Спољнополитички одбор Европског парламента у нацрту извештаја о Србији тражи “хитно увођење санкција Русији”. А по први пут се поручује да коначни споразум између Србије и Косова треба да буде „заснован на узајамном признању“. Извештај је усвојен са 55 гласова за и пет против. Српски званичници не очекују позитиван сиглан из Брисела и упозоравају да је пред Србијом тешка криза – и на политичком, и на енергетском пољу.
Европски парламент у извештају изражава забринутост због тога што је Србија „међу ретким земљама Европе која се није ускладила са позицијом ЕУ“, као и због чињенице да је по усклађености у спољној политици на последњем месту у региону.
„Ми смо у 2022. години, ово је 21. век и потребно је да Србија направи избор где жели да буде као држава. Надам се да тај избор није вођен искуством из прошлости без обзира колико је трагична и тешка била. Разумем да су људи у Србији и сами искусили рат, имају сећања и то је веома тешка тема коју није лако ставити по страни али је време за Србију да се из 20-ог пресели у 21. век“, рекао је Владимир Билчик, известилац Европског парламента за Србију.
Известилац за Србију истиче да је отварање кластера повезано и са другим темама попут владавине права, европских вредности, демократије и слободе медија али да би усклађивање са спољном политиком добро дошло.
“Ја не верујем да је одлука о отварању кластера и других поглавља заснована на само једној теми и позицији Србије али помак у усклађивању би био екстремно користан и добродошао што би одлуке учинило много лакшим”, каже он.
Оно са чиме се Билчик није сложило а по први пут се у извештају ипак нашло јесте да споразум Косова и Србије треба да буде “заснован на међусобном призњању”.
И пре самог гласања председник Србије је очекивао критике по питању Косова и рестриктивних мера према Русији. О употреби термина међусобно признање поручује: “И даље у званичном преговарачком оквиру стоји ‘пуна нормализација односа Београда и Приштине’ или Косова и Србије како неки од њих кажу али нигде се не говори о међусобном признању”.
Пленарна седница Европској парламента на којој ће европарламентарци о извештају гласати је заказана за 5. јул, па је документ још увек подложан изменама.
Пре тога ће се лидери Западног Балкана срести у Бриселу 23. јуна.
“Девет дана до тога када треба да се донесу одлуке око Украјине, Молдавије, Грузије, плус 5, плус 1 са Западног Балкана, девет ентитета, да нико, по први пут да нико жив не зна шта ће тачно да се деси”, казао је Вучић.
Србија ће каже остати на Европском путу без обзира на изјаве европских званичника о Косову и притисака због спољне политике.
Да ће тај пут бити убрзан већ у јуну не очекује министарка за ЕУ интеграције.
“Нећемо отворити кластер у јуну, управо због неусклађивања са режимом рестриктивних мера, нисам баш оптимиста ни што се тиче других. Али знате шта, ситуација је таква, има времена до краја године, чека нас много изазова”, рекла је министарка Јадранка Јоксимовић.
Српски званичници истичу да предстоји тешка зима, енергетска и прехрамбена криза.
Сања Соврлић