Политика Београда на северу Косова доживљава потпуни колапс, нарочито након Бањске када расте међународни притисак према Београду. За то време, косовски Срби, под ударом Куртија и његове полиције, престају да пружају отпор и прихватају један по један захтев Приштине – од укидања динара, пошта, таблица…
За разлику од средина јужно од Ибра где су ствари почеле да се мењају након проглашења независности Косова 2008. године, косовске институције су на северу заживеле тек 2013. године пошто је потписан Бриселски споразум и формиране четири општине са српском већином. До тада је Србија имала апсолутну власт, а тиме и контролу над овим делом територије. Међутим, чак и након успостављања косовских институција, на северу Косова је био доминантан утицај Србије, па Срби нису имали осећај да живе у држави Косово. Последње две године ситуација се знатно променила, а тиме и живот српског становништва. Сада, ако их питате како живе, рећи ће – „под полицијским протекторатом“.
Присуство косовске специјалне полиције се енормно повећало, а у овом периоду изграђено је 17 полицијских база. Многе од ових база налазе се на земљишту локалних Срба. У општинама Лепосавић и Зубин Поток је процесом експропријације, који Срби и међународна заједница сматрају нелегалним, одузето више десетина хектара земље како би се „за јавно добро“ изградиле ове базе. Међутим, то није једини проблем са присуством специјалаца. Забележени су и други: заустављање и малтретирање грађана, претреси и хапшења, нарочито након сукоба у Звечану 29. маја прошле године у којем је повређено више од 90 припадника КФОР-а и 55 Срба, а потом и сукоба у Бањској 24. септембра када је убијен косовски полицајац, а затим и тројица Срба из групе Милана Радоичића.
„Упркос томе што се инцидент у Бањској често користи као изговор за присуство специјалних полицијских снага, важно је разумети да је њихово размештање почело много раније као део припрема за оно што ће уследити: затварање пошта, узурпација приватне својине, малтретирање грађана. Бањска, за мене и даље необјашњив догађај, само је валидирала такву политику Куртија. То је политика која, под изговором владавине права, уводи полицијски терор на северу Косова, а под изговором интеграције косовских Срба ‹дезинтегрише› инфраструктуру која живот обичних људи чини подношљивим”, каже за НИН Миодраг Маринковић, извршни директор Центра за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) из Северне Митровице.
Проблематични српски симболи
Политика Аљбина Куртија, каже он, има за циљ присилно интегрисање Срба с Косова и стварање нове реалности на терену која ће сувишним учинити даље преговоре под окриљем ЕУ, а самим тим и потребу за формирањем Заједнице српских општина.
„Дугорочно, сматрам да Курти за циљ има смањење броја косовских Срба како би укинуо њихова афирмативна уставна овлашћења, посебно механизам двоструке већине (у Скупштини Косова) који Србима даје право вета на измене основних уставних одредби, укључујући евентуално уједињење с Албанијом”, каже Маринковић.
Управо је организација ЦАСА спровела истраживања о одласку српског становништва са севера Косова. Према њиховим подацима, у последњих десет година Косово је напустило 40.000 Срба. Као најчешћи разлози наводе се лоша безбедносна ситуација и незапосленост. Колико је тачно Срба напустило север Косова у последње две године није сасвим познато, али у зависности од података којима располажу власти у Србији и цивилни сектор на северу Косова, бројке се крећу од 10 до 20 одсто становништва.
Неизвесност је оно што најбоље описује ситуацију на северу, мишљења је новинарка и уредница портала Алтернатива Ана Марија Ивковић.
„Сада је то нова доза неизвесности, али бих рекла да грађани сада, пре свега, осећају да су препуштени сами себи. Свакако да живе и у страху, али управо због препуштености и немогућности да знају шта их очекује у будућности. Након Бањске, ствари се на северу догађају убрзаним током, а све са циљем, не суштинске интеграције у косовски систем, већ доказивања чији је север Косова. Тријумфализам – порука је косовских званичника када посећују север Косова”, наглашава Ивковићева.
Силу припадника Косовске полиције на својој кожи су осетили и поједини политичари са севера, попут Александра Арсенијевића и Стефана Вељковића из странке Српска демократија. Њих двојица су недавно приведена због противљења префарбавању зида на Тргу Браће Милића, на којем је била осликана српска тробојка. После расправе са радницима и полицајцима у униформи и цивилу, Арсенијевић и Вељковић су одведени у полицијску станицу у Северној Митровици. Након окупљања грађана испред станице и обављеног информативног разговора, они су пуштени.
На питање НИН-а када су на северу постала проблематична српска обележја, на која по Уставу Косова имају право, Вељковић каже:
Политика Београда на северу Косова доживљава потпуни колапс, нарочито након Бањске када расте међународни притисак према Београду. За то време, косовски Срби, под ударом Куртија и његове полиције, престају да пружају отпор и прихватају један по један захтев Приштине – од укидања динара, пошта, таблица…
За разлику од средина јужно од Ибра где су ствари почеле да се мењају након проглашења независности Косова 2008. године, косовске институције су на северу заживеле тек 2013. године пошто је потписан Бриселски споразум и формиране четири општине са српском већином. До тада је Србија имала апсолутну власт, а тиме и контролу над овим делом територије. Међутим, чак и након успостављања косовских институција, на северу Косова је био доминантан утицај Србије, па Срби нису имали осећај да живе у држави Косово. Последње две године ситуација се знатно променила, а тиме и живот српског становништва. Сада, ако их питате како живе, рећи ће – „под полицијским протекторатом“.
Присуство косовске специјалне полиције се енормно повећало, а у овом периоду изграђено је 17 полицијских база. Многе од ових база налазе се на земљишту локалних Срба. У општинама Лепосавић и Зубин Поток је процесом експропријације, који Срби и међународна заједница сматрају нелегалним, одузето више десетина хектара земље како би се „за јавно добро“ изградиле ове базе. Међутим, то није једини проблем са присуством специјалаца. Забележени су и други: заустављање и малтретирање грађана, претреси и хапшења, нарочито након сукоба у Звечану 29. маја прошле године у којем је повређено више од 90 припадника КФОР-а и 55 Срба, а потом и сукоба у Бањској 24. септембра када је убијен косовски полицајац, а затим и тројица Срба из групе Милана Радоичића.
„Упркос томе што се инцидент у Бањској често користи као изговор за присуство специјалних полицијских снага, важно је разумети да је њихово размештање почело много раније као део припрема за оно што ће уследити: затварање пошта, узурпација приватне својине, малтретирање грађана. Бањска, за мене и даље необјашњив догађај, само је валидирала такву политику Куртија. То је политика која, под изговором владавине права, уводи полицијски терор на северу Косова, а под изговором интеграције косовских Срба ‹дезинтегрише› инфраструктуру која живот обичних људи чини подношљивим”, каже за НИН Миодраг Маринковић, извршни директор Центра за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) из Северне Митровице.
Проблематични српски симболи
Политика Аљбина Куртија, каже он, има за циљ присилно интегрисање Срба с Косова и стварање нове реалности на терену која ће сувишним учинити даље преговоре под окриљем ЕУ, а самим тим и потребу за формирањем Заједнице српских општина.
„Дугорочно, сматрам да Курти за циљ има смањење броја косовских Срба како би укинуо њихова афирмативна уставна овлашћења, посебно механизам двоструке већине (у Скупштини Косова) који Србима даје право вета на измене основних уставних одредби, укључујући евентуално уједињење с Албанијом”, каже Маринковић.
Управо је организација ЦАСА спровела истраживања о одласку српског становништва са севера Косова. Према њиховим подацима, у последњих десет година Косово је напустило 40.000 Срба. Као најчешћи разлози наводе се лоша безбедносна ситуација и незапосленост. Колико је тачно Срба напустило север Косова у последње две године није сасвим познато, али у зависности од података којима располажу власти у Србији и цивилни сектор на северу Косова, бројке се крећу од 10 до 20 одсто становништва.
Неизвесност је оно што најбоље описује ситуацију на северу, мишљења је новинарка и уредница портала Алтернатива Ана Марија Ивковић.
„Сада је то нова доза неизвесности, али бих рекла да грађани сада, пре свега, осећају да су препуштени сами себи. Свакако да живе и у страху, али управо због препуштености и немогућности да знају шта их очекује у будућности. Након Бањске, ствари се на северу догађају убрзаним током, а све са циљем, не суштинске интеграције у косовски систем, већ доказивања чији је север Косова. Тријумфализам – порука је косовских званичника када посећују север Косова”, наглашава Ивковићева.
Силу припадника Косовске полиције на својој кожи су осетили и поједини политичари са севера, попут Александра Арсенијевића и Стефана Вељковића из странке Српска демократија. Њих двојица су недавно приведена због противљења префарбавању зида на Тргу Браће Милића, на којем је била осликана српска тробојка. После расправе са радницима и полицајцима у униформи и цивилу, Арсенијевић и Вељковић су одведени у полицијску станицу у Северној Митровици. Након окупљања грађана испред станице и обављеног информативног разговора, они су пуштени.
На питање НИН-а када су на северу постала проблематична српска обележја, на која по Уставу Косова имају право, Вељковић каже:
„То је постало актуелно пошто је Аљбин Курти дошао на власт. Од тада ми имамо увођење санкција косовске владе према грађанима српске националности који су, иначе, грађани Косова. Креће се од забране увоза српске робе, преко свих осталих забрана, а сада је изгледа постала спорна и српска застава. Наглашавам, српска народна застава, јер то није застава државе Србије”.
Због примењивања прекомерне силе над грађанима од стране косовских полицајаца, Српска демократија је поднела више од десет пријава Полицијском инспекторату Косова (ПИК). Ни на једну њихову примедбу до сада ПИК није одговорио.
„То је знак да се ми налазимо под репресијом полицијског апарата на северу Косова. Дуго сам оклевао да користим тако јаке термине, али мислим да се ми налазимо под полицијском управом на северу Косова. Није било никаквог епилога. Колико сам упућен, ниједан од полицајаца није кажњен или суспендован зато што се понашао непрофесионално, бахато и ван оквира закона. Наш лидер странке Александар Арсенијевић је два пута претучен од стране Косовске полиције за годину дана и ми до сада нисмо видели никакав епилог”, каже Вељковић.
Институције изгубљене, отпор утихнуо
Иако су се званично интегрисали у косовски систем 2013. године, Срби су у међувремену изгубили власт у све четири општине, најпре због напуштања истих крајем новембра 2022, али и бојкота избора на позив Српске листе у априлу 2023. године.
Подсетимо, напуштање свих институција уследило је као реакција на поступање полиције и неформирање Заједнице српских општина. Осим општина, Срби су тада напустили и полицију и правосудне институције. Све четири општине на северу (Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток) преузели су Албанци, а Срби су институционално потпуно немоћни. Нема ни некадашњег отпора грађана.
„Гушење отпора Срба са севера Косова је процес који је започео убиством Оливера Ивановића, када су Срби изгубили једног од ретких аутентичних политичких лидера који је био у стању да самостално креира политичке идеје и брани стварни интерес људи у заједници, а не индивидуалне интересе политичких лидера у Београду”, каже Миодраг Маринковић из НВО ЦАСА.
Подсећа да је јуна прошле године постојала иницијатива од стране повереника Покрета за одбрану КиМ Небојше Јовића за народни бунт, али да се он након јавних осуда власти у Београду и услед претњи повлачи из политике. Маринковић каже да је сваки покушај отпора уништен после догађаја у Бањској.
„То је догађај који је суштински делегитимисао ‹одбрану› косовских Срба, после чега је био отворен пут Аљбину Куртију да криминализује сваки покушај самоорганизовања српске заједнице и настави са политиком полицијског терора. Кумулативни ефекат ових догађаја и процеса које су изазвали довео је до потпуне пасивизације српске заједнице на северу Косова и нестанка политичког лидерства које би могло да каналише такав отпор”, наглашава Маринковић.
Политика Београда на северу Косова доживљава потпуни колапс, нарочито након Бањске када расте међународни притисак према Београду. За то време, косовски Срби, под ударом Куртија и његове полиције, престају да пружају отпор и прихватају један по један захтев Приштине – од укидања динара, пошта, таблица…
За разлику од средина јужно од Ибра где су ствари почеле да се мењају након проглашења независности Косова 2008. године, косовске институције су на северу заживеле тек 2013. године пошто је потписан Бриселски споразум и формиране четири општине са српском већином. До тада је Србија имала апсолутну власт, а тиме и контролу над овим делом територије. Међутим, чак и након успостављања косовских институција, на северу Косова је био доминантан утицај Србије, па Срби нису имали осећај да живе у држави Косово. Последње две године ситуација се знатно променила, а тиме и живот српског становништва. Сада, ако их питате како живе, рећи ће – „под полицијским протекторатом“.
Присуство косовске специјалне полиције се енормно повећало, а у овом периоду изграђено је 17 полицијских база. Многе од ових база налазе се на земљишту локалних Срба. У општинама Лепосавић и Зубин Поток је процесом експропријације, који Срби и међународна заједница сматрају нелегалним, одузето више десетина хектара земље како би се „за јавно добро“ изградиле ове базе. Међутим, то није једини проблем са присуством специјалаца. Забележени су и други: заустављање и малтретирање грађана, претреси и хапшења, нарочито након сукоба у Звечану 29. маја прошле године у којем је повређено више од 90 припадника КФОР-а и 55 Срба, а потом и сукоба у Бањској 24. септембра када је убијен косовски полицајац, а затим и тројица Срба из групе Милана Радоичића.
„Упркос томе што се инцидент у Бањској често користи као изговор за присуство специјалних полицијских снага, важно је разумети да је њихово размештање почело много раније као део припрема за оно што ће уследити: затварање пошта, узурпација приватне својине, малтретирање грађана. Бањска, за мене и даље необјашњив догађај, само је валидирала такву политику Куртија. То је политика која, под изговором владавине права, уводи полицијски терор на северу Косова, а под изговором интеграције косовских Срба ‹дезинтегрише› инфраструктуру која живот обичних људи чини подношљивим”, каже за НИН Миодраг Маринковић, извршни директор Центра за афирмативне друштвене акције (ЦАСА) из Северне Митровице.
Проблематични српски симболи
Политика Аљбина Куртија, каже он, има за циљ присилно интегрисање Срба с Косова и стварање нове реалности на терену која ће сувишним учинити даље преговоре под окриљем ЕУ, а самим тим и потребу за формирањем Заједнице српских општина.
„Дугорочно, сматрам да Курти за циљ има смањење броја косовских Срба како би укинуо њихова афирмативна уставна овлашћења, посебно механизам двоструке већине (у Скупштини Косова) који Србима даје право вета на измене основних уставних одредби, укључујући евентуално уједињење с Албанијом”, каже Маринковић.
Управо је организација ЦАСА спровела истраживања о одласку српског становништва са севера Косова. Према њиховим подацима, у последњих десет година Косово је напустило 40.000 Срба. Као најчешћи разлози наводе се лоша безбедносна ситуација и незапосленост. Колико је тачно Срба напустило север Косова у последње две године није сасвим познато, али у зависности од података којима располажу власти у Србији и цивилни сектор на северу Косова, бројке се крећу од 10 до 20 одсто становништва.
Неизвесност је оно што најбоље описује ситуацију на северу, мишљења је новинарка и уредница портала Алтернатива Ана Марија Ивковић.
„Сада је то нова доза неизвесности, али бих рекла да грађани сада, пре свега, осећају да су препуштени сами себи. Свакако да живе и у страху, али управо због препуштености и немогућности да знају шта их очекује у будућности. Након Бањске, ствари се на северу догађају убрзаним током, а све са циљем, не суштинске интеграције у косовски систем, већ доказивања чији је север Косова. Тријумфализам – порука је косовских званичника када посећују север Косова”, наглашава Ивковићева.
Силу припадника Косовске полиције на својој кожи су осетили и поједини политичари са севера, попут Александра Арсенијевића и Стефана Вељковића из странке Српска демократија. Њих двојица су недавно приведена због противљења префарбавању зида на Тргу Браће Милића, на којем је била осликана српска тробојка. После расправе са радницима и полицајцима у униформи и цивилу, Арсенијевић и Вељковић су одведени у полицијску станицу у Северној Митровици. Након окупљања грађана испред станице и обављеног информативног разговора, они су пуштени.
На питање НИН-а када су на северу постала проблематична српска обележја, на која по Уставу Косова имају право, Вељковић каже:
„То је постало актуелно пошто је Аљбин Курти дошао на власт. Од тада ми имамо увођење санкција косовске владе према грађанима српске националности који су, иначе, грађани Косова. Креће се од забране увоза српске робе, преко свих осталих забрана, а сада је изгледа постала спорна и српска застава. Наглашавам, српска народна застава, јер то није застава државе Србије”.
Због примењивања прекомерне силе над грађанима од стране косовских полицајаца, Српска демократија је поднела више од десет пријава Полицијском инспекторату Косова (ПИК). Ни на једну њихову примедбу до сада ПИК није одговорио.
„То је знак да се ми налазимо под репресијом полицијског апарата на северу Косова. Дуго сам оклевао да користим тако јаке термине, али мислим да се ми налазимо под полицијском управом на северу Косова. Није било никаквог епилога. Колико сам упућен, ниједан од полицајаца није кажњен или суспендован зато што се понашао непрофесионално, бахато и ван оквира закона. Наш лидер странке Александар Арсенијевић је два пута претучен од стране Косовске полиције за годину дана и ми до сада нисмо видели никакав епилог”, каже Вељковић.
Институције изгубљене, отпор утихнуо
Иако су се званично интегрисали у косовски систем 2013. године, Срби су у међувремену изгубили власт у све четири општине, најпре због напуштања истих крајем новембра 2022, али и бојкота избора на позив Српске листе у априлу 2023. године.
Подсетимо, напуштање свих институција уследило је као реакција на поступање полиције и неформирање Заједнице српских општина. Осим општина, Срби су тада напустили и полицију и правосудне институције. Све четири општине на северу (Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток) преузели су Албанци, а Срби су институционално потпуно немоћни. Нема ни некадашњег отпора грађана.
„Гушење отпора Срба са севера Косова је процес који је започео убиством Оливера Ивановића, када су Срби изгубили једног од ретких аутентичних политичких лидера који је био у стању да самостално креира политичке идеје и брани стварни интерес људи у заједници, а не индивидуалне интересе политичких лидера у Београду”, каже Миодраг Маринковић из НВО ЦАСА.
Подсећа да је јуна прошле године постојала иницијатива од стране повереника Покрета за одбрану КиМ Небојше Јовића за народни бунт, али да се он након јавних осуда власти у Београду и услед претњи повлачи из политике. Маринковић каже да је сваки покушај отпора уништен после догађаја у Бањској.
„То је догађај који је суштински делегитимисао ‹одбрану› косовских Срба, после чега је био отворен пут Аљбину Куртију да криминализује сваки покушај самоорганизовања српске заједнице и настави са политиком полицијског терора. Кумулативни ефекат ових догађаја и процеса које су изазвали довео је до потпуне пасивизације српске заједнице на северу Косова и нестанка политичког лидерства које би могло да каналише такав отпор”, наглашава Маринковић.
Страх од промене етничке структуре
Након окупљања на барикадама, те сукоба у Звечану и Бањској, забележена су бројна хапшења Срба на северу Косова. Ана Марија Ивковић то види као кључни разлог што код грађана више нема отпора.
„Пракса је показала да они који једном буду ухапшени тешко излазе из притвора, а да институције користе све механизме да грађани буду што дуже у притвору, чекајући на суђење. Други разлог је страх од губитка посла и реакције челних људи у српским институцијама које обезбеђују плате, односно егзистенцију Србима на северу. Нажалост, грађани перципирају да би у случају било какве реакције, чак и уперене према Приштини, могли да буду мета одлуке да изгубе посао, јер то је оно како су институције раније дисциплиновале људе”.
На питање кога Срби на северу виде као заштитника, Ивковићева каже: „Грађанима је јасно да нити хоће, нити могу да их заштите Београд и Српска листа. Међутим, лакше ће опет поднети све што долази од Београда него од Приштине. На крају, Београд је тај који им обезбеђује егзистенцију. Да нема плата за запослене у српским преосталим институцијама на северу, сигурна сам да не би било ни људи. Грађани ником више не верују, али су у ситуацији у којој не могу ни много да бирају. Мало је оних који у таквим условима подижу свој глас. И не треба им замерити, јер у условима живота између две ватре, мало шта може да остане цело и ненагорено”, каже новинарка.
Отпор пререгистрацији возила са КМ на РКС таблице је угушен што поступцима власти у Приштини, што ћутањем Београда и одлукама у Бриселу. Од почетка ове године на улицама српских општина на северу нема возила са ознакама КМ, а обећања власти Србије „Нема предаје, КМ остаје“ могу се видети још понегде на зидовима зграда и асфалту у виду графита. Ових дана истиче и рок за замену српских возачких дозвола за косовске. И то су прихватили Срби на северу, у тишини.
Без превише буке прихватили су и укидање динара, гашење филијала Поштанске штедионице и девет објеката Поште Србије. Пристали су и прихватили, као и Срби јужно од Ибра, да путују до административних прелаза и подижу новац у контејнерима које су Поштанска штедионица и Влада Србије поставили „да им олакшају живот“.
Критике на рачун власти у Србији у односу на становништво на северу упућује и Стефан Вељковић.
„Београд мора да буде много паметнији када су у питању косовски Срби и однос према Србима. До сада смо имали ситуацију да је Београд био господар овдашњим представницима, тј. Српској листи, међутим, тај однос мора под хитно да се промени. Београд мора да тражи партнере на Косову међу косовским Србима, а не да тражи некога да слепо слуша њихове наредбе јер видимо докле нас је то довело”, каже он.
Подела Косова и чекање Трампа
Миодраг Маринковић наглашава да је једина јасна идеја Београда била она о подели Косова.
„Излазна стратегија је била да се са каквим-таквим територијалним добитком надоместе негативни ефекти признања Косова које је било саставни део тог плана. Како је тај план пропао, Београд има проблем да дефинише позиције ‘подношљивих губитака’. Међународна заједница тренутно нуди формирање ЗСО као уступак у замену за де факто признање, али то је неизвесни добитак због отпора Приштине њеном формирању, али недовољан уступак услед чињенице да је ПР потенцијал те идеје већ потрошен споразумом из 2015. Због тога се чини да Београд и даље не одустаје од идеје поделе, очекујући промене у администрацијама, пре свега у Вашингтону, које би отвориле простор за њену поновну номинацију”.
Политика Београда на северу Косова доживљава потпуни колапс, нарочито након Бањске када расте међународни притисак према Београду, каже Миодраг Маринковић.
„Политичка инфраструктура (Београда) се урушава до темеља, а Курти добија царте бланцхе за своје дивљање на северу Косова. Београд је тиме и изгубио реални утицај на догађаје на терену“, каже он.
Срби на северу су изгубили и бројне објекте значајне за економски развој и туризам, попут здравствено-туристичког комплекса „Рајска бања“ у Бањској, изграђеног средствима Владе Србије. У делу комплекса где су били бањски хотел и ресторан сада је филијала Поште Косова. „Рајску бању“, где су након сукоба у Бањској пронађени оружје и опрема које је користила група окупљена око Милана Радоичића, преузела је Агенција за приватизацију да би пре више од два месеца део комплекса доделила пошти. У последњим месецима Агенција за приватизацију из Приштине је приватизовала и продала бројне објекте косовским Албанцима.
Чувени кафић „Долче вита“, у близини главног Ибарског моста, добио је новог власника, објекат који је користио једини штампани српски медиј на Косову – „Јединство“, такође. Кућа у којој је било седиште странке убијеног српског политичара Оливера Ивановића недавно је добила албанског власника. Овакви догађаји, те повратак Албанаца у „Трепчине станове“ које су након рата користили Срби у Северној Митровици, али и изградња кућа за албанске повратнике изазивају забринутост код Срба. Страхују да би могло доћи до промене ентичке структуре у већински српској општини.
„Мења се етничка структура. Косовска влада је најавила да ће изградити 200 нових објеката за, како они кажу, невећинске заједнице на северу, а то значи за Албанце, тако да ће се драстично променити етничка слика. Већ се мења изградњом и реновирањем више стотина кућа на северу Косова, то су куће са три, четири спрата“, каже за НИН потпредседник Српске демократије Стефан Вељковић.
Главни мост на Ибру и нови проблеми
Све постојеће проблеме Срба на северу Косова потискује нови – најава о отварању главног моста на Ибру. Упозорења становништва у Северној Митровици, цивилног друштва и међународне заједнице на Косову да би безбедност била нарушена том одлуком, власт у Приштини на челу са Аљбином Куртијем игнорише. Данима се проверавала његова стабилност, а радници су учинили све да прекрече мурале и графите на његовој северној страни.
Главни мост на Ибру који спаја, односно раздваја општине Северну и Јужну Митровицу био је поприште сукоба Срба и Албанаца након рата 1999. године. Како Албанци не би продрли у северни део Митровице и да не би дошло до озбиљнијих сукоба, формирана је група „Чувари моста“, којој се придружио и Оливер Ивановић. У ових 25 година забележено је више од хиљду инцидената на мосту и око њега, а више од стотину је било тежих, неки и са смртним исходом. Отуда и страх Срба у северном делу Косовске Митровице.
„Евентуално отварање главног моста у Косовској Митровици додатно би погоршало ионако алармантну безбедносну ситуацију на северу Косова. Главни мост у подељеном граду има много већи симболички значај него инфраструктурну важност. Тренутно у граду постоје четири отворена моста и неколико саобраћајница преко којих се одвија несметани саобраћај између северног и јужног дела града. Главни мост на Ибру у том смислу не би значајно допринео слободи кретања, како то тврди званична Приштина, јер је она већ успостављена. Међутим, у овом тренутку тај мост се злоупотребљава у политичким наративима владе у Приштини као симбол покоравања севера. Такви наративи привлаче и националистички опчињене појединце, који прелазе у северни део града и провоцирају становништво”, каже Маринковић.
Истиче да постоји реалан ризик да дође до погоршања безбедносне ситуације и сукоба имајући у виду популистички карактер Владе у Приштини која ускоро улази у предизборни период.
„Може се очекивати јачање притиска на Србе на северу у циљу повећања подршке крајње конфликтно настројеног албанског друштва на Косову и тиме побољшаних изборних резултата. Велики и егистенцијални ризик по српску заједницу представљају и наговештаји Приштине о укидању здравственог и образовног система на северу Косова и у осталим заједницама. То би проузроковало незаустављив талас миграција Срба са Косова и дубоку регионалну кризу”.
Ипак, истиче да има разлога и за мало оптимизма:
„Први разлог су наговештаји и реакције из албанског друштва чији добар део критикује политику Аљбина Куртија према северу Косова, чиме се назире простор за потребне компромисе после смене власти у Приштини. Други разлог за оптимизам је очигледна и свеприсутна решеност Срба да остану да живе на Косову упркос огромним притисцима и проблемима”.
Позитивне поруке шаље и млади политичар Стефан Вељковић.
„Ми морамо овде да останемо да живимо. Ево, причам на личном нивоу, чекамо трећу принову и остаћемо овде да живимо. Знам многе пријатеље, сународнике, суграђане који чекају другу, трећу или четврту принову и који планирају да остану овде да живе”.
Зорица Воргучић
