Само онај ко је познавао Адема Демаћија може да дубље разуме Куртијев политички став. Демаћи је узор лидера какав би хтео и како се сада понаша Аљбин Курти. Чврст, спреман да ризикује, спреман да буде жртва, да иде у затвор ако треба и колико треба, да не прихвати никакву милост или помиловање. Демаћи је издржао своју казну до поседњег дана. Не само да није тражио помиловање, него је тражио и да остане дан дуже, ако треба. Курти је добио помиловање, али није хтео из затвора све док га, како сведочи Чедомир Јовановић, “нису изнели”, тражећи да одслужи целу казну. Курти, попут Демаћија, не трпи “руговштину”, односно политику која се безусловно ослања на спољни фактор и која није спремна ништа да ризикује. Према сведочењу председника Србије, Александра Вучића, Курти често помиње Демаћија током бриселских сусрета. То није без дубоких основа.
Демаћи је хапшен три пута. Када је ухапшен и осуђен трећи пут, Демаћи каже да је тада “постао жртва”. “Не осуђујете ме зато што сам починио било какав прекршај, само због мојих политичких ставова. Ја сам за Албанију. Југославија се неправедно држи за Косово. Делец́и албански народ на два дела, Југославија нарушава сопствене шансе за напредак и изградњу свог социјализма… Био сам жртва. Али без жртава не стижете нигде. Прихватио сам ту улогу. С друге стране, срец́ан сам што је управо мене српски колонијализам изабрао да сломи, јер добро знам да сам несаломив. Они су од мене створили мученика.”
Када је настала криза 90-их, Демаћи није прихватио Ругову као политичког лидера. “Господин Ругова и ја имамо исти циљ, али је разлика у томе што се он много више ослања на спољни фактор и није спреман ништа да жртвује. Није спреман да иде у опасне воде.”
Куртијево противљење Заједници српских општина је органско и дубоко идеолошко, али није његово. Темељ је поставио Адем Демаћи. Дана 2. фебруара 2007. године, након вишемесечних преговора, фински преговарач УН-а Марти Ахтисари послао је документ Београду и Приштини, у коме је поставио основу за будуц́ност Косова као мултиетничког друштва у коме би све заједнице могле безбедно да живе.
Демаћи је признао да ц́е свеобухватни предлог који је израдио специјални изасланик Уједињених нација ослободити Косово од српског суверенитета, али и омогуц́ити суверенитет српске мањине над албанском вец́ином, јер би две трец́ине српских представника у Скупштини Косова могле да блокирају било који закон. Демаћи је додао да је тим предлогом омогуц́ено да се Србија меша на Косову под изговором подршке локалним Србима. По Демаћијевом мишљењу, у име одбране српске мањине, Србија би могла да преузме контролу над деловима Косова, претварајуц́и га у Палестину Западног Балкана. Ето, то је корен Куртијевог отпора. Он жели албанску федерацију или “Велику Албанију”, а у њој нема места за други национални субјективитет, осим албанског.
Српска заједница и њена аутономија биле би непремостива препрека “Великој Албанији”. У овом тренутку, САД не желе “Велику Албанију”. Оне су се изјасниле да Косово не може да се уједињује ни с једном другом државом, али такође знају да то неће бити реална препрека уколико Албанци доиста својом политиком буду то желели. Једино право средство које онемогућава “Велику Албанију” јесте делатна и витална српска заједница на Косову.
У десет година проведених у другој затворској казни, Демаћи је схватио да је погрешио што је веровао да се албанско национално уједињење може постиц́и уз помоц́ једне од две велике силе комунистичког света, Кине и Русије.
У почетку је мислио да до уједињења албанских земаља може доц́и уз помоц́ СССР-а, који је у то време жестоко осудио Титову Југославију за „ревизионизам”. Изгубио је самопоуздање када је схватио да је сама Русија угњетавала многе људе унутар СССР-а и потпуно је повукао своје мишљење 1968. године, након што је СССР напао Чехословачку.
Своје наде је полагао и на Кину, која је покренула антијугословенску пропаганду. Али у затвору по други пут, када је имао довољно времена да чита и буде у току, схватио је да је погрешио у процени и Русије и Кине. Сада је почео да размишља да национална заједница можда није једино решење, јер такав пројекат не би добио снажну подршку на глобалном нивоу.
Ни Курти не верује у искрену и одлучујућу помоћ споља. Посланик Демократског савеза Косова, Авдулах Хоти, објавио је снимак на коме се чује како премијер Косова Аљбин Курти говори о савезу са Америком. На овом снимку Курти се чује како каже да је савез са Америком плитак и узак, каже и да савез са Америком није савез за будуц́ност. Хоти је рекао да су због тога прекинути односи са Америком. Он је даље написао да то није случајно, вец́ да је део Куртијевог програма.
Курти је хапшен и на Косову 2015. и 2017. због сузавца у Скупштини, потом јер није поштовао меру кућног притвора. Његов покрет, формиран 2005, окупља незадовољне из средње и више класе. Незадовољни су политиком према статусу Косова, међународном заједницом, приватизацијом. Курти је против успостављеног протектората над Косовом. “Нисам ја против присуства међународне заједнице као такве, него карактера тог присуства који влада Косовом. Уместо да буде наш партнер, она је над нама”, објашњава Курти. У манифесту Самоопредљења наводи се да је „администрација УНМИК-а на Косову недемократски режим“ и да је „неодређено трајање УНМИК-ове владавине постало је неподношљиво“, јер је „његово присуство антитеза нашег самоопредељења“.
Када је ухапшен, будући да је изјавио да не признаје институције УНМИК-а, Курти није прихватио браниоца који му је тада додељен по службеној дужности. Слично томе, током судског процеса у Србији, рекао је да не признаје српске судове, а себе је назвао „ратним таоцем“.
Програм албанског националног покрета и однос према Србији, Курти је сажео у снажни политички манифест своје организације који је усвојен приликом формирања „Самопредељења“. Али, пре тога, неколико ставова који одређују Куртијеву политичку филозофију. Први је да се “слобода не даје” и да “слобода није дата”. То је аксиом свих револуционарних програма, који из њега изводе организациону и идеолошку платформу за револуционарну борбу, пошто је јасно да за слободу мора да се води борба, ако она већ “није дата”. Курти, логично, даље наставља да о слободи “не може да се преговара”, али његова платформа није слобода појединца, него национална слобода. Слобода је “несметан развој могућности”, а “народ је та могућност”, док је “самоопредељење народа слобода појединца”. Албански народ вековима није слободан, јер је после отоманске, уследила српска окупација.
Манифест даље наводи: “Свака власт у Србији је била националистичка и шовинистичка јер је Србија увек контролисала окупиране земље и тлачила народ који је тамо живео. Уз то, увек су веровали да је Србија премала и да мора да постане вец́а. То је била парадигма српске политике и њене мисије. Посебно су им били на видику Албанци. Израђена су и спроведена 24 различита програма за протеривање Албанаца, асимилацију и колонизацију њихових територија које су тада биле насељене Србима. Ово протеривање је било тихо у време мира, када је остварено дискриминацијом, прогоном и репресијом, док је у време рата било масовно и брзо, остварено кроз етничко чишц́ење, масакре и терор.”
Почев од Николе Пашиц́а, Петра и Александра Карађорђевиц́а, Милана Стојадиновиц́а, Драгољуба-Драже Михајловиц́а, Александра Ранковиц́а, па до Слободана Милошевиц́а – сви су они реализовали ове пројекте и програме.
Упркос паду Милошевиц́а, владине реформе у Србији биле су углавном козметичке природе. Самоопредељење Косова отвара пут за демократизацију власти у Београду. Ово се може постиц́и само кроз самоопредељење Косова. Власт у Србији може бити демократска само када косовски проблем није препуштен савести тамошњих властодржаца. Независност Косова од Србије ц́е такође изазвати еманципацију Србије од Косова јер подрива шовинистичке пројекте, колонијално размишљање и агресивни српски национализам. Самоопредељење као дефинитивна сецесија је такође алтруизам. Самоопредељење нормализују вековне антагонизме међу суседима. То би стабилизовало регион. Ово је важно за укључивање Косова у ЕУ, јер Европска унија може укључити само демократизоване земље у којима њени људи одлучују о својој судбини.
Проблем Косова се не може решити улагањем у демократизацију Владе у Београду. Проблем ц́е бити решен не када се унутрашње мишљење у Србији промени о Косову, вец́ када Косово престане да буде предмет овог мишљења. Пројекти који решење виде као део промене српске политичке елите у Београду су предодређени да пропадну. Када је бивша опозиција критиковала Милошевиц́а због његове политике према Косову, проблем није било кршење основних људских права, вец́ лоше управљање ратом.
Независност Косова од Србије ц́е такође изазвати еманципацију Србије од Косова јер подрива шовинистичке пројекте, колонијално размишљање и агресивни српски национализам. Самоопредељење као дефинитивна сецесија је такође алтруизам.
Између Куртија и Едија Раме никада није било симпатија. Курти је организовао протесте против Едија Раме 2018. јер је Рама у владу узео двојицу министара са Косова који су окренули леђа Куртију. Затим је створио своју филијалу у Тирани која игра велику улогу у креирању и реализацији Куртијеве политике, а која је је познатија као „Тиранска група“. Курти се затим 2021. придружио опозицији бивших председника Саљија Берише и Ијира Мете с планом да свргну Раму. Ова група редовно организује протесте у Тирани против Раме, што је учинила и прошле недеље, због Раминог прихватања Заједнице српских општина и упућивања свог предлога њеног статута у Париз и Берлин.
Када је први пут на ванредним изборима 2019. освојио већину, Курти је за састанак са Едијом Рамом издвојио теме заједничко тржиште, заједнички цивилни регистар, предузећа, заједнички владини одбори за спољне послове као и повезивање Ђаковице и Скадра. Тада је прецизирао и своје гледиште на албанско уједињење и поновио је да је за национално уједињење Албанаца у оквиру федерације, а нипошто у оквиру Европске уније.
“У оквиру Европске уније не може да дође до националног уједињења Албанаца”, рекао је Курти у интервјуу за Косовску телевизију (КТВ), првом од проглашења изборне победе. “Не могу рећи да се национално јединство дешава у ЕУ. Ту се придружујемо Данцима, Аустријанцима и Шпанцима. Наш савез се мора догодити овде”, казао је Курти.
Курти је истакао да је национално уједињење “историјски интерес Албанаца”, а цитирајући покојног бившег лидера македонске албанске партије ДПА, Арбена Џаферија, рекао је: “Ми не бирамо (албанску) унију, али она бира нас”.
Курти се осврнуо и на тезу Укшина Хотија, који каже да је национално уједињење исто што и уједињење у оквиру ЕУ, те да то не искључује једно друго, али сматра да “Косово и Албанија треба да се интегришу у оквиру федерације”. За пример навео је Немачку, са њеним федерализмом и децентрализованим институцијама.
Идеја косовског председника Хашима Тачија о корекцији границе са Србијом подразумевала је такође придруживање Косова Албанији, али када, како је рекао, “држава пропадне”. “Не верујем у унију кроз неуспех, већ кроз успех”, подвлачи Курти, па стога, супротно Тачију сматра да “успех Косова уједињује Албанце, не неуспех”.
Сутра: Гатања и стратегије за “велику Албанију”
Драган Бисенић, новинар
