Покрет за одбрану Косова и Метохије

Живојин Ракочевић: Заједница српских општина је на Косову забрањен термин

Административни прелаз Кончуљ (Фотографије Ж. Ракочевић)

„Ти си баксуз, ово ич не мрда”, каже свом познанику Албанцу Србин у огромној колони аутомобила на прелазу Кончуљ код Бујановца. Изгледа као да, ни с једне ни с друге стране, у кањону Биначке Мораве нико не пролази. Хеликоптер Кфора лети између брда и сви гледају у њега, у небо.

„Има ли некога да тамо ради?”, пита возач старијег човека који је пешке прешао административни прелаз.

„Има, шефе, много шунтави – не знају да раде. Стојиш тамо, па се врћеш, не знаш. Пуна капа чекања!”

Албанка на високим потпетицама једва хода док излази с прашњавог и раскопаног паркинга. И она ће пешке на другу страну. Све се претворило у мултиетничку колону љутње, беса и нетрпељивости, тренутно усмерених према интегрисаном прелазу успостављеном по правилима и препорукама странаца и ЕУ. Привремене пробне и остале таблице, потврде администрација, дупла документа и правила која не важе ниједан секунд после доношења саставни су део живота ових људи. Простор на којем „све важи и ништа не важи” место је сталних несигурности и претполитичког друштва.

С друге стране, „од Косово” долази без регистарских ознака аутобус „Трај турса”, стиже из Улице Енгела Елиота из Пећи. Енгел је доскора утицајни демократски политичар из Америке и један од најпознатијих лобиста за „албанску ствар”. Зато је још за живота добио улицу у Пећи. Заједно с осталим „пријатељима Косова” урадио је све да подигне гвоздену завесу између Срба и Албанаца. Аутобус с његовим именом путује у Европу и сад безнадежно чека на бесмисленом прелазу.

„Стави одмах папир, пишу казне”, упозорава свечаним тоном косовски полицајац из беле кућице на прелазу након што смо скинули српске таблице и добили парче папира с ознакама „Републике Косово”.

Најновији хаос изазван због коришћења регистарских таблица, парчета лима с различитим ознакама, показао је да је овде све важније од нормалног живота, што суштински осећају и доживљавају ови људи из колоне, који ће добити парче папира да могу да се крећу. Како је могуће да стотине до зуба наоружаних људи запоседају прелазе с прстом на обарачу и дугим цевима? Док се та полицијска формација храни хлебом и паштетама, Срби са севера Косова и Метохије блокирају је камионима и аутомобилима. После тога представници општина договарају смену ове апсурдне страже маскираних специјалаца.


Фото: Политика

Ова представа почела је, као и већина косовских процеса, кршењем права и правила. Противно резолуцији УН и њеним тумачењима, најпознатији шеф Унмика, Француз Бернар Кушнер увео је неутралне КС таблице. Срби су задржали своје старе ознаке на аутомобилима све до тренутка кад су у преговарачком процесу између Приштине, Београда и међународне заједнице изгубили право на коришћење својих легалних ознака. Узалудно су се бунили, систем је био немилосрдан. Све невидљиве границе које једна администрација може да постави свалиле су се на леђа заједнице која је изгубила већину својих права.

Касније, кад је ЕУ уложила четири милиона и двеста хиљада евра у прелаз на Мердару, Мирослав Лајчак је твитнуо испред ове гомиле гвожђа и објавио како је поносан због границе. Велики новац пореских обвезника уложен је на ветрометини између Куршумлије и Подујева, између сиротињских градића из којих беже и Срби и Албанци. Твитнуо је Мирослав Лајчак с овог места где се највише производи мржња и где се нормалан човек свакодневно понижава. Јасно је да „границе Косова” морају бити утврђене и да је то део завршне фазе пројекта „Косово”.

„На нашим састанцима нико не помиње кризу на северу. Сви се понашају као да се ништа не дешава”, каже једна чиновница из међународних мисија у Приштини.

Странкиња је и нова је на Косову. Тешко јој је да прихвати ћутање и тишину своје „мисије”.

„Позивам све стране да покажу одговорно вођство и предузму тренутне кораке ка избегавању тензија кроз процес политичког дијалога”, огласио се Захир Танин, садашњи шеф Унмика. Овом реченицом, без икаквог садржаја, која изгледа као да је преписана из говора југословенских комунистичких функционера, први човек мисије која би требало да чува вредности и резолуцију УН 1244 није рекао ништа. У суштини, Косово и нема садржај и испуњено је сличним фразама.

Идеологија премијера Албина Куртија заснована на радикалном национализму и екстремном социјалном популизму је доживела пропаст. Сада су и њему Срби неопходни за сукоб, за изборе, за уништену економију за бекство на Запад за одсуство институција и националну хомогенизацију. Може ли све ово надоместити одузимањем парчета лима са српских аутомобила? Хоће ли најновија представа и специјалци нахрањени паштетама проширити суверенитет Косова ако се Србима одузму регистарске таблице с ознакама КМ, ПР, ПЗ?

Све ове укрштене силе и интереси преломили су се преко живота косовских Срба. Двадесетогодишња системска дискриминација и контролисане кризе значиле су по правилу само једно – губитак њихових права. Све што је промовисано као неутрално завршило се њиховом штетом. Србима јужно од Ибра у протеклом периоду преговори, споразуми, „проширење права” одузели су готово сваки облик посебности и аутономије. Срби северно од Ибра могли би из тог искуства нешто да науче. Отуда се као реакција појавио и плакат који промовише Заједницу српских општина. Најчешће помињана, непостојећа институција нашла се на удару Приштине и сви билборди јужно од Ибра нестали су у полицијској акцији. ЗСО је забрањен термин.

„Жао ми је што смо ми у енклавама све свели на чекање неких бољих времена. Мирно извршавамо све наредбе, ћутимо и трпимо. Можда је то једини начин да се опстане, али некада се развије осећај бесмисла због овакве врсте хаоса. Без обзира на све, имамо ми снаге и горе смо претурили преко главе”, каже Соња Вуковић, педагог из Осојана, повратничког села у Метохији.

Остао је сукоб два осећања слободе. Етнократски систем у Приштини сматра да је сада на реду прилагођавање албанском доживљају и концепту слободе. У том сукобу не може бити победника, јер живот, искуство вековног трпљења, вредности и светиње Косова и Метохије имају одговор на одузимање слободе: једном учињену неправду, проток времена не исправља.

(Политика, 25.9.2021)

 

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПОДРЖИТЕ

Поделите:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on telegram
Telegram
Share on pinterest
Pinterest
Share on print
Print