Као и сви остали из „Тиранске групе“, Енис Суљстарова је енергично против Заједнице српских општина. Он, стога, поручује грађанима Косова да је “Хрватска ратом укинула српску заједницу”, те да, на основу тога, Косово не би требало да оснива Заједницу српских општина у миру.
„Подсећања ради, Хрватска је ратом укинула Заједницу општина са српском већином. Дакле, то не би требало да се ради сада на Косову у миру“, навео је Суљстарова у писаној изјави.
Ово, као и друга идентична мишљења функционера “Самоопредељења” који се противе формирању Заједници општина са српском већином, “наелектрисана” су заједничким позивом саветника у Стејт департменту, Дерека Шолеа и америчког специјалног изасланика за Западни Балкан, Габријела Ескобара, косовској влади да образује Заједницу српских општина.
“Заједницу не прихватају “Самопредељење”, Куртијева влада, парламентарна већина, народ уопште, сектори и организације цивилног друштва. Ако има оних која је на Косову воле, нека Ескобар сазна ко су”, написао је Суљстарова на Фејсбуку.
“Ескобар је рекао да Косово има обавезу да формира Заједницу општина са српском вец́ином. Па нека нађе оне који је воле”, поновио је Суљстарова.
За целу “Тиранску групу” природни кандидати за “љубав према ЗСО” су “архинепријатељи” из Демократског савеза Косова и његов председник Љумир Абдиџику. Елвис Хоџа је оптужио Абдиџикуа да је “алтернативни партнер” Ескобару који је решен да оствари Асоцијацију српских општина, те заједљиво навео да “за Љумира фрагментација Косова и Заједница представљају стратешки интерес Косова“ и одговорио: “Ми, непријатељска ‘група из Тиране’, противимо се и једном и другом”.
Онда је опет саопштио да не разуме зашто је “Љумир узнемирен”, пошто је овај „алтернативни партнер решен да Асоцијацију реализује у околностима београдских барикада“, пожелевши “господину Абдиџикуу здравље и успех”.
Номинални лидер групе у Тирани, Бојкен Абази, обећава: “Зауставили смо Заједницу 2015. године, зауставићемо је и сада”. Косово и Србија су у августу 2015. године у Бриселу потписали споразум којим је предвиђено оснивање Заједнице српских општина. Влада Косова формирала је тим за израду статута Асоцијације у јулу 2016. Међутим, није успела да заврши своју мисију због политичке кризе у косовском парламенту коју је изазвао Аљбин Курти са својим “Самоопредељењем”. То није обична криза, него читава герилска операција у којој је основни аргумент био “сузавац” убачен у зграду парламента да би се онемогућило његово заседање и усвајање Статута ЗСО.
“Наша влада веома жели да васкрсне ЗСО, против чега смо ми. Њихова намера је да успоставе аутономну територијалну административну заједницу, врло сличну Републици Српској у Босни, што ће резултирати неком врстом ‘боснизације’ Косова”, објаснио је тада Курти.
Он је указао да Заједница српских општина није последица Ахтисаријевог плана, већ тога што међународна заједница “показује разумевање према Србији која не признаје Косово, а где Србија није прихватила Ахтисаријев план, јер је желела више од тога”. ЕУ, с једне стране признаје Србију, али не и Косово, и биће медијатор. Са друге стране, ЕУ има приступ Косову путем Еулекса, а нема нешто слично када је у питању Србија. Ту се ствара одређена асиметрија и као резултат тога настаје ЗСО, објаснио је Курти.
Он је прецизирао да жели “да Косово добије пуну независност”, што, према његовом мишљењу, “значи право на прикључење Албанији”, и напоменуо да не добија помоћ са стране за заговарање такве идеје. “Члан 1.3 нашег устава не дозвољава нам да се придружимо другој земљи. Желимо да се придружимо Албанији на миран и демократски начин, али то није могуће због нашег сопственог устава, који су мање-више написале међународне силе. Највећа разлика је и то што Србија даје 500 милиона евра својим паравојним структурама које им говоре да је Косово Србија и да је срце Србије. Од Тиране не добијам ниједан евро да се залажем за уједињење. У ствари, ја сам једини који понекад покушава да их убеди да ствари на Косову нису тако добре како изгледа”, рекао је Курти.
Курти увиђа несразмеру у чињеници да “Срби на Косову чине само шест одсто популације”, па се Албанци не осећају угроженима од стране Срба, али “Београд намерава да путем Заједнице општина са већинским српским становништвем контролише четвртину Косова”.
Коментаришући преговоре са Србијом, Суљстарова констатује да је пре победе “Самоопредељења” филозофија преговора била да „морамо да дамо нешто Србији”. Према његовим речима, сада је време да Србија даје, укључујући признање и као минимум, извињење.
„Србија нема више шта да узме од Косова, дошло је време да даје! Признање је минимум који Србија треба да уради, заједно са извињењем за патње које је нанела Албанцима”, написао је, између осталог, Суљстарова.
После Куртијевог избора за премијера, рекао је у студију ТВ Репорт да ће нова Влада Косова следити принцип реципроцитета у односима са Србијом. Он је најавио да ће Косово и Србија имати отвореније и директније односе са Куртијем у дијалогу, наводец́и да оно што Србија не учини за Косово, Косово неће учинити за Србију.
„Први пут ће се успоставити директни и отворени односи између Србије и Косова на принципу реципроцитета. Оно што Србија не учини за Косово, Косово неће учинити за Србију“, рекао је Суљстарова.
Када је реч о „балканском Шенгену“, Суљстарова је тражио да Курти као премијер не учествује на регионалним састанцима у вези са њим без ревизије његовог формата. „Мини Шенген је направљен да укине 100 одсто таксу наметнуту Србији. Али без признања Косова, Курти то неће прихватити“, објаснио је Куртијев „професор“.
Суљстарова је сматрао да је у разграничењу са Црном Гором Косову нанета штета и да „Аљбин Курти никада не би одобрио разграничење, чак ни по наредби Европе“.
Када је реч о сарадњи са Албанијом, Суљстарова полази од тога да је “Куртијева влада отворена за јачање и унапређење односа две земље, али да зависи и од званичне Тиране да ли жели да иде истим темпом”.
Косовски портал „Национал“ заоштравање односа на линији Курти–Рама, види као потребу косовског премијера. Отварање политичке битке између две већине у Тирани и Приштини настаје јер Куртија занима нови простор за борбу, за своју политику, у тренутку изолације. Косово је већ подељено: ко је са Аљбином Куртијем, мрзи Едија Раму, ко је против њега, све више подржава Раму. Ову битку посебно жели Аљбин Курти, који скреће са главних питања косовске агенде, тражећи националистички излаз, наводи „Национал“.
Чак ни сам Рама још није ушао у борбу. Његови чврсти односи са Хашимом Тачијем, који је и данас главни Куртијев непријатељ, састанци у Хашимовој породици у Дреници, значајно су утицали на опозицију Косова, која после хапшења бивших челника ОВК изгледа као да је угушена.
По свој прилици, видимо само мали увод у битку која ће се, по свој прилици, интензивирати, изазвана са обе стране. Како ствари сада стоје, до сукоба ће доћи управо због споразума који Курти одбија да спроведе, оног који је сам потписао у Охриду, најављује „Национал“. Победник се, међутим, још не назире.
Велика превирања у албанском националном покрету изнедрила су двојицу неконвенционалних политичара снажне индивидуалности, сличних амбиција, различитих приоритета и супротних карактера. Ако сагледамо албански национални покрет у историјској перспективи, уочићемо личности које надилазе своје време и околности. Само незналице ће олако да дисквалификују Енвера Хоџу.
Еди Рама и Аљбин Курти данас настављају линију албанског националног покрета који тражи своју афирмацију у новим европским оквирима, а можда и у новој свеалбанској држави. Курти признаје да је „романтичар », али да није носталгичан. Разлика је фундаментална. “Нема револуције са носталгијом“, јасан је Курти. Читав 19. и 20. век препуни су романтичних револуционара. Питање је само да ли је такав и наш 21. век? Одговор на то питање осветлиће јасније где је и колико је Куртијево место у њему. За разлику од, још нереализовних, Куртијевих потенцијала, Рама ће, после недавног потпуног тријумфа на локалним и вероватном поновљеном победом на наредним парламентарним изборима, наставити пут ка прижељкиваном историјском наслеђу своје владавине – Албанији у ЕУ.
Крај
Драган Бисенић, новинар
