Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Епископ рашко-призренски Павле: Извештаји са распетог Косова из 1959. године

Свуда сам народ позивао да се чврсто држи вере православне. Ако је требало напустити, било је паметније то учинити у доба безакоња, пре 500 година, него је напуштати сада.

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП

ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ

Бр. 145

4. мај 1960. године

у ПРИЗРЕНУ

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

БЕОГРАД

У смислу чл. 108 Устава Српске Православне Цркве, част ми је поднети Светом Архијерејском Синоду годишњи извештај о религиозном стању и животу Рашко-призренске епархије у току 1959. године.

АРХИПАСТИРСКИ РАД

  • Рад као Епархијског архијереја

И у овој години гледао сам да обиђем што више места, већином на дан храмовних слава, или сабора, кад се народ у већем броју скупља, Посетио сам Вучитрн, Витину, Лопиже код Сјенице, манастир Гориоч, Бинач, Соколицу, а обишао сам и остале манастире. Божић сам провео у Сиринићкој жупи. Тамошњи парох је месецима на боловању; нисам имао кога да пошаљем, па сам морао сам поћи, да за тај велики празник не остане народ (преко 1000 домова) без богослужења. Сва три дана у црквицама трију села служио сам, крштавао, опојавао, проповедао.

Свуда сам народ позивао да се чврсто држи вере православне. Ако је требало напустити, било је паметније то учинити у доба безакоња, пре 500 година, него је напуштати сада у време толиких закона који гарантују слободу савести и вероисповести.

Свештенике сам саветовао да редовно служе недељом и празником, а по могућству и свакодневно, да се на еванђељима и кивотима за св. мошти дотрајала и умашћена кадифа промени, оков пониклује, путири орибају, епатрихиљи оперу и набаве нови, јер смо већина у погледу богослужења изгубили смисао за најобичнију пристојност, а камоли за неко благољепије.

У Богословији сам y оба полугодишта био на предавањима у сваком разреду. Присуствовао сам и на две седнице Наставничког већа, а такође и на разредним испитима као изасланик Светог архијерејског синода.

Да би ђаци могли слободно изнети неко питање које их интересује или мучи (а боје се, или стиде да га изнесу јавно) и добити на њега одговор, поставио сам кутију за питања, објаснивши им да их пишу штампаним словима, без потписа. Због преоптерећености радом, наставници су одбили да на та питања одговарају, па сам на њих одговарао сам.

  • Рад као председника Епархијског црквеног суда

 Црквени суд је у комплетном саставу и сачињавају га поред председника – епархијског архијереја, почасних чланова: архимандрита Доментијана (Павловића), професора Призренске богословије и протојереја Чедомира Ж. Симићa, пароха II призренског, и њихових заменика: архимандрита Методија (Mуждеке), ректора Призренске богословије, и протојереја Бошка Поповића, пароха I призренског, секретар протојереј Милан Ђ. Трифуновић. Дужност судског тужиоца по потреби врши протојереј Чедомир Ж. Симић, а архивара, као хонорарни службеник, Радивоје Ђ. Дојковић, пензионер из Призрена.

Црквени суд, као орган епархијског Архијереја за црквено судство и послове унутрашње управе у Цркви, уредно је и благовремено обављао све своје дужности предвиђене чл. 134 Устава Српске Православне Цркве. Нарочиту пажњу поклањао је одржавању дисциплине, која је услед рата прилично попустила.

Пошто је склапање црквених бракова у великом опадању, тако да је по варошима готово престало закључивање црквених бракова, то је и број брачних парница сведен на минимум. У току 1959. године било је у раду 4 брачних парница, од којих су 3 окончане, а 1 пренета у рад у 1960. години.

Свештеничких кривица било је 2 и обе су пренете за рад у 1960. години.

Црквени суд је поред осталог разрађивао Наше одлуке о пријему ђака у богословију, постављењу, премештају, рукоположењу, пензионисању, одсуствовању и бoлoвaњу, опслуживању упражњених парохија, о давању диспензација и обављао разне друге послове, који не улазе у надлежност Епархијског управног одбора.

  • Рад као председника Епархијској управног одбора и Епархијског савета

Епархијски савет Рашко-призренске епархије одржао је током 1959. године 1 редовну седницу и то 9. марта 1959. године, на којој је одобрен завршни рачун за 1958. годину и буџет прихода и расхода за 1959. годину Епархије.

Епархијски управни одбор одржао је у току 1959, Године 6 седница, на којима је одлучивано по предметима који спадају у његову надлежност. Чланови Епархијског савета и Одбора уредно су долазили на седнице. Дужност секретара Епархијског управног одбора вршио је протојереј Милан Ђ. Трифуновић, секретар Црквеног суда, уз помоћ хонорарног службеника Радивоја Ђ. Дојковића, са успехом.

Обновљена је потпуно оронула црква у Ђаковици: Зидови од ћерпича подигнути су за два метра, такође је стављена нова кровна конструкција и цреп. То је омогућено продајом на време једне црквене куће. Поправљене су цркве у Штимљу и Помазатину.

У манастиру Црној Реци, подигнут је срушени мост којим се прекореке улази у пећинску цркву св. Петра Коришког, и поправљен је конак.

Обновљен је, углавном добровољним радом и средствима верника староседелаца, конак манастира Гориоча. Тамо је сад једна старија монахиња, те има ко макар кандило запалити.

Поправљен је кров саборне цркве у Призрену и са две стране, где је порта била одграђена, подигнут је зид.

Материјално стање Епархије је задовољавајуће, јер приходи задовољавају најнужније расходе. Остварени су приходи у износу од 1,549.941.- динара и расходи у износу од 1,082,804,- динара. Приходи су остварени и то: од камате 166,535,- динара; од процента од продаје свећа 37.320.- динара; од процента од продаје црквених таксених марака и разних формулара 61,192.- динара; од процента од продаје календара 82,000,- динара; од добровољних прилога 71,368,- динара; од епархијског разреза 1,104.441.- динар; и од непредвиђених прихода 27.085.- динара.

Приходи цркава и манастира према одобреним буџетима за 1959. годину износе 12,433.691.- динар, а расходи 12,455.730.- динара.

Некретнина манастира састоји се од 29 зграда и 182.91 хектара земље, а црквених општина од 86 зграда и 137.67 хектара земље.

Савет је одлучио да све цркве и манастири у буџету предвиде један посто од бруто прихода за подизање парохијских домова, толико потребних, а тако ретких, како при сеоским, тако и при градским црквама.

Прилога за опште потребе и богословије на територији Епархије скупљено је 93.627.- динара.

Црквених марака набављено је и продато за 560.000.- динара.

 

Извор: Епископ рашко-призренски Павле, Извештаји са распетог Косова, Београд 2013.

 

Став