦД на којем се јасно виде четири наша заробљеника гдје су ухваћени и на бруталан начин убијени и масакрирани“.
Иако постоје докази, Радмила и данас чека правду и да на достојан начин сахрани оца који се још води као НН лице.
Није једина. Многе регистроване гробнице ни до данас нису ексхумиране, казали су у Удружењу „Суза“.
„Хрватска, као чланица Европске уније, једина је земља у региону која има позната регистрована гробна мјеста, а неексхумирана и након три деценије. Зашто? Само зато што су у тим регистрованим гробницама покопани Срби“.
Породице несталих кажу да су уморне од чекања и лажних обећања, али и да у решавању тешких својих проблема, помоћ и подршку очекују од институција Србије.
Хрватске власти нису спремне да сарађују
Хрватске власти опструишу, и нису спремне да сарађују у потрази за несталим Србима, казао је на овој конференцији председник Комисије за нестала лица Владе Србије, Вељко Одаловић.
„Постоји опструкција и још много ствари с којима се суочавамо у овоме што радимо и које јасно говоре да хрватска страна није спремна не да се суочи са злочинима које је починила, него да једну елементарну цивилизацијску и хуманитарну тему стави на дневни ред“, рекао је Одаловић.
На конференцији је најављен парастос, који је данас служен у Цркви Светог Марка у Београду.
А након службе, чланови овог удружења у присуству чланова породица жртава и других појединаца, најављено је, упутиће се ка Ташмајданском парку, где ће на Спомен-обележје погинулима у ратовима на простору бивше Југославије положити венце и цвеће у знак сећања на све трагично страдале.
YИХР: Иза Хрватске је барем 29 година пропуштених прилика које су могле понудити другачији, бољи пут у будућност
У селу Стрмица код Книна јуче је одржана комеморација свима који су изгубили животе, домове и завичај током и у данима акције „Олуја“. Обратили су се активисти Иницијатива младих за људска права.
У том је селу, подсетила је ова организација, недуго након почетка операције започело пљачкање и паљење кућа, а убијено је, навели су податке Доцументе – центра за суочавање с прошлошћу, десет цивила, а једна се особа још увек води као нестала.
Обратили су се активисти Иницијативе младих за људска права, најпре прочитавши цитат из извештаја Амнестy Интернатионала објављеног 1998. године:
„Кршења људских права почињена за време и после операције ‘Олуја’ скоро па су заборављена. Ако се не подузме акција, велика већина починитеља можда се никада неће морати суочити с злоделима која су починили, а жртве можда никада неће прибавити правду за почињена дела, а постоји и опасност да чињенице буду заувек изгубљене за сећане. Постоји озбиљна опасност да ће хрватске власти другима показати да ако се до краја издрже напади и критике, међународна заједница временом изгубити интерес и почети се бавити другим питањима. Ово је цитат из извештаја Амнестy Интернатионала објављеног 1998. године. Ми данас живимо ту стварност на коју је извјештај упозоравао. Иза Хрватске је барем 29 година пропуштених прилика које су могле понудити другачији, бољи пут у будућност“.
Активисткиња из Хрватске је поручила да је њена одговорност, као, како је казала, припаднице народа у чије се име континуирано, већ готово 3 деценије игнорише, релативизира или пориче страдање и патња оног етнички другог, да буде ту и сећа се са свима осталима.
„Заборавом сви губимо, без обзира на етнички идентитет с којим се поистовећујемо или с којим нас се поистовећује. Наша је дужност – као припадника нове, послератне генерације – бити онај, понекад тихи и слабо приметан, али упоран глас који осигурава да чињенице не буду потпуно изгубљене за сећање. Знам да је борити се против заборава тешко, али желим веровати – верујем – да је скривати истину још теже“, поручила је.
Дужност је, истакла је, стајати и понусити извињење:
„Које заслужујете, а за које су наши политички представници преслаби. Опростите у моје име, у име младих, али још више, у име оних који би требали стајати на мом месту и чије би изговорене речи имале пуно већи значај“.
Ово је обраћање поделио на мрежи X YИХР Србија.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије: Погром трајао четири дана, а последице остале и данас
„Сећање на ‘Олују’ није само подсећање на трагичне догађаје из прошлости. То је подсећање на неправду која још увек траје и на обавезу коју имамо према жртвама. Наша дужност је да инсистирамо на правди, да тражимо одговорност за почињене злочине и да никада не дозволимо да се овакви догађаји понове“, поручила је данас комесарка Наташа Станисављевић.
Комесаријат, казала је, одговорно брине о свим избеглим и интерно расељеним лицима а да је у овој години намењено више од 400 милиона динара за јединице локалних самоуправа за збрињавање избегличких и интерно расељених породица. До данас је помогао укупно 53.445 породица коју су добили неку врсту помоћи, а од тога је 40.155 породица избеглица из бивших Република СФРЈ.
„У овом тренутку у стању потребе, односно нису у могућности да сами реше своје стамбене потребе, је још скоро 8.000 породица избеглица и око 15.000 породица интерно расељених лица“.
Број избеглица из Хрватске које су збринуте до сада у Републици Србији је, према њиховим подацима, око 28.000 породица, а из БиХ око 12,000.
„Стамбено је збринуто 29.207 породица избеглица и интерно расељених лица, док је економски оснажено 23.286 породица/домаћинстава обезбеђивањем средстава за доходовне активности. Србија је током ратних дешавања на просторима бивше СФРЈ деведесетих година примила преко 600.000 људи, а још увек је у статусу избеглице 24.862 лица, од којих 17.052 из Републике Хрватске и 7.810 из Босне и Херцеговине. Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе је далеко већи, укључујући и 194.171 интерно расељених лица са Косова и Метохије. Само током 1995. године више од 190.000 лица је избегло у Републику Србију у две акције Хрватске војске, Бљесак и Олуја, са подручја сектора под заштитом УН“.
Више од 400.000 лица стекло је држављанство Републике Србије што, према саопштењу Комесаријата, представља највећи процес интеграције избеглица у савременој Европи.
„Никада се нећемо сложити са Републиком Хрватском по питању Погрома који се десио током Олује коју они славе као своју ратну победу а у којој су протерали сопствене грађане, опустошили читаве крајеве који су данас празни“, истакла је комесарка.
„Увек ћемо подсећати и њих и међународну заједницу да је сама природа овог злочина антицивилизацијска и антиевропска и да је недопустиво да буде некажњена и осуђена што представља срамоту и једних и других с обзиром да за овај злочин и етничко чишћење још нико није одговарао“.
ФХП: Одлука да се државна комеморација операције „Олуја“ ове године одржи 3. августа у Лозници – груба политичка злоупотребу страдања Срба из Хрватске и њихове патње
ФХП је уочи Дана сечања на „Олују“ оценио да су хрватске војно-полицијске снаге у тој акцији и после ње починиле „распрострањене и систематске злочине над цивилним становништвом српске националности и његовом имовином“.
Ове године упозорили су да ниједна жртва те акције у Србији „и даље не може да оствари своја права јер постојеће законско решење, осим што не задовољава потребе жртава, дискриминише жртве које су настрадале ван територије Србије“.
„То цивилне инвалиде и породице жртава ‘Олује’ лишава финансијске, здравствене и психосоцијалне подршке институција“, стоји у саопштењу.
Фонд је оценио и да државна манифестација којом је јуче обележено страдање Срба у акцији „Олуја“ 3. августа у Лозници представља „грубу политичку злоупотребу страдања Срба из Хрватске и њихове патње“.
„Уместо успостављања достојанственог дана сећања на жртве, власт годинама уназад државном комеморацијом с неумесним драмским реконструкцијама ратних догађаја вулгаризује сећање на страдале. Оглушујући се о потребу за местом сећања, власт локације комеморација условљава својим политичким интересом. Тако је овогодишња комеморација искоришћена у сврху обрачуна с грађанима Лознице који протестују против уредбе Владе о рударењу литијума“, оценио је ФХП.
