Дуж моста који спаја јужни и северни део Косовске Митровице у Сувом Долу, те делу пута који у наставку води даље ка Северној Митровици, налазе се заставе тзв. велике Албаније. Уз њих су ту и националне заставе Албаније.
Албански национални симбол – црвено црни орао испунио је границу непостојеће државе уз поруку „аутохтона“. У питању је велика или, како је Албанци виде – етничка Албанија.
Њене границе нису границе признате суверене државе, али унутар њих јесу укључене границе више суверених земаља.
Осим комплетне Републике Албаније и Косова, у саставу „велике Албаније“ нашли су се готово половина Црне Горе, укључујући Подгорицу, готово половина Македоније, укључујући Скопље, готово комплетна северозападна Грчка, од превлаке на Превези, укључујући Крф и Јањину, као и делови унутрашњости Србије – Прешево, Бујановац, Медвеђу, Санџак/Рашка област и Топлицу.
Након што је Кохина КТВ јуче објавила репортажу о возићу који од недавно саобраћа Јужном Митровицом и уз назив „Ја волим Митровицу“ – иначе исти какав постоји и у северном делу града – превози децу и родитеље на купање у вештачком језерцету Ибра, поред белог возића, два детаља су упала у очи.
То су управо заставе „велике Албаније“ подигнуте на омањим јарболима.
Прошетали смо се овим делом града јутрос и уочили да оваквих застава има чак знатно више и то са северне стране Ибра. Оне су истакнуте на јарболима, односно шипкама које су постављене на самом уличном осветљењу.
Према сведочењима неких од грађана који нису хтели јавно пред камере, ове заставе су постављене већ дуже време, то може да потврди и то да су већ избледеле, а неке и похабане.
На застави су ликови политичара Исмаила Ђемалија и ратног вође Исе Бољетинија.
Бољетини је рођен у Бољетину код Косовске Митровице 1864. године, био је један од пионира борбе за албанску независност, а у Балканским ратовима борио се против Србије. Исмаил Ђемали је албански државник који је учествовао у писању албанске декларације независности. Био је први премијер и министар спољних послова независне Албаније од 1912. до 1914. године.
Истоветне су застави која је изазвала прекид „пријатељске“ утакмице Србија – Албанија, а коју је подигао беспилотном летелицом изнад стадиона један од албанских навијача и која је изазвала пометњу у Београду, делу Албаније и на Косову.
Иначе велика Албанија је тежња која се јавља на политичкој сцени Албанаца још од краја XИX века и Призренске лиге. Током Другог светског рата италијанске окупационе власти укључиле су у састав Албаније управо више територија са тзв. карте велике Албаније.
