Покрет за одбрану Косова и Метохије

Драгица Божанић на суђењу Тачију: ‘ОВК’ ми је 1998. отела и убила мужа и малолетног сина

Фото: КоССев

Сведокиња оптужбе Драгица Божанић, изјавила је данас на хашком процесу бившем команданту „ОВК“ Хашиму Тачију (Хасхим Тхаци) и саоптуженима за ратне злочине на Косову и у Албанији, да јој је „ОВК“ у јулу 1998. код Ораховца отела и убила супруга и сина који је имао 16 година.

Посмртне остатке мужа Младена (49) и сина Немање, Драгица Божанић је добила тек 2006. године, пошто су пронађени у масовној гробници у пећини Волујак.

Према оптужници, у пећини Волујак код Малишева пронађена су тела укупно 25 Срба које је „ОВК“ отела у селима Оптеруша и Ретимље.

Жртве, међу којима су била четворица Божанића, тројица чланова породице Банжић и чак 13 мушкараца из фамилије Костић из Ретимља убијене су 26. и 27. јула 1998. године.

Божанић (64) је посведочила да су припадници „ОВК“ у ноћи између 17. и 18. јула 1998. пуцали на кућу њене породице и напали друге Србе у селу Оптеруша и да су се ујутро сви Срби предали.

„Тражили су нешто по кући, не знам шта, а нама су наредили да седимо у дворишту. Мој син је био повређен, изгребан по лицу од цигле док су бацали гранате на кућу“, казала је Божанић.

Припадници „ОВК“ потом су жене одвојили од мушкараца, укључујући сведокињиног мужа и сина, које су притворили у подруму једне куће.

Божанић је изјавила да је „чула како мужа туку и испитују о старијем сину који је био у војсци“.

Старији син служио је редован војни рок и у време напада на Србе у Оптеруши није био у селу, прецизирала је сведокиња.

Супруга је, како је посведочила, видела сутрадан ујутро, када су је код њега одвели припадници „ОВК“ да би јој „предао писмо за Србе у селу Зочиште“.

Из исказа сведокиње произлази да супруга и сина више никада није видела живе.

Жене и децу су затим припадници „ОВК“ пребацили у манастир у селу Зочиште, где је сведокиња предала Србима писмо.

Од Славице Банжић, Божанић је тамо чула да је у селу Пећане, општина Сува Река, видела свог мужа и Драгичиног сина затворене, са другим отетим мушкарцима из Оптеруше, у једном подруму.

Да су српски мушкарци били отети из оближњег села Ретимље, Божанић је у манастиру сазнала од Петре Костић.

„Плакале смо и тешиле једна другу, али ту утехе није било. Изјутра је манастир био нападнут, а монаси су се предали ‘ОВК’. После су нас поново покупили у центру села и одвели нас у село Семетиште, где су нас целу ноћ и цео дан испитивали. Један монах је скривао руке да ми не би виделе модрице задобијене током испитивања које је трајало целе ноћи“, рекла је Божанић.

Уз помоћ Црвеног крста, жене и деца из Оптеруше и Ретимља су потом били ослобођени.

Божанић је испричала да је, пре напада „ОВК“ на Оптерушу, њен супруг, просветни радник са једним локалним Албанцем имао договор да се узајамно штите.

Додала је да јој муж „није био лош човек и дружио се више са Албанцима, него са Србима“.

„Мој супруг је одржао реч, а он није. Кад сам га 18. јула видела у нашем дворишту била сам изненађена, јер је договор био другачији“, рекла је Божанић, прецизирајући да је у Оптеруши у то време било „260 албанских и 10 српских кућа“.

Сведокиња је нагласила да „ниједном родитељу не би пожелела оно што јој се догодило“.

„Кад су ми одвели сина, однели су ми пола срца и тако ће остати до мог последњег даха“, рекла је Драгица Божанић.

У наставку суђења, Божанић унакрсно испитују браниоци оптужених.

Заједно са Тачијем, оптужени су тадашњи чланови Главног штаба „ОВК“ Кадри Весељи (Весели), Реџеп Сељими (Реxхеп Селими) и Јакуп Краснићи (Красниqи).

У 10 тачака, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке као ратни злочини.

За те злочине, према оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били су учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је „ОВК“ сматрала противницима – Србима, Ромима и Албанцима проглашеним за „издајнике“, „шпијуне“ и „колаборанте“ са српским властима.

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и: Азем Суља (Сyла), Љах Брахимај (Лахи), Фатмир Љимај (Лимај), Сујелман Сељими (Сyлејман), Рустем Мустафа (Ррустем), Шукри Буја (Схукри), Љатиф Гаши (Латиф Гасхи) и Сабит Геци.

Оптужени су, у време обухваћено оптужницом, били чланови Главног штаба „ОВК“: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портпарол.

У привременој косовској влади, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портпарол.

Сви оптужени, који су ухапшени на Косову 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра те године, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тачи и саоптужени су од хапшења у судском притвору у Шевенингену, а суд је више пута одбио њихов захтев да буду привремено ослобођени.

(КоССев, 17.08.2023)