„Није било лако изборити се са свакојаким притисцима. Велика је одговорност лијечити наследника трона Светог Петра Цетињског. Молила сам владику да благослови мој рад, што је он и учинио и свакако ћу му због тога бити захвална до краја свог живота“ каже др Јелена Боровиноћ Бојовић”
Здравље високопреосвећеног митрополита Амфилохија се побољшава из дана у дан. Још је на нижим дозама кисеоника, каже докторка Јелена Боровинић Бојовић, начелница Пулмолошке клинике Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ).
Од када је због оболијевања од ковида 19 примљен у КЦ ЦГ, како каже, митрополитово здравље је много боље. Зато са великим олакшањем, преноси утиске од пре три недеље када је обољели владика из престоног Цетиња стигао у КЦ. Од тада су очи и уши цјелокупне црногорске и српске јавности упрте према љекарима који свакодневно брину и обавијештавају о његовом здравственом стању.
„Те вечери, 6. октобра, митрополит Амфилохије, упућен је из Цетињске болнице и примљен на Интерну клинику КЦ Црне Горе са упалом плућа узрокованом вирусом корона. Одмах му је урађен ЦТ грудног коша, који је потврдио обострану упалу, након чега смо обавили додатне претраге крви, прегледали владику и започели терапију“, каже докторка.
Додатну одговорност, како каже, не само као љекарима, већ и као вјерујућим људима, представљала је владичина искључива жеља да се лијечи у Црној Гори, јер је те вечери рекао: „Носићу крст ове пошасти са народом. Не желим да у овим најтежим тренуцима напуштам Црну Гору“.
„Први дани били су потпуно неизвјесни, упала је напредовала, кисеоник је постао неопходан. У једној од тежих вечерњих визита, владика ме је упитао: ’Шта мислите, докторе, колико ће ово да траје?’
У том тренутку то ми је било најтеже питање, јер све је и даље било неизвјесно. Кратко сам ћутала, а онда сам одговорила:
„Високо преосвећени, ви најбоље знате да овде ништа није дуго’, а он ми је казао: ’Е, да, шта је то у односу на вјечност’“, каже докторка.
Цијели тим љекара КЦ Црне Горе даноноћно ради у ванредним околностима полажући испит хуманости. И сам митрополит Амфилохије је то нагласио.
„Готово осам мјесеци траје борба са непознатом болешћу, исцрпљујућа, неизвесна и тешка, у којој су нажалост многи изгубили животе. Већ нас стиже умор, при крају смо снага. Радимо 24 часа, не питајући за смјене, за издржљивост и здравље. Али, као што рече велики Његош којег и наш митрополит Амфилохије најчешће цитира ових дана:
’У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци’. Посао лекара је мисионарски и само ако га тако прихватимо и схватимо, можемо сматрати да смо у истинској служби здравља“, каже докторка.
Е, сада да градимо!
Није митрополиту промакло, по докторкиним ријечима, да му љекари сваког дана додају неки нови лијек, па су се договорили да заједничку борбу са вирусом схвате као успињање на врх Ловћена. Док не дођу до врха, стално ће нешто додавати, а када крену да силазе према Његушима, када криза и упала почну да јењавају, тада ће почети да искључују лијек по лијек.
„Када је упала била на врхунцу, рекла сам му: ’Стигли смо на врх Ловћена’ Владика је, без обзира на умор и потешкоће општег стања, јасно изговорио: ’Е, сада да градимо’.
То је за мене био први сигурнији знак да ће успјети да превазиђе болест. Када је упала почела да се повлачи и када је стигао негативан тест на вирус корона, знали смо да смо близу Његуша“, каже докторка Јелена Боровинић Бојовић.
„Није било лако изборити се са свакојаким притисцима. Велика је одговорност лијечити наследника трона Светог Петра Цетињског. Молила сам владику да благослови мој рад, што је он и учинио и свакако ћу му због тога бити захвална до краја свог живота“ каже др Јелена Боровиноћ Бојовић.
Извор: ин4с.нет
Фото: ин4с.нет
