Заменик помоћника државног секретара САД Габријел Ескобар изјавио је да није успео да убеди премијера Косова Аљбина Куртија да суспендује одлуку о забрани српске валуте у Косово док Европска унија, САД и Влада Косова не пронађу дугорочно решење, као што је електронски трансфер евра кроз косовски систем.
“Премијер је рекао да је то одлука независне институције”, рекао је Ескобар у интервјуу за Радио Слободна Европа.
Ескобар је, међутим, рекао да се и даље нада да ц́е решење бити пронађено у уторак, када се главни преговарачи Косова и Србије састану у Бриселу.
Он је додао да није добио никакву гаранцију од премијера Косова када је реч о унапређењу нацрта статута за формирање Заједнице општина са српском вец́ином на Косову.
Признао је да постоји, како је рекао, “много разочарења овом Владом Самоопредељења, не само у Вашингтону, вец́ и у Бриселу, Риму, Берлину и Паризу”.
Пре него што сте допутовали на Косово, рекли сте да ће у фокусу Ваше посете бити могуће решење, како сте навели, “некоординисане одлуке” да се забрани српски динар. Након састанка са премијером Косова, звучали сте оптимистично. Рекли сте да сте имали отворен разговор, да је премијер Курти рекао да ће размотрити неке предлоге које сте изнели. Да ли сте добили неки одговор од премијера Куртија?
Јесмо, али дозволите да кажем због чега је ово важно. САД су веома посвећене да осигурају да Косово остане мултиентичка грађанска демократија. Како би се то догодило, све етничке заједнице морају да се осећају безбедно и да живе у безбедним и достојанственим условима. Оно што се сада дешава са одлуком Централне банке јесте да постоји велики број ваших грађана који осећају велики бол. То су људи који примају скромне плате, говоримо о особама са посебним потребама, пензионерима, студентима, најрањивијим особама. И ова одлука је веома дубоко утицала на њих. Влада је навела да они имају доста опција, међутим Влада им није обезбедила опције, Влада је рекла да су они одговорни да то ураде, а многим људима је то тешко. Неки од старијих људи немају права документа, документа неких млађих особа нису прихваћена, поједине банке наводе да је у просеку потребно око сат времена за отварање рачуна, а немају сви отворене рачуне. Саме банке, упркос ономе што говори ваш министар финансија, наводе да је потребно да отворе 30,000 до 40.000 банковних рачуна а да је за отварање једног рачуна потребно сат времена. За то је особљу банке потребно 40,000 радних сати. Ако узмемо у обзир да просечан службеник ради између 1.000 и 1.500 сати годишње, можете замислити колико ће бити потребно времена да се ти рачуни отворе. Тако да овај потез који је некоординисан и који је довео до прекида ствара велике потешкоће за поједине грађане Косова. Они који не примају социјалну помоћ од Србије не примећују колико то утиче на део људи. Они који примају плату у еврима и они који су плаћени на други начин не препознају да постоје људи међу њима који пате. Оно што је добро јесте да је премијер (Курти) препознао да постоје људи који трпе. Али, то није довољно. Потребно је нам је решење. Зато сам питао премијера да суспендује одлуку док ми, заједно са Европском унијом, дакле САД и Косовом, радимо на дугорочном решењу које би одговорило на ваше потребе. То подразумева електронске трансфере у еврима кроз систем Косова. Али, сада, морамо нешто хитно да урадимо. Нажалост, нисам успео да га обавежем на то.
То је најновији одговор премијера Куртија?
То је најновији (одговор).
Од данас?
Да. Оно чему се још увек надам јесте да када се сретну главни преговарачи у Бриселу у уторак да ће наћи моментално решење како би омогућили трансфере у готовини у еврима тим људима.
Који су следец́и кораци или који сте изговор за то добили од премијера Куртија?
Премијер је рекао да је то одлука независне институције у коју не жели да се меша или да је то непријатност за људе која се лако може превазиц́и или да се може заменити уплатама од стране косовске владе. Али, ништа од тога се неће догодити брзо. Зато тражимо обустављање примене те одлуке. Нормално, Централна банка и Министарство финансија чине све да не створе нестабилности или непредвидивост у економији. А ово је довело управо до тога. Сад, постоје неки људи споља, који верују да је то учињено како би се Срби казнили. Ја не верујем у то. Али, због тога што ова Влада Самоопредељења нема дугу историју владања, верујем да понекад постоје људи који не размишљају о последицама. Због тога сам је у Бриселу окарактерисао као помало некомпетентну. Када разговарамо о нежељеним последицама, а сви су препознали да постоје нежељене последице, оне су се могле предвидети а могле су се предвидети да су биле координисане. Квинта има много искуства у конверзији валута из једне валуте у евро, али је за то требало много времена. Ми смо имали само пет недеља.
Зашто је премијер Курти одлучио да настави са забраном (динара) знајући да се ово питање могло решити кроз Заједницу општина са српском већином?
То је питање за њега. Али, истина је да оно што не желимо да радимо јесте да поткопамо потенцијал Заједнице општина са српском већином, што је веома важно. То је веома важно за будућност Косова.
Како се осец́ате као амерички званичник кога је премијер (Косова) одбио?
Није први пут, да вам кажем. Постоји много фрустрација са овом Владом Самоопредељења, не само у Вашингтону, већ и у Бриселу, Риму, Берлину и Паризу. Како се приближивамо двадесет петој годишњици акцији НАТО-а, важно је да људи схвате да је снага односа између САД и Косова – између народа. Ми ћемо увек бити блиски пријатељ Косова, али то не значи да нец́емо имати разлике у мишљењима са појединцима и са појединачним владама и мислим да се ту сада налазимо. Улазимо у период у коме имамо мањак комуникације и ми, макар са америчке стране, радимо све што можемо да поправимо тај однос.
Како ће ова данашња одлука утицати на комуникацију, партнерство и однос САД са Косовом?
Наши односи се заснивају скоро увек не само на заједничким интересима већ на заједничким вредностима, а један од тих вредности које делимо је посвећеност људским правима. Чињеница да влада у свету која је највише наклоњена Косову и влада која је највише наклоњена САД-у, а то су САД и Косово, имају ове потешкоће није због наших политика према Русији или Украјини или Кини, већ због начина поступања према мањинама. То би требало да буде позив за буђење премијеру и његовој влади у вези са тим куда иде овај однос.
Хоћете ли размотрити неке мере против Косова због овога?
Не. Али, чињеница је да покушавамо да му помогнемо да се брине о сопственим грађанима. Мислим да смо скоро стигли до тачке у којој се веома трудимо да сарађујемо са њим. Питање није да ли ће бити мера, али последице свакако постоје. Улазимо у другу годину, можда и трећу, у којој није било састанака на високом нивоу између званичника Косова и америчке администрације. То би такође требало да буде показатељ људима о томе где се тренутно налази однос (САД и Косова).
Да ли очекујете да ће у уторак, Косово ипак преиспитати одлуку? Раније су саопштили да неће расправљати о том питању у Бриселу. Синоћ сте нам рекли да ће бити разговора у оквиру дијалога у уторак на ниову главних преговарача. Према вашим сазнањима, да ли ће динар бити једна од тема разговора?
Да, биће.
Биће?
На основу мојих јучерашњих састанака, свакако се надам да ће преиспитати одлуку. Ово није питање политике, желимо ово да решимо пре него што постане хуманитарно питање. Постоји пут напред. Договорили смо се око електронског плаћања, договорили смо се око евра, договорили смо се око дугорочног решења који вам омогућава транспарентност и капацитет да се борите против прања новца и других врста илегалних трансфера новца. Али, то треба урадити како ваља и координисано, на начин који је у складу са европским стандардима и споразумима постигнутим у Бриселу.
Може ли ова одлука или ако се Косово не повуче утицати на безбедносну подршку САД Косову, као што је набавка Џавелина?
Не верујем. Наша подршка независности Косова, његовом суверенитету, територијалном интегритету и безбедности је чврста. Сад, ово је питање политике, а начин на који ћемо се носити са њим ће бити у сфери политике. Али, то неће утицати на нашу посвећеност Косову.
Једна добра ствар која се догодила ове недеље или ју је барем поздравила Квинта, јесте одлука о манастиру Дечани. На који начин ће то бити одлучујуће на путу Косова ка чланству у Савету Европе?
То је веома позитивна и важна одлука. Није реч само о манастиру, иако делимично јесте реч о томе, овде је реч о посвећености владавини права, јер имате одлуку Уставног суда. У зрелим, демократским друштвима, одлуке Уставног суда су коначне. Тако да је она морала бити имплементирана. Била је то тешка одлука, али је она морала бити донета. Косово сада показује да поседује зрелост да прихвати одлуку Уставног суда, без обзира на то колико је она непопуларна. Али, то је исправна ствар, јер је то правна ствар. И она ће имати утицаја. Постоје друга два услова која је Савет Европе помињао и које траже неке европске државе. Један је у вези са ескпропријацијом земљишта на северу, други је Заједница општина са српском већином.
Да ли ће САД у међувремену лобирати за чланство Косова у Савету Европе?
Још увек процењујемо све опције. И даље нам је потребна Заједница општина са српском већином. То је заиста кључна ствар. Када говоримо о проширењу, објаснићу вам због чега је Заједница толико важна.
Разговарали сте о томе синоћ са премијером Куртијем. Нацрт Статута је на столу, Косово није направило ниједан корак како би га послало на мишљење Уставном суду. Да ли сте добили нека уверавања да ће премијер Курти то ускоро учинити?
Нисам. Дозволите да вам кажем због чега је ово важно, дозволите да вам кажем шта је Заједница. Заједница општина са српском већином је могућност општинама са српском већином да омогуће услуге на српском језику, услуге које већ имају право да пружају. Заједница нема извршна овлашћења, то није држава у држави, она нема ништа што би им дало право вета над вашом уставношћу или функционалношћу, дакле ништа изван законодавног оквира Косова. Другим речима, она пружа уверавање и нешто мало самоменаџерирања мањинама, које друге мањине у Европској унији и САД већ имају. То није ништа више од довођења односа Косова са мањинама које живе на Косову на европски ниво. Због тога је то био део Ахтисаријевог плана, Бриселског споразума и Споразума у Охриду. Морамо брзо да кренемо са тим. Друга ствар је, и то је изузетно важно – до децембра једини кандидати за проширење Европске уније су биле државе Западног Балкана. Од децембра имамо Украјину, Молдавију и Грузију. И док се Украјина суочава са ситуацијом – живот или смрт – куца на врата Европе и та врата ће се отворити. То значи да у фокусу проширења неће бити Западни Балкан, већ Украјина. А они су гладни, они ће затворити поглавља и спровести реформе. Када двадесет седам земаља чланица Европске уније отвори расправу својим парламентима, све и једна, оне то неће радити сваки пут за државе Западног Балкана како буду постајале спремне. Биће само једна група, биће они који су спремни и они који ће чекати веома дуго. Косово није ни кандидат за чланство. Како покушавамо да кренемо напред, као што је и амбасадор (САД на Косову Џефри) Ховенијер рекао, то што немамо Заједницу и питање динара, значи да је Сједињеним Државама тешко да лобира код оних који не признају Косово, а који ће доносити одлуку о кандидатури Косова за чланство у НАТО-у и у ЕУ. Тако да, док Косово игнорише европски пут, а то је дијалог и док игнорише европску мапу пута која му је дата, а то је основни споразум (из Охрида), анекс и сада Статут Заједнице општина са српском већином, Европа каже како Косово не сарађује са Европом. Због тога, уз остало, имате мере ЕУ. Морамо да дођемо до тога да те мере буду укинуте, да дођете до кандидатуре и морамо вас довести до тога уђете у Партнерство за мир (програм НАТО) пре него што пропустимо ову историјску шансу. Игнорисање дијалога вас одвлачи од тог пута.
Куда иде Косово?
Забринут сам због тога. Влада Покрета Самоопредељење има мање пријатеља у Европи него што би требало. И даље имате много пријатеља у Европи, али је и даље много сумње о томе где ова држава иде. Рећи ћу вам где ће ићи уколико не будемо радили на интеграцијама. Ући ћемо у период у ком ћете видети како све више људи напушта земљу, видећете мање инвестиција, тако да, уколико нешто хитно не предузмемо, видећемо спор, или можда не толико спор, економски и демографски пад земље.
Вратила бих се на нацрт Статута Заједнице. Имамо на столу нацрт Статута Заједнице, он није још послат Уставном суду, председник Скупштине Косова је чак изјавио да постоји могућност да Влада изађе са новим нацртом Статута. Имајући у виду да нисте добили никаква уверавања да постоји нови нацрт Статута, да ли је Охридски споразум пропао?
Није, он само није имплементиран. Мислим да Охридски споразум отвара огромне могућности за Косово. У оквиру Охридског споразума 90 одсто бенефиција иде Косову, рекао бих и више. У оквиру Охридског споразума, од Србије се тражи да призна суверенитет и територијални интегритет Косова, његову административну контролу над севером, да признају пасош, националне симболе, заставу, личне карте, дипломе, возачке дозволе и све остало. Од Србије се такође тражи да не блокира еворинтеграције Косова у било које институције. У замену, Косово ће формирати Заједницу општина са српском већином, што је постојећа правна обавеза. Тако да, по цени нечега што је већ требало да уради, добија све бенефиције. И то даје нама, Сједињеним Државама, платформу да радимо на даљем признавању не само у Европи, већ широм света.
Има ли простора за нови нацрт Статута?
Има, али морамо да пожуримо. Мислим, увек је било. И део разлога што им је европски посредник дао нацрт Статута био је тај што га они нису израдили. Дакле, направили смо један за њих. И тако, ако им се не свиђа, требало би да то ураде. Али, мора постојати нацрт Статута.
Имате ли информације да Влада ради на томе?
Верујем да не раде.
Да ли Косово осећа хитност да се Охридски споразум имплементира пре избора у САД-у?
Гледајте, мислим да су то требали учинити прошле године јер бисмо били много даље (од избора). Али, убеђен сам да ће наша политика према Косову и региону остати консистентна након избора. Нема друге опције осим европске интеграције и НАТО ангажмана овој регији, нема алтернативе. И свако ко проучава то питање схвата Косово на крају мора бити део ЕУ. Питање је хоћемо ли то постићи за пет или седам година или за 25 година.
У последњем интервјуу за РСЕ у децембру 2022. године рекли сте да ако ова влада не имплементира Заједницу (општина са српском већином) да бисте могли потражити алтернативне партнере. Разматрате ли ту опцију и даље?
Видите, оно што сам под тим подразумевао јесте да је Заједница обавеза косовске владе, али такође и других институција. Можда има људи који препознају хитност и важност даљег кретања према европским интеграцијама. Можда би били заинтересовани да нам помогну било кроз јавне кампање, кроз лобирање у парламенту или рад с другим странама, партнерима и институцијама које би можда биле заинтересоване да раде са САД-ом и Европом да се крене напред. Нисам рекао да ћемо заобилазити Владу (Косова), али можемо да видимо можемо ли наћи партнере да раде са нама и увере Владу да Косово нема времена на бацање.
Чини се као да немате партнере?
Не бих то рекао. Мислим да на Косову постоје институције које врло јасно разумеју односе са Европом и САД-ом. Говорим конкретно о председници.
На конференцији за медије с председницом сте казали да не мора само Косово да донесе тешке одлуке. Које тешке одлуке се траже од Србије у овом тренутку?
Под један, да престане с кампањом повлачења признања (независности Косова). Да схвати да ће једном, кад се успостави Заједница, бити нових признања. Додатно, тражимо од Србије да осигура да све одлуке које су донесене током Бриселских разговора буду иреверзибилне, то јест личне карте, царинска документа и друге ствари које морају бити уграђене у законодавство. Другим речима, морају бити унете у правни систем Србије, не може бити урађено некако ад хоц. Тако да – од Србије се много тога тражи. Најважније, има ствари које нису повезане с дијалогом, а које тражимо од Србије. Најважније је да ми желимо одговорност за напад 24. септембра. Не само (Милан)Радоичић, сви који су у томе учествовали морају бити изведени пред лице правде.
Како коментаришете то да је Милан Радоичић и даље на слободи?
То је неприхватљиво. Ми смо рекли и јавно и приватно да он мора бити приведен пред лице правде, да је он међународни бегунац под америчким санкцијама и да он не може бити слободан човек.
Да ли САД види икакву повезаност између ових напада и Србије као државе?
Мислимо да има неке финансијске и организацијске повезаности, али то детаљније истражујемо. Али, када говоримо о злочинима који су почињени, мислим да је косовска полиција компетентно провела истрагу. Нисмо морали да спроводимо истрагу, имамо обавештајне информације, а резултати истраге се помно прате у односу на то како ми разумемо (шта се десило). Ми не тражимо од Србије да спроведе истрагу о 24. септембру, ми тражимо одговорност.
Ако се потврде резултати истраге да је Србија била иза тих напада, хоћете предузети неке мере против ње?
То не могу сад да коментаришем.
Како коментиришете то што још увек нема оптужнице против Радоичића ни на Косову нити у Србији која такође спроводи истрагу?
Не знам за Косово. Истрага је у току и спроводи се компетентно. Што се Србије тиче, ми смо рекли да он мора бити ухапшен и мора бити оптужен за све злочине за које може бити оптужен у Србији. Знам да је за њим расписана и Интерполова потерница.
Колико дуго ћете чекати да то Србија уради?
Допустите да то касније коментаришем, јер водимо бројне разговоре са Србијом. Али, они знају наш став.
Хоће ли САД вршити притисак на Србију да изручи Радоичића Косову како би одговарао на Косову?
Понављам, о томе је прерано говорити. Оно што јавно кажемо, да Радоичић мора одговарати, кажемо и током приватних разговора.
Радоичић не само да је слободан човек, већ се чини да одржава блиске везе са српским функционерима, као што је Марко Ђурић, амбасадор Србије у САД-у. Вероватно сте видели фотографију која кружи друштвеним мрежама. Како то коментаришете?
Мој коментар је исти – Радоичић је особа која је оркестрирала напад 24. септембра, он је међународни бегунац под америчким санкцијама и за њега нема места у политици.
Како коментаришете то да је Ђурић стао у његову одбрану на мрежи “X” након тога?
Нећу то коментарисати. Само ћу коментарисати да сви знају нашу позицију, укључујући и људе у Влади Србије.
Задржимо се мало на Србији. Да ли имате икакве индиције из Ваших контаката са српским званичницима да Србија можда преиспитује свој став о санкцијама према Русији?
САД верују да Србија треба да се придружи Европској унији у наметању истих санкција према Русији. Више пута смо то рекли. То је суверена одлука и Србија није послала никакве индикације да ће то учинити, а мислим да би требало. Такође, то је нешто што би требала разматрати и ЕУ јер од Србије се као државе кандидата тражи да се 100 одсто усагласи с спољном и безбедносном политиком ЕУ.
Србија не уводи санкције, не усаглашава увек своје политике са Западом, прима руске функционере у званичне посете, шаље своје посматраче на изборе у Русију, председник Србије Александар Вучић се не дистанцира од председника Републике Српске Милорада Додика. Можете ли веровати Вучићу?
У свим међународним односима није питање веровања, већ испуњавања међународних обавеза. То увек кажемо за дијалог. Постоје ствари које Србија и Косово морају урадити. То нема везе с вером или да ли вам се неки лидер свиђа. То има везе с имплементацијом и верификацијом. Што се тиче Србије, упозорио бих да слика није увек црно-бела. Ако се сећате, Србија је гласала против Русије у многим међународним организацијама. Не мислим да је тајна да је Србија угостила многе украјинске и руске избеглице и да пружа хуманитарну помоћ Украјини те да тражи додатне начине како да помогне украјинској влади. Тако да та слика није црно-бела и мислим да треба да будемо опрезни кад је тако карактеризујемо.
Када говоримо о изборима у Србији, мислите ли да Србија довољно сарађује са ОЕБС-ом?
Мислим да сарадња почиње сад, да је премијерка најавила да ће формирати радну групу која ће се бавити забринутостима које је исказао ОДИХР и верујем да ће све стране, укључујући и опозицију, то узети заозбиљно.
Очекујете ли да ће Србија имплементирати препоруке пре београдских избора 2. јуна?
Надамо се да ће решити проблеме који су идентификовани у извештају ОДИХР-а чим пре, пре следећих избора укључујући и београдске.
Милорад Додик, председник Републике Српске, у медијским наступима прижељкује победу Доналда Трумпа на изборима за председника САД и каже да у том случају не би оклевао да прогласи независност. Те изјаве узнемириле су бх. јавност. Има ли места за страх у том случају?
Најпре, не. Међународна заједница посвећена је независности, територијалном интегритету и мултиетничком карактеру Босне и Херцеговине. Имамо мировне снаге у БиХ. Имамо високог представника с огромним овлашћењима. И НАТО је више пута поновио да неће допустити безбедносни вакуум у БиХ. Тако да, Додикове изјаве наносе штету, али не мислим да осиромашени ентитет од 750.000 људи, који стално повећава свој дуг, има капацитет да се супротстави НАТО-у или да прогласи независност која би била одржива.
Дакле, БиХ може имати безбедносне гаранције НАТО-а?
Може.
Када говоримо о Црној Гори, где сте накратко били у уторак, да ли би САД преиспитале свој однос с том земљом у случају да странке бивше коалиције окупљене око Демократског фронта уђу у владу?
Мислим да је прерано говорити о томе какви би били наши односи са коалицијом која је против Запада и ЕУ. Међутим, то је ризик и то је питање које смо поставили премијеру и председнику.
Шта ће се догодити ако они уђу у власт?
Прерано је говорити о томе, искрено. Нисам сигуран. Нисам сигуран. И даље је прерано говорити о томе. Ова влада Црне Горе је још јако млада. Чак и као таква, направила је огроман напредак према ЕУ. Направила је огроман напредак у креирању темеља за просперитетан пут према Западу и чланству у ЕУ. Сад је најважнији задатак за Црну Гору да подржи све што премијер ради.
Хтела бих Ваш коментар на годишњу процену америчке обавештајне заједнице о Западном Балкану где се наводи да ће се овај регион суочити повећаним ризиком од локалног међуетничког насиља током 2024. Да ли је ова процена базирана на нечему што је смо већ видели или нечем новом о чему ништа не знамо?
Рећи ћу Вам. То никог не би требало да изненади. То чујемо и од локалних аналитичара овде, од ваших тхинк-тханкова, политичара, сви знају да би одређени малигни актери желели да створе проблеме током 2024. мислећи да су свету пажњу одвукли или избори или рат у Украјини. То би била грешка. Али, то не значи да неће бити провокација и желите да будете спремни за то. Имао сам састанке са командантом КФОР-а првог дана посете како бисмо о томе разговарали. Он је веома фокусиран на потенцијалну нестабилност и веома је припремљен за то. Зато мислим да смо спремни за непредвиђене ситуације, али то не значи да ћемо ући у тежак период.
Рекли сте да када се вратите у Вашингтон да ћете се сусрести с представницима Квинте. Шта ћете им рећи, кад говоримо о Косову?
Потпуно искрено, чуће нешто што и очекују да чују, да нисмо постигли много напретка ни по питању Заједнице, нити по питању регулативе коју је донела Централна банка. Надам се да ћемо у уторак имати нешто позитивно о чему ћемо разговарати. Већ имамо нешто позитивно о чему ћемо разговарати, о одлуци о Дечанима, питању чије решавање међународна заједница тражи већ много година. Биће то помешана расправа.
Рекли сте у децембру 2022. године да Косово има снажне безбедносне гаранције САД-а. Вреди ли то и даље?
Да. И не само да те гаранције вреде, рекао сам у мојим другим интервјуима и да имају нашу подршку у евроатлантским интеграцијама. Имају. Косово и даље има нашу пуну подршку да буде члан НАТО-а, УН-а и ЕУ. Проблем је – може ли Влада Покрета Самоопредељење дати Квинти нешто на чему ће радити.
