Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Душко Челић: Ако је Хотијева влада нелегална, Вашингтонски споразум је необавезан

Пише: 

Чињеница да је Хотијева влада ретроактивно од стране највишег државног органа на Косову проглашена за нелегитимну и да се због тога мора на изборе, а да су све њене одлуке легалне, па и Вашингтонски споразум, према речима наших саговорника, ствара правни парадокс на непризнатом Косову.

Влада косовског премијера Авдулаха Хотија свргнута је у понедељак, после одлуке Уставног суда који је утврдио да је глас посланика Етема Арифија у време избора ове владе био неважећи. Према одлуци суда, ванредни парламентари избори требало би да се одрже у року од 40 дана од њиховог расписивања од стране председника Републике, а Хоти остаје прелазни премијер док се не одрже избори.

Ако је нелегална Влада, не може бити легалан ни Вашингтонски споразум

Др Душан Челић, професор права са Приштинског универитета за Спутњик каже да ова одлука отвара многа питања везана за све одлуке које је Хотијева влада донела у 201 дан владавине, укључујући и „међународне уговоре“ попут Вашингтонског споразума и договора постигнутих током бриселског дијалога.

„Чињеница да одлука Уставног суда тзв Косова указује да тамошња влада није изабрана у складу са тзв Уставом Косова, проблематизује питање правне природе и обавезности вашингтонског споразума,“ каже наш саговорник.

Професор Челић мишљења је да од самог потисивања Вашигтонског споразума постоје правне недоумице јер је правно нелогично да  засебно потписују споразум држава и њена покрајина.

Принцип правне сигурности

“Сада са правним губитком легалитета владе, мислим да тај документ полако иде ад акта, јер, иако знамо та одлука суда садржи одредбу да су све досадашње одлуке владе у Приштини важеће због, наводно, неког принципа правне сигурности, јасно је да ако је нека влада нелегитимно изабрана, да су и њени акти нелегитимни, па дакле и потпис Хотија у Вашингтону,“ каже др Челић. 

Ова одлука тзв Уствног суда Косова ће, како каже наш саговорник, додатно закомпликовати и иначе компликовану ситуацију спровођења бриселског споразума и очигледно је да ће до организовања избора тај процес бити на леду.

„Ова Хотијева влада није имала легитимитет, не од јуче, већ од момента када је изабрана, дакле ретроактивно. Такозвани Уставни суд Косова је то само констатовао. Та одлука је, како ми правници кажемо, декалративне природе. Она само костатује шта се догодио прилоком рада те такозване владе у Приштини,“ каже Челић.

Челић прогнозира да ће наредну владу чинити покрет Самоопредељење и још нека мања партија.

Политички аналитичар из Приштине Рамуш Тахири, који каже да је имао у рукама одлуку Уставног суда, каже за Спутњик да у одлуци не пише да су одлуке донете у време Хотијеве владе ништавне.

„Уставни суд је дао и упуте. Он јесте рекао да ова влада није изабрана у дугом кругу гласања, сходно члану Устав 65 али је нагласио да су све одлуке важеће и да се ниједна одлука не поништава“, каже Тахири.

Арифи не мора ни плату да врати

Наш саговорник додаје да суд поништава и глас посланика Етима Арифија који је у време када је гласао за Владу Хотија био осуђен на 15 месеци затвора због кривичног дела злоупотребе службеног положаја, али не налаже да он има обавезу да врати плате или нешто слично.

„Значи, влада је легална само је нелегитимна. Уставни суд да је гласао да је Влада нелегална, онда би вратио премијера Аљбина Куртија на место премијера. Међутим, то није учинио. У одлуци суда се каже да су све одлуке владе правноваљане. Међутим, влада није изабрана јер је имала 60 гласова, од 120, јер се спорни глас Арифија – не рачуна. И ова ће влада бити на дужности док се не изабере нова влада“, додаје Тахири. 

Саветник у влади Авдулаха Хотија Агим Шахими, политиколог из Приштине слаже се са тезом да је одлука суда у неку руку парадоксална.

„Суд када предузме одлуку гледа и околности везане за њу и вероватно је узео у обзир околност да је влада донела пуно одлука које могу да буду легитимне јер би у супротном се изазвао општи  хаос,“ кратако је рекао Шахими. 

У косовским медијима се води прави мали рат око тога да ли Аљбин Курти чијој странци предвиђају победу на следећим ванредним изборима за парламент Косова уопште може да буде и послник с обзиром да има условну казну. По законима Косова, како нам је објашњено, ако неко има казну већу од једне године,  не може да буде ни посланик а камоли премијер.

Подсећања ради, месец дана пре него што је влада формирана Самоопредељење је поднело аргументе да не може да се рачуна глас посланика Арифија током гласања за владу која је формирана  у јуну.  Самоопредељење се овим поводом обратило Венецијанској комисији и Уставном суду који им је дао за право.

Извор: Спутњик

Фото: © AP Photo / Evan Vucci

Став