По овом истраживању, међу анкетираним грађанима Северне Македоније Србију њих чак 38,6 одсто сматра за највећег пријатеља. Следе САД са 16,8, ЕУ са 7,8, док су Косово и Хрватска на само 4,8 односно 1,3 процента.
Аналитичар Шкељзен Маљићи за Косово онлајн истиче да традиција има утицај на односе Србије и Северне Македоније.
“Од Балканских ратова, преко Другог светског рата, па све до Југославије. Северна Македонија је била део југословенске државе и имала је добре односе са Србијом. У скорије време проблем који је имала са Грчком сада има са Бугарском, и вероватно је због тога код Македонаца све то превагнуло да Србију оцене као највећег пријатеља. Постоје историјски корени и из бивше Југославије, и на неки начин се Србија поставља као заштитник свих Срба”, казао је он.
Што се тиче Албанаца у Северној Македонији, Маљићи истиче да опет преовладава традиционализам, јер су Албанци проамерички настројени, можда чак и највише у Европи. Како истиче, не чуди га што је у истраживању ЕУ на трећем месту, јер су грађани Македоније разочарани у ЕУ.
“Проевропска струја у Северној Македонији на челу са Заевим је на неки начин издана, јер нису добили подршку, због тога су и изгубили изборе. Док је друга страна оријентисана више ка Русији. Заев је направио велике компромисе, а ЕУ није испунила оно што је обећала. Исти је случај са Косовом, када је у питању визна либерализација”, закључује Маљићи.
Политиколог Александар Гуџић за Косово онлајн истиче да Србија није имала амбиције да угрози македонску државност.
“То су препознали грађани Северне Македоније. Сматрам да у том контексту треба посматрати анкету. Не треба занемарити ни чињеницу да је Македонију у Првом балканском рату ослободила српска војска и македонска држава се данас простире дотле докле је стигао опанак српског војника 1912. године”, казао је Гуџић.
Како истиче, српски и македонски народ су блиски по многим питањима.
“Ми смо народ исте вере, близак нам је језик, словенски смо народи и вероватно и то утиче на перцепцију о Србији као пријатељу. Има извесних проблема око Охридске архиепископије македонске православне цркве, али ће се то верујем решити на један миран и цивилизован начин”, казао је Гаџић.
Заслугу томе што су САД и ЕУ на другом и трећем месту, приписује албанској националној мањини.
“Међу Албанцима на Балкану влада мишљење да су Американци највећи њихови пријатељи, што је и разумљиво, с обзиром на то да су САД 90-их година помагале Албанце у сукобима који су вођени на простору бивше Југославије”, закључује Гуџић.
Аналитичар Неџмедин Спахиу сматра да прво треба проверити веродостојност анкете, јер се оне обично раде по налогу. Али, ако предпоставимо да је истраживање одрађено по свим правилима, Спахиу истиче да би разлог томе био то што је Бугарска поставила препреке Северној Македонији за чланство у ЕУ.
“Тешко је поверовати у ово истраживање. Иако је утицај Србије у Северној Македонији доста велик. Преко медија, присуствовања у разним сферама живота, а и сам став Србије према Северној Македонији није лош, ако искључимо став СПЦ која не признаје македонску цркву. Што је највећа препрека за признање Македонске православне цркве од стране осталих цркава”, казао је Спахиу.
Спахиу наводи да је Србија стекла поверење током пандемије коронавируса, када је на кризу реаговала одговорно и изашла у сусрет суседима.
“То је био паметан потез Србије и то је сигурно имало утицаја”, казао је он.
Спахиу додаје да је очекивано то што се Сједињене Америчке Државе налазе на другом месту.
“Због свега што се десило у 20. веку између Албанаца и Америке нормално је да Албанци САД виде као великог пријатеља”, казао је он.
Како даље додаје, грађани Северне Македоније теже ка ЕУ, али се поставља знак питања да ли је чланство у ЕУ приоритет ове државе
