Покрет за одбрану Косова и Метохије

Две слике албанског света – Еди Рама и Аљбин Курти (3): Гатања и стратегије за “велику Албанију”

Фото: А.Д.Њ:

Курти и Рама су се одмах разишли на питању “мини Шенгена” који се касније претворио у “Отворени Балкан”, већ у фебруару 2020, приликом Куртијеве прве посете Тирани у улози премијера. Будући да је идеја стигла са америчке стране и да одговара Рамином еквиваленту немачке “источне политике”, односно уједињењу путем мира и преко мировних иницијатива, Рама ју је прихватио и подржао, за разлику од Куртијевог неповерљивог става према међународној заједници и политици “ослањања на друге”. Рама сматра да су Албанци сви заједно “јачи од Срба”. Али, то не значи да своје захтеве и циљеве треба и морају да остварују силом. Боље на леп начин. Уосталом, „лепа реч и гвоздена врата отвара“.

Зато Рама каже: “Да ли Србија треба да се извини? Да. Да ли Србија треба да призна Косово?! Наравно! Али, како се постиже захтев за опроштај? Отварањем и приближавањем стварима које су корисне, за све”.

Курти је одбацио “мини Шенген” од почетка. За њега је важнији “албански Шенген” између Албаније и Косова, узвратио је Курти. У полемици која је уследила, Рама је рекао да нема “албанског макро Шенгена без балканског мини Шенгена”.

За Раму, сарадња с Косовом је “приоритет над приоритетима”, али да нису искоришћене све могућности за “уклањање границе између две државе”, чему “Србија, нити друге земље не могу да се противе”.

Рама о “великој Албанији”

Рама је 18. фебруара 2018. у говору у косовском парламенту којим је обележена 10. годишњица проглашења косовске “независности” предложио да би Косово и Албанија требало да имају заједничког председника и заједничку монету као „симбол националног јединства”. Косовски председник Хашим Тачи изразио је 2019. уверење да ће „у блиској будућности” бити успостављена заједничка косовско-албанска држава. То би, по Тачијевом мишљењу, била „алтернатива изолацији” коју ЕУ намеће Косову.

А бивши косовски премијер Рамуш Харадинај упозорио је да, уколико се настави са спречавањем придруживања Косова НАТО–у и УН-у, с тим да за грађане Косова не важи либерализација виза имајући у виду одбијање пет земаља ЕУ да признају независност Косова, онда би референдум о уједињењу с Албанијом могао бити неизбежан.

На ову Рамину изјаву реаговале су негодовањем САД и ЕУ. Амбасада САД у Тирани изразила је разочарање Раминим коментарима. „Неопрезни језик који алудира на уједињење није од помоц́и и штетан је за односе Албаније са суседима. Позивамо све лидере да буду добри суседи и напусте језик прошлости који дели поделе“, наводи се у саопштењу амбасаде. Портпаролка Европске комисије, Кетрин Реј, поручила је тада Тирани да се фокусира на сопствене реформе док жели да се придружи ЕУ, рекавши да коментари који се могу сматрати мешањем у другим земљама “нису од помоц́и”.

Рама је, међутим, наставио овакву реторику која је привукла регионалну пажњу, али и узнемирење. На заједничкој седници две владе 26. новембра 2018. у Пећи, Еди Рама је најавио свој план – уједињење Албанаца до 2025. Позвао је Рамуша Харадинаја да започне са израдом стратегије за тај потез, а учесници заједничке седнице, с Рамом и Харадинајем на челу, на заједничкој фотографији позирали показујући рукама симбол албанског орла. Албански премијер је представио и идеју о „националном пројекту уједињења Албаније и Косова”. Како је пренела приштинска „Газета експрес”, Рама је позвао Харадинаја да започне са израдом „заједничке стратегије уједињења Албанаца до 2025. године”.

Прихваћен је и предлог косовског министра спољних послова Беџета Пацолија о изради студије „Албанска нација у наредних 50 година”. Пацоли је рекао да је реч о документу који ће послужити као “платформа за развој и јачање албанске нације на Балкану”.

“Суочени са многим изазовима, Албанци морају имати заједничку будућност”, рекао је Пацоли након седнице.

Рама је рекао да Албанија и Косово иду руку под руку као два поносна орла и оценио да је свако ко је против председника привремених косовских институција Хашима Тачија „магарац и издајник”.

Руговина и Пацолијева партија биле су на дистанци од те идеје. Хашим Тачи је почео да манипулише том идејом у једном моменту са Едијем Рамом. Кад је у питању АБК – због Даута Харадинаја, Рамуша, они су блиски тој идеји, али не ‘велике Албаније’ него тзв. природне, у којој живе сви Албанци.

Говорећи 2018. у Бечу, Рама је рекао да је начин на који су неки приказали термин “велика Албанија веома стигматизирајуц́и, док је то само предмет тумачења“.

„Али морам да будем искрен… Не видим решење. Ако Албанци остану без јасне перспективе и ван њеног природног пута – да буду део Европе – што ми наравно желимо, али ако то нестане…”, рекао је Рама. Он је додао да је „велика Албанија коришц́ена као алиби“ за раздвајање Албанаца, „јер ако се удруже, створиц́е велико царство“.

Сајт Дојче веле цитирао је интервју који је Рама дао Политику 2017. рекавши да не може да искључи „малу унију“ између Албаније и Косова у коме доминирају Албанци ако Европска унија одлучи да скине чланство Албаније са стола.

„Знам за ‘велику Србију’ и ‘велику Грчку’, а не за ‘велику Албанију’. А то је веома опасно. Ако нешто поновите, то се може догодити. Дакле, неопходно је да се ЕУ уозбиљи јер је рекла да је за строгоц́у и праведност, али оно што ја видим су строгост и неправедност“, рекао је Рама у Бечу.

Он је додао да је за косовске Албанце “фрустрирајуц́е и понижавајуц́е” што им је обец́ана визна либерализација након демаркације границе, а да је још нису добили.

„Људи нису идиоти, а поготово Албанци нису глупи. Слушају, осец́ају. Изоловани смо, немамо слободу кретања“, рекао је он, и додао да су „косовски Албанци једини народ који не може слободно да се крец́е“.

Запажа се да је Рамин вокабулар и наступ 2018. другачији и радикалнији, него што ће бити касније. То се објашњава чињеницом да је тих година трајао апсолутни застој у албанском напредовању ка ЕУ, а посебно у визној либерализацији и стављању Албаније на “белу шенгенску листу”. Коментатор “Тирана Тимес”, Алберт Ракипи, разматрајући перспективе уједињења Албаније и Косова, овакве иступе повезао је са Европском унијом. Он указује да паралелно са билатералним односима између Албаније и Косова, постоји још један контекст који негује наратив уније или националног уједињења: односи Албаније са Европском унијом, а посебно осец́ај застоја, ако не и корак уназад у процесу европске интеграције земље. У политичком наративу у Албанији се све чешц́е појављује теза да поред уједињења са Европом постоји и алтернативна могуц́ност „уједињења Албанаца међу собом. “У складу с тим, такви приступи одишу и осветом и притиском, ако не и уценом, као одговор на тај недостатак воље”, навео је Ракипи.

Ракипи, међутим, увиђа да се питање албанског уједињења не исцрпљује само у односу према ЕУ, него да постоји и функционише самостално унутар албанских политичких чинилаца и јавности. Полази се од историјског аргумента, да су албански народ и земље неправедно подељени неправедно и да би национално уједињење исправило историјску неправду и коначно решило албанско национално питање. Други аргумент односи се на одрживост албанске државе.

Разлог зашто је Албанија историјски била и остала слаба држава, једва одржива или функционална, јесте „подела нације и фрагментација њених територија“. Уједињење свих Албанаца и свих албанских земаља омогуц́ило би функционалну, јаку и конкурентну државу, гарантовало би економски напредак и повец́ало политичку и дипломатску моц́ земље, као и тежину албанске нације.

Без обзира на узрок, остаје чињеница да питање уједињења Албаније и Косова постаје све истакнутије. Уједињење Албанаца, првобитно смештено у идеје из дијаспоре, током последњих пет до шест година, постала је део политичких наратива значајних политичких партија и привукла је значајну медијску покривеност. Током овог периода, јавна подршка уједињењу порасла је до изненађујуц́ег – чак спектакуларног – степена. Да је у Албанији 2018. одржан референдум о питању уније, 74,8 одсто би гласало за њега. Да је овај референдум одржан на Косову, заговорници уједињења би и даље победили, али са мањим бројем гласова. укупно, 63,9 одсто.

После прве заједничке седнице влада Албаније и Косова одржане 2021. у Елбасану, Рама, одговарајући на питање како би гласао да се сада одржава референдум о уједињењу, рекао: “Да ли је то питање или провокација? Ако ме хипотетички питате о референдуму о уједињењу Албаније са Косовом, отворено бих гласао “за”. Ако ме питате да ли ће се то десити, када и како, али да ће се одржати једног дана, ја кажем “да” – рекао је Рама.

Како је казао, он сматра да ће до тог референдума доћи једног дана, али не зна када и како. “Онима који у јавности причају о ‘великој Албанији’”, кажем да се гатарама не суди да су гатаре. Ако бих бацио чини, а у овом случају их бацам маштом, кажем да ће се то десити”, рекао је Рама.

Почетком 2023. током посете Призрену, Рама је рекао да се у овом граду “осећа албанска историја у ваздуху“, алудирајући на стварање “Призренске лиге”, а на онда је закључио да се на крају преговарачког процеса о Косову “Албанци морају ујединити”. На прослави 145. година Призренске лиге, Курти је нагласак ставио на “очување филозофије” у чему је издвојио заштиту територије, политичком јачању “наших држава”, заједно са америчким и европским савезницима и очување “институционалне повезаности”.

Сутра: Порекло, настанак и деловање “Тиранске групе” 

Драган Бисенић, новинар

(Косово онлајн, 28. 06. 2023)