На Косову и Метохији ће ускоро бити распоређена још 92 припадника Европске жандармерије као појачање постојећој полицијској јединици те мисије. Док из Еулекса тврде да им је због безбедносног окружења потребна помоћ у извршењу задатака, дипломата Зоран Миливојевић каже да се из искуства зна да јачање међународних снага не гарантује безбедност Срба.
Миливојевићу, дипломати у пензији, не допада се долазак још страних припадника безбедности на Косово и Метохију а, како каже, да јачање међународних снага не гарантује безбедност Срба показао је мартовски погром из 2004 године.
„Више се бринем да они не долазе као неко ко ће бити помоћ другој страни ако дође до неке ескалације везане за север Косова,“ каже Миливојевић.
Јачање безбедносних снага не значи заштиту за Србе
Дипломата наглашава да, с обзиром на то што се дешава у свету, не треба бити наиван и веровати да ће у овом условима неко да поштује Резолуцију 1244 или неко дуго правило.
„Међутим, не видим разлог да неко стрепи од Србије јер Србија ни на који начин никоме не угрожава безбедност. Друга ствар, Београд је био веома изричит да би реаговао само ако би српско становништво на КИМ било угрожено. Ако тога нема, онда нема ни разлога да се неко плаши Србије,“ наглашава Миливојевић.
Како каже, Србија нити је била агресор нити то хоће да буде, а сматра иако у то не верује, да би било фер и поштено да међународне снаге делују у функцији заштите српског народа и средине, јер све провокације које се дешавају у јужној српској покрајини задњих година су усмерене против српског народа.
Лажна хистерија Приштине
С друге стране, Зоран Анђелковић бивши председник Привременог Извршног већа Косова и Метохије, каже да се све дешава у склопу хистерије која се води на Косову због конфликта у Украјини и наводног страха од српске реакције.
„Приштина од почетка украјинске кризе покушава да на основу украјинске кризе лажном хистеријом у „страху од Србије“ нешто добије од међународних чинилаца. То што долази више међународних снага на КиМ, верујем да је добро по Србе на КиМ,“ каже Анђелковић.
По његовом мишљењу, више безбедносних снага на КИМ Србима би требало да обезбеди већу сигурност од албанских екстремиста.
С обзиром на безбедносно окружење на КиМ, резервисти ће подржати Еулекс у испуњавању задатака, укључујући и функцију другог безбедносног органа на КиМ у случају потребе.
Трећи прстен безбедности
Еулекс је иначе део троструког безбедносног механизма у којем је косовска полиција први безбедносни одговор, Еулекс други, а Кфор трећи.
Редовни састав европских полиције тренутно чини 105 припадника стационираних у Митровици, док ће резервни састав ЕУРОГЕНДФОР бити смештен у бази за подршку Еулекса у Косовом Пољу и биће под командом Еулекса.
Распоређивање резервног састава, како је саопштено из те мисије, показује одлучност Еулекса да настави да подржава стабилност КиМ и доприноси безбедности свих заједница на КиМ.