Покрет за одбрану Косова и Метохије

Другосрбијански поглед са Калемегдана: Како се правити Енглез када је Јасеновац у питању

Владимир Димитријевић (Фото: Искра)

ВОДИЧКИЊА ( ЈЕЛ` ТАКО БЕШЕ НА РОДНО РАВНОПРАВНОМ ЈЕЗИКУ?)  ПРИНЦА ЧАРЛСА

Када је принц Чарлс, представник краљевске куће која влада Великом Британијом, монархијом свагда непријатељски оријентисаном према српском народу, правио своју турнеју по НАТО Балкану ( и као представник НАТО империје ), Калемегданом га је водала ноторна левичарка и југоносталгичарка, историчарка Дубравка Стојановић.(1) Била је то иста она која је недавно, поводом отвореног писма против ревизионизма кад је број жртава Јасеновца у питању, изјавила:“Злочин геноцида не зависи од броја убијених. Он је дефинисан као злочин са намером да се уништи један народ или његов део. Дакле, кључна је намера, а у случају НДХ постоји прегршт доказа да се радило о злочину са намером да се униште Срби, Јевреји и Роми. А што се броја жртава тиче, они су научним методама утврђени на око 100.000 Срба. Коме је то мало, нека додаје! То је ненаучна и идеолошка злоупотреба историје у политичке сврхе.“(2)

Није та изјава, кад су бројке у питању, ни за какво чуђење. Дубравка Стојановић је остала верна самој себи.

 

ДОСЛЕДНОСТ ЧАРЛСОВЕ ВОДИЧКИЊЕ

Сетимо се доба Гаше Кнежевића, када је дотична поучавала Србе да се нипошто не смеју осећати као жртве. Тако је у недељнику „Време“ 17. маја 2001. нудила, као грађанистички Васа С. Тајчић, своје мисли великих људи:“Основни научни закључак нашег одбора врло је забрињавајући: основна шема на којој функционишу уџбеници историје јесте подела између нас и других: ми смо историјски исправни, ми никада ништа зло другоме нисмо урадили, ми никада нисмо водили освајачке ратове, увек смо тежили да се ослободимо туђинске власти, ми смо храбри, достојанствсни, правдољубиви /…/ Ствара се менталитeт жртве, који сам по сeби није добар јер се заправо тиме ствара менталитет изабраног народа над којим се непрестано, у некој историјској правилности, дешавају неке више-мање необјашњиве појаве, неки злочини, као да је то нека врста усуда. С друге стране, то води у самоизолацију, видите себе нотпуно одвојено од других народа.“

Својевремено је, за „Слободну Европу“, причала и о свом виђењу „јасеновачког наратива“:„Јасеновац се, на жалост, увек користи за подизање тензија и ту је онда најмање важан Јасеновац и његове жртве. Он је ту нека врста ‘робе’ за сталну злоупотребу кад год је потребно освежити то виђење српског питања.“ Злоупотреба јасеновачких жртава је, подсећа наша саговорница Дубравка Стојановић, почела у другој половини осамдесетих. Тада се овај усташки логор у салонима српских националиста почео представљати као табу тема социјалистичког режима, иако је споменик жртвама подигнут још 1966. године. На телевизији су се емитовале специјалне емисије, у којима су се посебно истицали представници СПЦ. Националистичка офанзива је, објашњава Дубравка Стојановић, у српском друштву генерисала осећај колективне жртве.„Како показују све анализе, тај осећај је идеалан покретач за агресивност, јер се врло брзо, већ крајем осамдесетих и почетком деведесетих, почело говорити о потреби за ‘превентивним ратом’, којим би се спречио нови геноцид. Зато и говоримо о злоупотреби жртава, јер се показало врло брзо да жртве заиста никога нису интересовале. Оне су биле остављене на првој кривини, чим више никоме нису биле потребне. Јасеновац и јаме су били искоришћени за осећај угрожености нације који се онда преокреће у агресивну националну политику“, констатује Стојановић. И данас се манипулише бројем жртава, па се у појединим круговима наводи цифра од око 700.000 убијених. Тај је број исписан на великом паноу у Меморијалном центру Доња Градина, који се налази на теротирији РС-а.

Неспорно је да су Срби највише страдали – али подаци Музеја Јасеновац наводе да их је убијено више од 47.000, од укупно 83.000 именом и презименом идентификованих жртава, иако тај број није коначан.“(3)

Туђман је живот свој уложио у ове цифре, зар не?

А и Велика Британија је крајње задовољна оваквом верзијом приче о распаду Југославије: криви су „аутовиктимизовани“ Срби, које су СПЦ и национална интелигенција „ложили“ да су жртве, и они су, ти наопаки „ортодокси“, кренули да руше и ломе.

 

СРБИ СУ СЕ, ДАКЛЕ, „АУТОВИКТИМИЗОВАЛИ“

У интервјуу датом „Пешчанику“ 2020. године, Дубравка Стојановић је истакла:“Ако себе ставите у положај једине и највеће жртве, онда није могуће да у томе буде неке конкуренције. Још је мање замисливо да прихватите да је ваша страна учествовала у злочинима над другима. Да би се од Сајмишта направило спомен подручје холокауста, било би неопходно признати да је Београд био први град Juden frei, очишћен потпуно од Јевреја, и да су, поред немачких, у томе учествовале и домаће снаге. Овде се и даље шире свесне дезинформације да је Сајмиште било у НДХ, то чак и пише на једној комеморативној плочи. Та територија је била изузета од НДХ и припадала је Београду, јединој престоници Европе која је имала четири логора на својој територији! Али, овде то идеолошки не може да се призна, јер не желите стварну историју, не свиђа вам се, не „слажете се с њом“. Хоћете ону историју која се уклапа у слику коју о себи желите да направите. У овом случају је то слика жртве број 1. Ако нисте способни да погледате своју слику у огледалу, ако то упорно одбијате, ви као друштво не можете да „одрастете“, нисте спремни за захтевније задатке будућности него се и даље самосажаљевате. Заробили смо се у том наративу и не умемо из тога да изађемо. Управо из те слике жртве број један излази читав низ проблема о којима смо говорили.“(4)

Поводом филма „Дара из Јасеновца“ Предрага Антонијевића порука историчарке – НАТО левичарке је такође јасна:“Осим једне жене и мале групе Рома филм не приказује да су, поред Срба, у Јасеновцу масовно убијени Жидови, Роми и Хрвати антифашисти. Тиме је филм на трагу пропагандних партизанских филмова који су као жртве приказивали само партизанске борце, а не и цивиле. Селекција жртава је не само ружна и фалсификат хисторије, него је и опасна игра с хисторијом“.(5)

Тако је то: и у филму Срби од себе праве жртве, а камоли у стварности.

 

ПОУКЕ ЧАРЛСОВЕ ВОДИЧКИЊЕ                                                                                                                                                                                                                                                      

Јасно је шта нам водичкиња Чарлса & Камиле поручује: Јасеновчић мали, у Кроацији лепој, ништа је према четири логора у Београду ( која су, кажу историчари, оснивали, и њима управљали, немачки окупатори, али су, зна водичкиња, Срби за то криви ), а ту је ( ај, ај, ај ) и Београд „Јуден Фрај“ ( зна се, такође, да су надљуди Немци побили београдске Јевреје, и да су колаборационисти међу Србима имали споредну, најспореднију улогу бедних трчкарала и ухода, а да нису, као нижа раса, вршили ни стрељања, ни гушења гасом, што их не ослобађа оног дела историјске одговорности која им припада ).

Године 1993, аустријски историчар Валтер Маношек  објавио је књигу „Србија је очишћена од Јевреја: Војна окупациона политика и уништење Јевреја у Србији 1941-2“. Код нас је преведена под насловом „Холокауст у Србији“. То је најпре била докторска дисертација одбрањена на Бечком Универзитету, у којој је Маношек показао и доказао да су у убијању Јевреја у Србији учествовали не само нацистички „специјалци“, него и обична војска, Вермахт. Ево шта Маношек каже: “Уз помоћ Вермахта у Србији је ликвидација Јевреја, наког угушивања жена и деце, још у пролеће 1942. коначно завршена – у време када је прва фаза индустријског угушења Јевреја у Белзец, Собибору и Треблинки („Рајнхардова акција“ под вођством Одила Глобочника) била тек покренута. Након што је акциона група А убила етничке Јевреје, Србија је била друга по реду земља у којој је „коначно решење јеврејског питања било завршено“. Када је у августу 1942. године генерал Лер (Loehr) постављен за Вермахтовог заповедника за Југоисток у Солуну, поносно му је реферисао начелник војне управе у Србији, СС групенфирер Харалд Турнер:“…Јеврејско питање, као и циганско питање, у потпуности ликвидирано. Србија је једина земља у којој је решено јеврејско питање и циганско питање“.(6)

Зна водичкиња исто што и Маношек. Али, ако хоћеш да будеш, онако баш светски, уз Чарлса & Камилу на Калемегдану, не можеш да цитираш Маношека. Чита се то што пишеш тамо где одлучују ко ће бити водич/киња. Ако лепо пишеш, ако политички коректно говориш, и ако се све то свиди онима на надлежном месту, можеш у шетњу Калемегданом. Са све становницима Бакингемске палате, потенцијалним владарима монархије која је увек волела Србе. Као и Хабзбуршка монархија, уосталом.

 

ЈАСЕНОВЧИЋ И СРЕБРЕНИЧЕТИНА

И ми, Срби, вели водичкиња Чарлса & Камиле, нисмо никакве жртве које смеју да се „самосажаљевају“, него геноцидлије, које се морају суочити са својим вукодлачко – дракулским испадима, и понизно признати: Јасеновчић није ништа у односу на Сребреничетину.  Сребреничетина је, од почетка, СВЕТСКО ПИТАЊЕ(7), први геноцид Европе, страхота над страхотама – а Јасеновчић деминутивчић историје, узгредица, такорекућ, ситничица из кољачке ситничарнице, од срећне руке Петра Брзице и њему сличних србосека у људском облику.

Свака жртва Сребренице је, из перспективе Чарлсове водичкиње, ЖРТВЕТИНА, а у Јасеновцу све неке жртвице, Јевреји, Роми, антифашистићи мали, и нешто Срба, колико их је већ научник Фрањо Туђман избројао.

Да ми Бог опрости цинизам: не поричем злочин који су недостојници и срамотници овог народа починили у Сребреници, нити удео страних и домаћих тајних служби у том злочину – јер НАТО бомбе по Српској 1995. нису биле могуће без западне “licence to kill” у источнобосанској варошици. Али, Сребреница је ратни злочин,  а Јасеновац геноцидни надужас.(8)

 

ВЕЋ ВИЂЕНО

У апелу групе интелектуалаца, после изјаве Дубравке Стојановић да је атентат Благоја Јововића на Анту Павелића био „крвна освета“ ( и става њеног колеге да не би било усташа да није било власти Карађорђевића ), истакнуто је, још 2020. године:“Све указује на то да се српској култури и данас, 40 година после смрти Јосипа Броза Тита и 60 година од смрти Анте Павелића, намеће хрватско старатељство, прикривено иза западњачких, титоистичких, југословенских фраза. Сарадња између комуниста и хрватских шовиниста одавно је утврђена историјска чињеница. Оно што је већ у бољшевичкој Русији уочио Станислав Винавер, удруживање хрватских франковаца и комуниста, остварено је у титоистичкој Југославији, распарчавањем српског народа и његовим претапањем у нове, синтетичке нације, уједињењем Хрватске и ширењем њеног утицаја на све југословенске републике. Очигледно је да је ова коалиција преживела распад друге Југославије.“(9)

Али, не заборавимо: стављање Срба под туторство Хрвата дело је Велике Британије. Још Ситон – Вотсон сматрао да тако треба; по речима Мила Ломпара:“Када је Ситон-Вотсон, човек који је јако много утицао на положај Срба и у Краљевини Југославији, написао – пре Првог светског рата – да би он победу српске идеје сматрао победом источне над западном културом, чиме би, као неко ко припада западној култури, био ожалошћен, онда је такав начин мишљења био оно што је предодредило положај нашег народа у XX веку. Jер, та реченица у његовом писму тачно показује улогу културолошке предрасуде, која је дубља од идеолошког слоја.“(10)

Британцима је и Анте Павелић био представник западне уљудбе, па су га, после свих злочина које је у НДХ починио на челу ђавољих слугу Ватикана, пустили да побегне, иако су знали где је и били кадри да га ухапсе кад желе. У том удруженом злочиначком подухвату су били са Американцима ( као и данас, уосталом, широм света ): знали су му путању, могли су да га приведу правди, могли су да му суде, али су рачунали на њега као на савезника у будућем, „хладном“, рату.(11)

 

МАНТРА КОЈА СЕ ПОНАВЉА     ДО БЕСВЕСТИ

Кад неко води принца Чарлса & Камилу Калемегданом, и баш ужива у аристократском друштву ( иако левичар/ ка) он/ она, као историчар/ ка мора да заборави да су Британци Павелића заштитили да не изађе на суд, после свих чудовишности које је починио.

Јер, важнији су му / јој Чарлс & Камила од тамо неких штрокаваца и факина са Козаре, из Славоније, Херцеговине и Срема, којима је Јасеновац био широм отворен. Да би се било у друштву Чарлса & Камиле, да би им се објаснило где су се граничили Беч и Београд, важно је у јавном простору региона доказивати да бројке Новомученика Јасеновачких нису битне. Морамо знати само једно ( онако како то желе газде из Енглеске, од Ситон – Вотсона до Бориса Џонсона ): да се ПРАВИ геноцид десио у Сребреници. И припадници западне уљудбе, уосталом, чим се роде и прогледају, унапред знају да су Срби криви за све, и да они нису никакве жртве, него су се само „аутовиктимизовали“, да би лакше правили „Велику Србију“. Ко хоће у шетљу Калемегданом са највипима, треба да се слаже са уљудбеним наративом НАТО Запада. То треба понављати као секташи мантру: „Харе Рама, Харе Кришна, Кришна Кришна, Харе Харе“…

Ово је, пак, другосрбијанска мантра:“Срби су криви, Срби су криви, Срби су за све криви!“

Једном речју:“Харе Харе“ – за добре паре. И за славу овога света.

Мада: sic transit gloria mundi!

А нама, православним штрокавцима и факинима, који не пристајемо на кољачку уљудбу Запада, остаје да идемо путем Новомученика јасеновачких, следбеника Јагњета Христа закланог од постања света ради нас људи и ради нашега спасења.

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ

УПУТНИЦЕ ( 17.9.2021. године ):

1.http://www.nspm.rs/hronika/dubravka-stojanovic-princ-carls-iznenadjen-da-je-na-uscu-save-u-dunav-bila-granica-sa-austro-ugarskom.html

2.https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/%d0%b4%d1%83%d0%b1%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%ba%d0%b0-%d1%81%d1%82%d0%be%d1%98%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%83-%d1%98%d0%b0%d1%81%d0%b5%d0%bd%d0%be%d0%b2%d1%86%d1%83-%d1%81%d1%82%d1%80%d0%b0/

  1. https://www.slobodnaevropa.org/a/zloupotreba-jasenovca-za-bildovanje-nacionalizma/27445492.html
  2. https://pescanik.net/intervju-7/
  3. https://radiosarajevo.ba/vijesti/regija/poznata-srbijanska-historicarka-uzasnuta-filmom-dara-iz-jasenovca/408024 6https://rs.n1info.com/vesti/a69178-dubravka-stojanovic-o-srebrenici/
  4. https://kupdf.net/queue/valter-mano-scaron-ek-holokaust-u-srbiji_59154422dc0d603d62e5e554_pdf?queue_id=-1&x=1631828570&z=MTc4LjIyMy4xMTYuMTk0

8.https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%80-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B5%D0%BA-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%BE-8000-%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D1%86%D0%B8/

  1. https://www.novosti.rs/c/vesti/politika/910976/protest-protiv-poricanja-genocida-nad-srbima-profesori-akademici-potpisali-peticiju-protiv-revizije-istorije
  2. http://sloven.org.rs/srb/?p=19499
  3. https://www.vecernji.hr/vijesti/ni-sad-ni-britanija-nisu-zeljeli-uhititi-pavelica-934665

(Искра, 17. 09. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print