Србија и Косово су у Бриселу, вративши дијалог “кући” са “излета” у Вашингтон, потврдили своју посвећеност евроинтеграцијама и дијалогу под окриљем Европске уније (ЕУ), пише данас Дојче веле (ДW).
Трећа рунда обновљеног дијалога Београда и Приштине, одржана јуче у Бриселу, била је специфична због неколико ствари, оцењује ДW.
Прво, трајала је краће од уобичајених маратонских састанака, а друга специфичност јесте да су закључци све три стране, у односу на ранију какофонију, овога пута били једногласни и позитивни.
“Наши преговори као и обично су интензивни и нису увек лаки, али превагнула је воља обеју страна да унапреде своје расправе, упркос болним и сложеним питањима о којима се разговара”, рекао је домаћин, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
Премијер Косова Авдулах Хоти “са задовољством потврдјује да је било напретка”, док председник Србије Александар Вучић каже да “није незадовољан састанком” и у први план истиче важност решавања економских питања, али и договор о усвајању косовског закона о повратку расељених.
Такав дух једногласја, барем на речима, са мало конкретних детаља о примени договореног, надоградила је заједничка изјава Вучића и Хотија у којој обе стране наглашавају “највиши приоритет ЕУ-интеграција”, наводи ДW.
Специфичност ове рунде дијалога Београда и Приштине у Бриселу огледа се и у томе што се на састанку, али и на његовим маргинама, више причало о споразумима из Вашингтона, него о ономе што је конкретно на столу у ЕУ.
Оно што је остало исто и на овој рунди дијалога Беогрда и Приштине јесте инсистирање косовских представника на термину “медјусобно признање”, што је, према већ видјеном сценарију, изазвало узбуну представника Београда.
Медјусобно признање, колико год велико и пресудно звучало, нашло се први пут тек успут поменуто, а касније је и избачено, у нацрту америчког документа који су усаглашавале три стране у Вашингтону.
Европљани, са своје стране, ни у једном документу не помињу медјусобно признање.
Извесно је, додаје ДW, да за Приштину нема нормализације без неке форме признања од стране Београда, али и да та форма и њена цена морају бити прихватљиве за српску страну.
Паралелним решавањем великих и компликованих тема као што су економија, финансијска потраживања, имовина и статус невећинских заједница, улази се у кључну фазу која би могла да буде “бити или не бити” за коначан споразум о нормализацији односа две стране.
“У питању су врло осетљиве и битне теме за будуће односе Србије и Косова и за свакодневни живот градјана”, наглашава и шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел.
Разговори управо о тим темама настављају се већ следеће недеље у Бриселу, где ће се, како инсистирају у ЕУ, Србија и Косово састајати све док се не надју обострано прихватљива решења за сва отворена питања – једном и заувек.
Извор: Beta.rs
