Покрет за одбрану Косова и Метохије

Душан Пророковић: Реафирмисати Резолуцију 1244 и радити на “одпризнавањима”

Душан Пророковић (Фото: Спутњик/Снимак екрана)

Научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић сматра да је успешан самит Покрета несврстаних, одржан недавно у Београду, схваћен као нека врста претње у Приштини и да у томе има узочно-последичне везе са акцијом коју су само дан касније извели специјалци косовске полиције у Северној Митровици и Звечану.

Пророковић је у ауторској емисији „Пророк“ на Спутњику подсетио да су поруке које су стизале из Приштине, било у коментарима, или изјавама неких званичника биле негативне.

„Западне земље не гледају благонаклоно на Покрет несврстаних, Кипар и Малта су због пријема у ЕУ иступиле из Покрета несврстаних, било је предлога у Хрватској да се због чланства у НАТО изађе из Покрета Несврстаних, али се на срећу Хрвата то није десило. Свега дан након завршетка овог скупа у Београду, уследила је акција у Косовској Митровици и Звечану и то може бити схваћено као порука да све везано за Косово остаје у домену Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и да ту незападни актери немају шта да се питају, а поготово немају шта да се питају земље чланице Покрета несврстаних“, рекао је Пророковић.

Он је нагласио да од Србије најмање зависи да ли ће се овакве и сличне акције у будућности понављати, а како каже, судећи према реакцијама неких актера, веће су шансе да се те слике у већој или мањој мери понове.

„На наплату долази и потписивање Бриселског споразума, као и пребрзо и прелако испуњавање оних одредби које су се тицале Србије за које је био задужен званични Београд. У политици много тога, а често и све, почива на реципроцитету и уколико ми не можемо да узвратимо неким реципрочним мерама, онда ће се тако нешто наставити“, сматра Пророковић.

Према његовим речима, маневарски простор за реакцију Србије је врло сужен и због тога се мора више ослањати на спољну политику, између осталог и на Покрет несврстаних.

„Са једне стране неопходно је реафирмисати Резолуцију 1244, јер се претходих година она код нас попричилно багателизовала, односно умањивао се њен значај. На то морамо стално подсећати, јер видимо велики број држава које инсистирају на испуњавању одлука Уједињених нација и поштовању међународног права. С друге стране, начин да се спречи понављање акција изведених на северу Косова јесте интензиван рад на отпризнавању лажне државе Косово“, поручује он.

Пророковић сматра да, ако је могло 18 земаља до сада то да повуче своју одлуку о признању Косова, вероватно постоји још један контигент оних који се двоуме.

„Понављање оваквим догађаја ће се спречити уколико друга страна схвати да су такве провокације скупе, да све има своју цену коштања. Тако да Србија може на спољно-политичком плану да реагује и да успостави одређени реципроцитет, како више не би долазили у овакве ситуације и како се криза не би наставила“, каже Пророковић.

Говорећи о самиту Покрета несврстаних у Београду, Пророковић истиче да тај успех није дошао преко ноћи, већ да је то плод рада у претходне две деценије.

„Ово што Србија сада ради и што је радила СРЈ је резултат дводеценијског рада. Резултата има, врло конкретних, са некима су обновљени односи, са некима су унапређени економски односи, имамо пристоју економску сарадњу и спољно-трговинску размену, са некима се то проширило на план културе и науке, а од 18 држава које су повукле своју одлуку о признању независности Косова, чак 15 припада Покрету несврстаних“, наводи Пророковић.

 

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Спутњик/Косово онлајн, 24. 10. 2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print