И на седму годишњицу откако је одлуком Уставног суда Косова потврђено власништво манастира Високи Дечани над 24 хектара земљишта, представници Квинте и Европске уније још једном су позвали Владу Косова да то хитно спроведе у дело, али те речи ни овог пута нису наишле ни на какав одјек. Поставља се питање како је могуће да косовска влада буде толико “глува” на позиве да испуни обавезу која проистиче из одлуке највишег правног тела на Косову.
Према оцени саговорника Косово онлајна, “овакав игроказ је очекиван” јер Приштина има прећутну сагласност својих ментора да ради по своме, а ћутање власти виде и као последицу унутрашњих политичких прилика и свести да питање Дечана генерално отвара питање имовине Српске православне цркве.
Коментаришући то што сваке године са Запада имамо “подсетник” да пресуда није спроведена, али да се упркос томе ништа не дешава, новинар и књижевник Живојин Ракочевић каже за Косово онлајн да парадокс у ком живимо гласи: најслабији треба да купују и плаћају оно што су им други силом узели.
“Свима, па и међународној заједници је јасно да је спорни упис у катастар делића Дечанске земље само почетак процеса у ком Српска православна црква мора добити и сачувати своју приватну својину. Тих 24 хектара представља још 780 хектара Високих Дечана, 850 хектара Пећке Патријаршије, стотине и стотине хектара Девича, Грачанице, Светог Димитрија…”, каже Ракочевић.
Живојин РакоћевићКосово Онлине
Он додаје да на Косову постоје три паралелна света: међународни, албански и српски.
“Међународна и албанска реалност сматрају да ће Косово постати самостално ако се Срби и њихов идентитет утопе у „косоварски државни пројекат“. Између међународне заједнице и Албанаца постоје благе разлике о начинима како да се формира ‘државна нација’. Странци у Приштини често личе на заједницу која служи за давање новца и идеолошке савете. Они Косово виде као своје незрело демократско дете и никоме није пало на памет да каже: ’Нема виза док се не врати земља Високим Дечанима’”, указује Ракочевић.
Дипломата у пензији Владислав Јовановић каже за Косово онлајн да су саопштења у којима Квинта на нешто позива или опомиње Приштину “играрија”, јер како сликовито каже – ако родитељ неће своје дете да повуче за уво или да га казни, него само прича, то значи да је по среди договор: ја ћу да причам, а ти ради по своме, за то имаш моју прећутну сагласност.
Владислав Јовановић.јпгПринт Сцреен
“Они хоће да афирмишу Косово као стварно независну државу на коју ни они не могу директно да утичу, а њима дозвољавају да демонстрирају своју независност. То је део истог посла”, каже Јовановић.
Подсетимо, око манастирског земљишта водио се судски спор читавих 16 година, да би одлуком Уставног суда из 2016. године, било потврђено да спорних 24 хектара припада Високим Дечанима.
У међувремену, као додатни проблем накалемила се одлука косовске Владе о градњи пута Дечани-Плав, кроз специјалну заштићену зону у близини манастира Високи Дечани, где је по закону то забрањено. Градња је почела 2014. године, и у више наврата је обустављана и настављана.
Аналитичар Душан Јањић каже да и ово питање има утицај на процес враћања земљишта манастиру Високи Дечани.
“Приштина о враћању земљишта ћути из унутрашње политичких разлога јер највећи отпор све ово време није давала Влада Косова него општина Дечани која је имала своје представнике у Влади, попут Харадинаја, и имала је утицај на Владу. Општина се овде не пита фомално-правно, али се пита фактички, а са општином постоји и проблем трасе новог пута који се гради изнад манастира а који је у надлежности централне владе и који финансира ЕУ”, каже Јањић.
Он сматра и да питање регистрације земљишта на манастир отвара тему Специјалног закона о положају СПЦ, односно, питање положаја и статуса СПЦ.
“Мислим да ће овде Влада пробати да купи време за решавање деликатног питања које се тиче 200-300 албанских породица које су направиле станове или куће на том земљишту, тако да то буде део пакета око Специјалног закона о положају СПЦ. Приштини одговара да се то веже са недавним споразумом из Брисела о путу о нормализацији, односно са ставом 2, тачке 7 тог споразума”, наводи Јањић.
Како указује, питање је шта ће бити унето у катастар, јер, како сматра, куће које су изграђене близу манастира и гробља не могу да се поруше, па остаје могућност компензације неким другим земљиштем.
Сам манастир Високи Дечани недавно је саопштио да је чврста одлучност косовске владе и општине Дечани да не спроведу одлуку Уставног суда из 2016. године, и да је чак назову незаконитом, упркос свим међународним захтевима да се одлука спроведе, у потпуној контрадикцији са изјавом владе у Приштини да гарантује заштиту имовине Српске православне цркве на Косову.
“Штавише, такво понашање према манастиру Високи Дечани представља озбиљно обесхрабрење свима онима који верују да судске одлуке које штите имовинска права треба спроводити, и компромитује владавину права на Косову. Истовремено, овај став обесхрабрује косовске Србе и друге грађане да слободно остварују своја права да заштите своју имовину кроз правни систем на Косову и негативно утиче на верске и етничке односе на КиМ”, закључили су из манастира Високи Дечани.
Манастир Високи Дечани налази се на листи Унеска светске културне баштине у опасности, као и Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка.
