Европски парламент усвојио је вечерас Извештаје о извештајима Европске комисије за Србију и Косово. Извештај о Србији усвојен је са 538 гласова за, 69 против и 79 уздржаних, а о Косову са 471 гласова за, 109 против и 104 уздржаних, док је уједно поновљена подршка либерализацији визног режима. Од Београда и Приштине затражени су већи напори на нормализацији односа уз назнаку да је управо то предуслов за приступање Европској унији. Уједно је затражено да се уздрже од акција које би могле да угрозе дијалог и доведу до подривања поверења.
О извештају Европске комисије о Србији
Нормализација односа и за Србију и за Косово предуслов за приступање ЕУ
У Извештају, који је уз Предлог резолуције сачинио известилац ЕП за Србију Владимир Билчик, од Србије се траже „убедљиви резултати“ у важним областима попут правосуђа, слободе изражавања и борбе против корупције и организованог криминала и указује се на то да је нормализација односа и за Србију и за Косово „приоритет и предуслов за приступање ЕУ“.
Нормализација односа кључна је за обезбеђивање стабилности и напретка у ширем региону, уз позив на активно и конструктивно ангажовање у дијалогу, а уз посредовање ЕУ ради постизања свеобухватног, одрживог и правно обавезујућег споразума у складу са међународним правом.
Подвлачи се позив на пуну примену свих већ постигнутих споразума укључујући успостављање Асоцијације/Заједнице српских општина, без одлагања.
Спољнополитичка служба ЕУ (ЕЕАС) позива се да успостави механизам за надгледање и верификацију примене свих до сада постигнутих споразума и да о томе периодично извештава ЕП као и да пружи пуну подршку специјалном представнику ЕУ у дијалогу Београда и Приштине Мирославу Лајчаку.
Од влада Србије и Косова тражи се да се уздрже од акција које би могле довести до подривања поверења и угрозити дијалог. Подвлачи се „важност мултиетничке природе и Србије и Косова“ и додаје да „етнички хомогене државе не треба да буду циљ у региону“.
Српске и косовске власти позивају се да подстичу контакте локалних заједница како би се ојачао дијалог, да се уздрже од коришћења запаљивог речника према другим етничким групама и изражава жаљење што мост у Митровици, иако обновљен, још није отворен за сав саобраћај.
У тексту се поздравља поновни ангажман САД и наглашава потреба да ЕУ и САД ојачају своје партнерство и координацију на Западном Балкану. Трансатлантска сарадња, наводи се, важан је чинилац стабилности у региону, а ЕУ има водећу улогу као посредник у процесу нормализације односа Србије и Косова.
У том контексту додаје се да је ЕП обавештен о потписивању споразума о економској нормализацији између Србије и Косова 4. септембра 2020. у Вашингтону али се изражава жаљење због одредби у тексту које захтевају да Косово престане да тражи чланство у међународним организацијама.
Такође се наводи да би премештање амбасаде Србије у Израелу из Тел Авива у Јерусалим било противно ставу Европске уније о решењу спора Израела и Палестине по моделу две државе.
Србија да сарађује са Хагом и осуди негирање геноцида
Наглашава се и важност регионалне сарадње по питању ратних злочина и у истрази случајева несталих особа, укључујући појачане напоре у признавању и спровођењу судских пресуда о ратним злочинима, истраживању гробних места, одбацивању говора мржње и величања ратних злочинаца као и на пружању помоћи домаћим тужиоцима у привођењу починилаца правди.
Власти Србије се позивају да осуде сваки облик говора мржње, кампање застрашивања и јавног одобравања и негирања геноцида, злочина против човечности и ратних злочина. Изражава се жаљење због тога што поједини представници власти и политичари и даље поричу геноцид у Сребреници и поздравља рад организација цивилног друштва на пољу помирења, транзиционе правде и одговарајуће репарације.
Од Србије се такође очекује пуна сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине, односно Међународним механизмом који га је наследио. Од Србије се тражи да се супротстави напорима на подривању досадашњих постигнутих резултата као и фалсификовању чињеница које је утврдио Хашки суд.
У резолуцији се понавља подршка инцијативи за оснивање Регионалне комисије за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим грубим кршењима људских права на територији бивше Југославије (РЕКОМ) и истиче се важност Регионалне канцеларије за сарадњу младих (РYЦО) и њеног рада.
Траже се „убедљиви резултати“ у правосуђу, слободи изражавања и борби против корупције и организованог криминала
У Билчиковом извештају се изражава жаљење што је део опозиције бојкотовао изборе и истиче да, у светлу налаза мисије ОЕБС/ОДИХР, где се указује на недостатак плурализма и расцепканост политичке сцене у Србији, све политичке снаге, посебно власти, имају одговорност за унапређење изборних услова.
Истовремено се поздрављају иницијалне мере за међупартијски дијалог са Народном скупштином, уз посредовање Европског парламента, који ће укључити све релевантне актере и проевропске снаге у Србији са циљем да се унапреде политичка клима у земљи и поверење широм политичког спектра.
Траже се истраге о Јовањици, Крушику, Телекому…
Од Србије се траже „убедљиви“ резултати, укључујући ефикасне истраге у важним областима попут правосуђа, слободе изражавања и борбе против корупције и организованог криминала, посебно у случајевима од великог јавног интереса, попут актуелних афера – Крушика, Јовањице и Телекома Србија, као и бољи резулати истрага.
Са жаљењем се указује на погоршање слободе медија и повећање броја случајева употребе увредљивог речника, застрашивања, чак и говора мржње, према члановима парламентарне опозиције, независним интелектуалцима, НВО, новинарима и утицајним појединцима, и од стране чланова владајућих партија.
Од српских власти се тражи да одмах предузму мере ради гарантовања слободе изражавања и независности медија, како би се обезбедиле одговарајуће истраге када је то потребно.
Такође се осуђују сви акти насиља и указује да случајеви непропорционалне употребе силе од стране полиције током протеста у јулу 2020. захтевају посебну пажњу власти, укључујући последични недостатак сарадње полиције са правосуђем и јавним тужиоцем. Од српских власти се тражи да испитају све те случајеве.
Европски парламент поздравља чињеницу да је чланство у ЕУ и даље стратешки циљ Србије и један од приоритета новоформиране владе, али и изражава жаљење због недостатка напретка у многим реформама и назадовања око питања кључних за приступање ЕУ, наводи се у извештају о којем је расправљао Европски парламент.
О извештају Европске комисије о Косову
Извештај Европске комисије о Косову усвојен је данас са 471 гласом за, 109 против и 104 уздржаних.
Европска комисија је исто као и за Србију, у свом извештају за Косово објављеном прошле године, назначила неопходност увећања напора с циљем остварења пуне нормализације односа Београда и Приштине.
Од писања извештаја Европске комисије до данас срушена је једна влада – Авдулаха Хотија, а друга формирана пре свега неколико дана – на челу са Аљбином Куртијем.
Позив косовској влади да се укључи у дијалог о нормализацији односа са Београдом вечерас је упутила и известилац за Косово у ЕП, Виола вон Крамон.
“Погрешан је приступ питати шта Косово може добити од дијалога, већ шта се губи напуштањем дијалога”, поручила је Вон Крамон.
Она је такође потврдила став Европске комисије – да је “узајамно признање” Србије и Косова предуслов за пријем у Европску унију јер без тога, према њеним наводима, “чланство у ЕУ није изводљиво”.
Указано је и на то да пет чланица Уније није признало Косово, те су ЕУ посланици поново позвали те државе да то учине, уз оцену да је независност Косова неповратна.
Признавање Косова од чланица које то још нису учиниле, Грчке, Кипра, Малте, Румуније и Шпаније, допринело би нормализацији односа Косова и Србије, „учврстило би и консолидовало стабилност у региону, и олакшало интеграцију обе државе у ЕУ“, наводи се у резолуцији ЕП.
Данас је уједно Европски парламент подржао либерализацију визног режима за Косово са укупном подршком од 472 посланика, саопштила је Виола фон Крамон, назначивши да је 165 било против и 41 уздржан.
Поздрављам данашње већинско гласање Европског парламента у корист либерализације визног режима за Косово, огласио се вечерас и косовски премијер, Аљбин Курти.
Каже да би Европски савет требало да следи вољу већине у Парламенту ЕУ и Европске комисије, и да „ради на заустављању неправде и изолације грађана Косова“.
На данашњој седници Европског парламента говорио је између осталих и европски комесар за проширење ЕУ Оливер Вархељи. Он је пренео поруке да је кључ за стабилност у региону да Србија остане на путу Европске уније, док је, говорећи о Косову, назначио да је оно пред критичним тренутком, те да Европа очекује да се убрзо одабере и нови председник. Пред обе стране као приоритети постављају се реформе и посвећеност дијалогу који треба да доведе до закључивања обавезујућег споразума, поручио је Оливер Вархељи. Више о томе у посебној вести:
Вархељи: Србија на путу ка ЕУ – кључ стабилности региона; Косово да изабере председника без одлагања
Извор: КоССев
