Два месеца већ траје борба Драгице Гашић, једине српске повратнице у Ђаковицу, за опстанак у свом граду. Како нам је ова храбра жена рекла, нема “ни сан, ни дан, свакодневница јој је неизвесна и пуна стрепње, али се не предаје”. На поруке да би требало да се извини Албанцима у Ђаковици, она поручује да не зна зашто би то радила.
“Кад сам се вратила била сам срећна, без обзира на немир који сам осећала у души. Знала сам да неће бити лако, али се моја свакодневница претворила у кошмар. Не могу да разумем да неко мисли да има право да ме истера из сопственог стана и града”, каже Гашић у разговору за Косово онлајн.
Последње обијање стана је унело додатни немир и бригу. Планира да иде у Смедеревску Паланку због лечења и пита се шта ће затећи по повратку уа Ђаковицу.
Разваљена врата је заменила собним вратима, које јој је из своје спаваће собе послао, како каже, њен побратим из Клине Петко Пешић.
“То су собна врата, не знам ко ми куца, са каквим намерама, плашим се и да ме неко не превари и лажно се представи. Полиција испред зграде брине о мојој безбедности, коректни су, али они су ту само кад сам ја у стану”, каже Гашић и додаје да је стан обијен када је била у посету сестри, па се плаши да се то опет не понови.
“Напета сам и нервозна, од последњег обијања стана и уплашена”, каже Гашић.
Захваљујући добрим људима и Канцеларији за КиМ, стан је опремљен поново и има све што јој је потребно.
За Драгицу је Ђаковица забрањени град, приликом покушаја да у оближњем маркету купи намирнице, касирка јој је пренела поруку власника, да не долази више, јер има проблеме са суграђанима.
“Газда је рекао да не долазим, јер је у великим кредитима и не жели да има проблеме због мене“, каже Гашић.
Исто се догодило и у пекари, где јој је такође речено да не долази.
“Била ми је из Приштине нека као невладина организација и новинари и кад сам им испричала за маркет, нису ми веровали. Нека жена је инсистирала да одемо заједно у маркет, што сам и учинила. Газда јој је само поновио оно што сам вам већ рекла”, прича Гашић.
Како нема никакав контакт са својим суграђанима, Гашић није знала да многи од њих, као и многе невладине организације очекују да се она Албанкама у Ђаковици “извини, иако за ништа није крива“.
Рекла је шокирано “не разумем”.
“Ти који мисле да ја треба да се извињавам, нека дођу да ми то кажу у лице. Због чега да се извињавам? Шта сам урадила? Или можда треба да им се извиним, што сам дошла на свој праг, што су ми обили стан, поломили ролетне и прозоре, што не могу да уградим врата, уђем у продавницу и изађем на улицу. Ја се никоме нећи извињавати, то од мене неће дочекати. Срамота, треба они мени да се извине”, рекла је Гашић видно узбуђена.
