Покрет за одбрану Косова и Метохије

Зашто Албанци беже са Косова

© AP Photo / Visar Kryeziu
Разлог због ког је скоро 200.000 косовских Албанаца за само четири месеца, како наводи немачки амбасадор у Приштини, аплицирало за немачку визу треба тражити у изневереним очекивањима и лошој економској ситуацији, сматра политиколог са Косова и Метохије Александар Гуџић.
 
За немачку визу од почетка децембра прошле године аплицирало је 11 одсто становништва Косова, наводе приштински медији на албанском, а из амбасаде Немачке у Приштини, по досадашњој пракси, издаје се нешто више од 5.000 дозвола годишње.

 

Изневерена очекивања

 
Гуџић каже да је све оно у шта су веровали косовски Албанци деведесетих пало у воду.
 
„Све оно у шта су још од 1999. године веровали и због чега су радосно дочекивали стране војнике и стране представнике и све у шта су веровали 2008. године кад је проглашена једнострано косовска независност је пропало. Привреда је урушена,“ каже он.
Он наводи да су последњих година на КиМ рађена истраживања од стране неких НВО која су показала да преко 50 одсто па и до 70 одсто младих између 20 и 30 година, који могу највише да допринесу желе да оду.
 
„Желе да оду у земље Западне Европе јер је Косово данас инстант држава без садржаја, једнопартијски и криминални систем који ће сам себе да уруши,“ сигуран је наш саговорник.
Оног тренутка када престане занимање Запада за КиМ, додаје наш саговорник, тзв. Косово ће нестати као субјект и као било какав облик државности.

 

Економија у безизлазном стању

 
Неџмедин Спахиу, професор из Приштине, каже да разлог за овако велики одлазак пре свега младих са Косова треба тражити у изневереним политичким обећањима косовских лидера.
 
„Посла нема, привреда не ради, плате су мале… Економија је у безизлазном стању. Међутим не мислим да је повод за овако нешто политичке несугласици и немирна ситуација на КиМ,“ наводи он.
Од почетка децембра до краја марта, амбасада Немачке у Приштини примила је 199.783 захтева за визу. Само овог месеца тој амбасади поднета су 48.044 захтева.У фебруару је било око 2.000 мање, представништво Немачке у Приштини, међутим, нуди само 500 до 800 термина месечно – укупно 5.500 виза годишње.
 
Немачке власти су неколико година уназад увеле привилегован приступ за раднике са Балкана, што је Албанцима са КиМ учинило Немачку циљаном дестинацијом.Број захтева за издавање виза у амбасадама других западних земаља у Приштини неупоредиво је мањи. Швајцарска амбасада је од новембра прошле до јануара ове године примила укупно 8.737 захтева за визу.
Амбасада Хрватске, у периоду од новембар до март, примила је 1.944 захтева. У Приштини истичу да је интензитет подношења захтева за визе немачкој амбасади константно висок и да би то значило, ако се тренд настави, да само за годину дана трећина житеља жели да напусти КиМ.Социолози упозоравају да је склоност ка одласку узнемирујућа, а као главне факторе истичу економске и образовне.
 
Бранкиц Ристић