Очи Приштине већ дуже време упрте су у Грчку у којој се неретко “види” најслабија карика међу пет чланица Европске уније које не признају Косово. Истовремено, варничења месецима уназад на релацији Атина-Тирана дала су повод спекулацијама да би Грчка преко питања Косова могла да испослује решавање проблема које има са Албанијом.
Случај ухапшеног грчког градоначелника албанског града Химаре довео је до тога да Грчка блокира преговарачки процес Европске уније са Албанијом, али саговорници Косово онлајна, познаваоци политичких процеса у Грчкој, кажу да се овај проблем неће рефлектовати на питање Косова.
Упркос оцени косовског премијера Аљбина Куртија да је “Грчка прва на листи земаља које су се приближиле признавању независности Косова”, аналитичари кажу да тренутно нема назнака да ће Грчка признати Косово као и да је мало вероватно да би у будућности она била прва од ЕУ земаља која би направила корак у том правцу.
“Постоје неки дипломатски кругови у Грчкој који сматрају да Грчка преко Косова придобија Албанију и када је реч о питању грчке мањине и када је реч о одређивању ексклузивне економске зоне на мору, што је отворено питање са Албанијом. Али, Грчка има јасан став да не признаје независност Косова и за сада нема назнака да ће се то променити. Моје мишљење је да ће се Грчка по питању Косова руководити пре свега резултатима процеса дијалога Београда и Приштине, односно, ако дође до неког озбиљнијег помака у смислу нормализације односа, онда може бити промене става, а тим принципом ће се водити и друге земље које не признају Косово”, каже за Косово онлајн Никос Пелпас, дописник грчке телевизије ЕРТ из Београда.
Он одбацује могућност да Грчка може да буде попустљива према питању Косова како би са Албанијом ефикасније решила отворена питања.
„Не верујем да има попуштања. Грчка је последњих година учинила доста корака у приближавању са Приштином јер је преовладао став да – ако Србија може да има трговинске односе са Косовом, зашто не може Грчка? Грчка никада није имала ни политичке ни економске односе са Косовом. Тек две године Косово има своју канцеларију за везу у Атини. Сада је преовладао став да ту треба нешто променити али не верујем да ће стићи до тога да Грчка издвоји мишљење од пет земаља ЕУ и да сама одлучи да призна Косово. Имам утисак да ће та одлука зависити од става Србије. Односно, ако дође до потпуне нормализације односа Београда и Приштине, и ако Србија и не призна Косово, јер нико не тражи да га званично призна, мислим да ће тада свих пет земља признати Косово, али не и да ће то да уради нека земља сама пре него што се дијалог заврши“, каже Пелпас.
Питање Косова, додаје, ствара проблем и унутар ЕУ, јер ако не буде решено, Косово неће моћи да постане члан ЕУ “како то хоће 22 од 27 чланица ЕУ”.
„Не може да буде примљен неки ентитет који се представља као држава ако га макар једна држава не признаје. А не верујем да ће, ако не дође до решења између Београда и Приштине, Шпанија или Кипар, који су чврсти у свом ставу да не призању Косово, прихватити да Косово буде члан ЕУ. Зато верујем да ЕУ покушава да придобије Србију, односно да је ‘примора’ да непосредно призна Косово, не де јуре, већ дефакто, како би и те земље које не признају Косово промениле став“, каже Пелпас.
Поводом тога што је Грчка блокирала преговарачки процес ЕУ са Албанијом, наш саговорник каже да се такав став Грчке базира на процени да Албанија није урадила ништа у погледу поштовања мањинских права.
“Врховни суд у Албанији није дао дозволу да изабрани градоначелник Химаре Фреди Белери, који се налази у затвору под оптужбом да је куповао гласове за време локалних избора, буде привремено пуштен на слободу како би могао да положи заклетву на месту градоначелника, а оно што је наљутило Атину је то што је Еди Рама два дана пре доношења одлуке суда изјавио да ће молба Белерија бити одбачена. И то је знак за грчку владу да судске власти у Албанији нису независне”, објашњава Пелпас.
Василис Недос, спољнополитички коментатор из Атине каже за Косово онлајн да је за Грчку случај Белери повезан са питањем владавине права.
“Обе стране држе се својих позиција. Грчки премијер Мицотакис рекао је после Европског савета да случај Белери није билателарно питање између Грчке и Албаније већ да је повезан са владавином права и европским акијем, док је насупрот томе Еди Рама рекао да је за његову владу ово билатерално питање које нема везе са приступним преговорима ЕУ. Грчка нема интерес да блокира приступне разговоре за Албанију али владавина права и поштовање права Грка у јужној Албанији је за грчку владу веома важно“, каже Недос.
Што се тиче Косова, и Недос сматра да је позиција Грчке веома чврста.
“Свакако да постоје притисци партнера на Грчку, посебно Немачке и САД да дође до признања Косова, али, рекао бих да је грчко признање Косова далека могућност. Пре око годину и по отворена је косовска Канцеларија за трговину и присуство Косова у Атини је дипломатски надограђено али то је оно колико можемо да учинимо. Док год земље као што су Шпанија или Румунија, да не помињем мање као Кипар или Словачка, не признају Косово, нисам сигуран да ће Грчка направити корак у правцу признања. Рекао бих да је грчко признање Косова далека могућност“, каже Недос.
Иако косовски званичници често говоре да ће од пет ЕУ земаља које не признају Косово, Грчка бити прва која ће да начини тај корак, наш саговорник каже да то слуша најмање последњих пет година, али да се то још није десило.
„Очекивано је да косовски званичници имају такав став. Дуг је пут да би се тако нешто десило, не мислим да било шта слично тренутно предстоји. У овом тренутку очекивао бих даљу сарадњу између Косова и Грчке, можда у виду неких војних вежби у оквиру Нато, јер је Грчка члан Нато, а Нато гарантује безбедност на Косову. Нешто тако може да се деси. Такође, постоје грчке компаније које су заинтересоване за енергетске пројекте или економску сарадњу са Косовом, али признање косовске државности је нешто далеко“, уверен је Недос.
Аналитичар Бен Андони из Тиране каже да не верује да проблеми које Грчка тренутно има са Албанијом могу да утичу на питање Косова.
„Питања Албаније и Грчке нешто су што утиче само на односе наше две земље, још од времена када смо успоставили дипломатске односе, затим током Другог светског рата, у периоду после рата и до данас. Не верујем да ће проблеми које Грчка има тренутно са Албанијом моћи да утичу на питање Косова. Говоримо о два потпуно одвојена питања“, каже Андони за Косово онлајн.
Он сматра да Грчка заправо жели да игра посредничку улогу између Косова и Србије, али без признавања Косова.
„То Грчка чини да би добила што већи значај у очима Србије. Верујем да то важи у свим аспектима. Прво, у економском аспекту. Друго, у изградњи мостова сарадње са Србијом, пошто Грчка жели да игра улогу посредника са земљама Европске уније, које имају прагматичан став према Косову. Трећи је да Грчка жели да покаже свој преговарачки потенцијал великим геостратешким силама Истока, пре свега Русији, али и Кини и Индији“, наводи Андони.
Овакво ангажовање Грчке, како сматра наш саговорник, косовски премијер Аљбин Курти је искористио за унутрашњу употребу.
„Курти је ову паметну акцију грчке дипломатије искористио за унутрашњу употребу, због чега су грчки председник, грчки премијер и грчко министарство спољних послова, толико пута морали да покажу свој став о Косову и били категорични да Косово неће бити признато од стране Грчке”, каже Андони.
