„Тиранска група“ је заједничко име којом се описују гласни активисти Покрета “Самоопредељење” из Албаније. Председник Демократског савеза Косова, Љумир Абдиџику је у неку руку “кум” ове групе. Хисамедин Ферај назвао га је због тога “малим шизофреничарем”.
„Само сам схватио да мали шизофреничар, Љумир, не зна да буде председник у трец́ој фази ДСК. Јер размислите: после лица ДСК, Ругове, долази срамота ДСК, Мустафа. Јадни Љумир не зна да ли има лице или нема. Чекајуц́и тако, да прође време, измислио је групу Тирана”, написао је он статус који је делио и Хисамедин Ферај, Куртијев саветник.
Група избегава да се представља на тај начин, али је снажни јавни профил добила у полемици која је вођена у фебруару ове године, након што је Абдиџику позвао органе безбедности Косова да преиспитају активностима ове групе у којој “постоји тенденција активности против Косова”. Абдиџику је оценио да „Тиранска група у оквиру “Самоопредељења” има ставове који су против стратешких интереса Косова”. Ти ставови такође постају владине одлуке. Они нападају америчке званичнике и НАТО, рекао је Абдиџику на телевизији Косова. Ово је изазвало лавину коментара и напада на Абдиџикуа од стране припадника ове групе.
Група је формално уобличена у марту 2019. када је предат захтев за регистрацију Центра “Самоопредељења” као удружења грађана суду у Тирани. Чланови одбора ове организације били су: Енис Суљстарова, Љибурн Аљиу, Хисамедин Ферај, Елвис Хоџа, Дејона Михаљи, Сами Куртеши, Арбер Зајми и Герда Демирај, а председник је Бојкен Абази. Они су истовремено и оснивачи међу којима је још садашњи председник косовске скупштине, Глаук Коњуфца. Сви они су грађани Албаније.
Ова група је 2018. имала одлучујућу улогу у одржавању Куртија на челу странке, када је у њој дошло до раскола и када је морао да поднесе оставку на своју функцију. Пре него што је дошло до раскола, седам чланова тадашњег руководства затражило је ванредни састанак, након увреде коју је Аида Дергути пријавила лидеру Аљбину Куртију.
Међу ових седам људи били су: Дејона Михаљи, Боикен Абази, Назлије Бала, Џељаљ Свечља, Исмаил Куртеши, Фатмире Колкаку и Елвис Хоџа. Верује се да је Михаљи била најмоц́нија личност у тој групи, која је потом организовала Куртијево врац́ање на место председника странке, осуђујући као недемократски захтев групе која је отишла да се Курти не кандидује за председника.
Ова група од почетка године веома је активна у одбрани Аљбина Куртија и у нападима на стварање Заједнице српских општина. У неку руку, група је Куртијева “преторијанска гарда”, у чијим разматрањима нису поштеђени изасланици Габријел Ескобар, Мирослав Лајчак, као ни косовска опозиција.
„Тиранска група“ континуирано је укључена у јавне расправе, а посебно радикализује своје наступе када се Курти налази под домаћим или међународним притиском. Пре две године оштро су критиковали Ричарда Гренела, изасланика бившег председника Трампа, а сада Ескобара и Лајчака, али повремено и Бореља, који се виде као личности које врше притисак на Куртија.
Најактивнији, уз најрадикалнији вокабулар је Елвис Хоџа који је официјално Куртијев саветник. Он је питање ЗСО пренео и на Северну Македонију пошто је објавио мапу општина са албанском већином за коју је објаснио да постаје актуална због Ескобарових предлога. Ова група немилосрдно напада ЗСО, али нема страха ни од Америке, нити америчких званичника. Обрачунавајући се са Абдиџикуом, Елвис Хоџа радо исмева и Американце.
Љумир Абдиџику нас позива да размислимо о две ствари:
“1. Или, само да би се задовољили Американци, Скупштина ратификује Асоцијацију, а затим је Уставотворна скупштина поништи – то је случај када се Абдиџику игра са Американцима;
2. Или, да се допадне Американцима, Скупштина то ратификује, а на изненађење свих Албанаца Устав учини Асоцијацију валидном, иако се говори о супериорној етничкој групи у мултиетничкој републици – то је случај када се Абдиџику, исто као и Иса (Мустафа), игра Косовом“, прокоментарисао је Хоџа.
Посете опозиције Вашингтону права су посластица за њено исмевање.
„Опозиција често иде у Вашингтон, наравно да би напунила главе администрацији да Заједница угрожава свог драгог савезника, државу Косово. Али не знам зашто не постиже свој циљ, уз сву ту дипломатску вештину коју има“, написао је Ферај. Он је, такође, написао дугачак чланак против Ескобара у коме му приписује одговорност за повратак “латентних сукоба”, јер је “позвао етничке групе да створе етничка удружења на Косову, у Србији, Северној Македонији, Црној Гори и где год да се налазе”.
Косовски и албански медији, стожером ове групе сматрају Дејону Михаљи. Зна се да је Михаљи (42) рођена у Тирани и да је студирала на Факултету друштвених наука, одсек филозофија-социологија. Она држи веома неупадљив јавни профил и о њеној функцији у “Самоопредељењу” ни јавност Косова не зна много. Она чак нема ни биографију на сајту “Самоопредељења”, као што имају други високи функционери. За њу је написана само позиција „координатора рада одбора“.
Михаљи није виђена ни у каквој јавној активности на Косову, а није добила никакву јавну функцију ни у првој, ни у другој Куртијевој влади. Такође, Михаљи није била међу кандидатима за посланике на изборима 25. априла 2021. године у Албанији. Никада није била кандидат ни за једну јавну функцију чак ни на Косову, за разлику од својих колега Хисамедина Фераја и Елвиса Хоџе. Дејона Михаљи остала је и даље у сенци. Њој је 2016. био забрањен улазак на Косово.
Сам Аљбин Курти задржава мистериозан став и не открива готово ништа о њој. Када се недавно у Скупштини Косова суочио са питањем Ганимете Мислију о посети Албанији, у којој је учествовала и још загонетна фигура Дејона Михаљи, Курти није ништа разјаснио.
„Дејона Михаљи моја је дугогодишња колегиница, дала је велики допринос у улози шефа стручних одбора у Скупштини у координацију са посланичком групом”, изјавио је Курти.
“Самопредељење” држи одлучан курс према усвајању савремених тековина западне либералне демократије. У тај оквир улази апсолутно одбацивање религиозних садржаја из партијске идеологије као и афирмисање истополних бракова, односно “истополне кохабитације”, како се она званично назива у политичком вокабулару “Самоопредељења”.
За спровођење партијске линије задужена је најмоћнија особа у “Тиранској групи”, Дејона Михаљи, због чега је називају “Кадријем Весељијем (бивши шеф косовске обавештајне службе) у ‘Самоопредељењу'”. То је потврдио и посланик “Самоопрдељења”, Хаки Абази, који је изјавио да она контролише посланичку групу ове странке у косовској скупштини. Поред тога, тврди се да је она извршилац партијских чистки у којима кандидати за председнике одбора ове странке или подносе оставке или не добијају подршку изборних тела странке, као што се то догодило у Косовској Митровици, Урошевцу, Липљану, Призрену, Витини и Подујеву, а главни разлог који је наведен био је став о заједничком животу истог пола.
Бивши главни преговарач у процесу дијалога Београда и Приштине, некадашњи министар спољних послова, Скендер Хисени, критиковао је такозвану „Тиранску групу” у Покрету “Самоопредељење”, истичући да та група диктира владајућу политику на Косову. Хисени је навео да дуго времена такозвана “Тиранска група“ поред политике “Самоопредељења”, диктира и владајуц́у политику на Косову.
“Стварање и успостављање антиамеричке и антизападне политике чини се мисија ове ‘групе’ која има за циљ да Косово стави у односе конфронтације са САД и ЕУ. Нешто што је почело негде 2015. изгледа да је чврсто консолидовано у партијској политици ‘Самоопредељења’ и влади Аљбина Куртија”, објашњава Хисени. Он у објави додаје да је дужност опозиционих политичких снага на Косову да не остану равнодушни на “напоре и политику те групе”.
Он каже да су 2016. године три експонента те „групе” депортована са Косова због кршења Закона о пребивалишту на Косову.
“У 2016. години, три експонента ове ‘групе’ су одлуком Управе за миграције и странце депортована са Косова, јер су прекршили Закон о боравку на Косову. У то време сам био министар унутрашњих послова. Управа за миграције и странце је свој посао обављала у складу са законима на снази, без икаквог политичког мешања. Међутим, нешто касније ‘Самоопредељење’ је навело да је то ‘политичка депортација’ и организовали су срамни напад на мене 22. јула 2016. године. Док сам се возио приватним аутомобилом бацили су фарбу на шофершајбну. Као резултат тога моје возило се сударило са још два возила. Неколико сати касније, ‘Самоопредељење’ је преузело одговорност за напад на мене. Па ипак, изненађујуц́е, против ‘Самоопредељења’ није предузета никаква правна акција, иако је напад довео животе људи у опасност”, навео је Хисени.
Он напомиње да није било реакције нити осуде напада на министра унутрашњих послова, чак ни од једног посланика у Скупштини Косова, и да је једини који је осудио напад био бивши председник ДСК Иса Мустафа.
Хисени објашњава да је ово испричао како би нагласио да би јавност знала са чим има посла. “Зло долази и расте само ако се његов пут не прекине на време или како је рекао, Нелсон Мандела, ‘будале се множе када мудри људи ц́уте’“, закључио је Хисени.
Сутра: Подстицање распада косовског јединства, стварање непослушности и губитак пријатеља
