У протеклој недељи на Косову је пријављено преко 20 случајева насиља у породици, а у вец́ини случајева жртве су жене, које се суочавају се са многим изазовима чак и након пријављивања насиља, преноси Коха.
Живот након напуштања сигурних кућа и даље се сматра највец́им изазовом за жртве насиља у породици. Поред недостатка институционалне помоц́и, жене које доживљавају насиље налазе се у склоништима и суочавају се са предрасудама.
Психолог Иљир Хаволи сматра да психолошки третман за жртве, као главни корак ка интеграцији у друштво, треба да буде приоритет институција.
“Њихов психолошки третман је неопходан и веома важан због чињенице да поред физичке и психичке трауме, они трпе и пад самопоуздања и самопоштовања, а оног тренутка када дође до тога, жртве напуштају друштво”, рекао је Хаволи.
Према његовим речима, рано образовање је једна од тачака на које све институције треба да се фокусирају. како је додао, пораст случајева насиља у породици јасан је показатељ да институције занемарују ово питање.
На Косову постоји пет сигурних кућа за жртве насиља. Жртве ту налазе склониште на само шест месеци, али излазак одатле остаје изазов, јер институције још увек не нуде посебну помоц́ овој категорији.
Представници сигурних кућа истакли су да је то разлог зашто се жене често врац́ају насилницима.
Према речима бившег омбудсмана Хиљмија Јашарија, склоништа се такође суочавају са многим проблемима, углавном због недостатка финансијских средстава.
Он је рекао да Косово има много закона по овом питању, али ниједан од њих није примењен.
“Комплетан правни систем који регулише друштвену област и друштвену шему је бројан, има око 24 закона који се баве овом облашц́у и прилично је сложен. Зато што никада није постојала свеобухватна кодификација овог законодавства да се они сажму у један правни документ и да буде доступан грађанима и лако применљив на институције. Тиме је створена ситуација неодговорности и недостатка одговорности институција у погледу имплементације, а највише су страдали они којима је помоћ потребна“, рекао је Јашари.
Међу многим проблемима, жене које пријаве насиље, имају предрасуде у друштву. Према речима социолога Јетона Брајшорија, ситуација на Косову за ову категорију се током година уопште није променила.
“Оно што нас као друштво и социологе највише спутава јесте стигматизација и дискриминација која се ради према људима који излазе из склоништа због несензибилизације друштвеног мишљења о особама које су доживеле насиље“, рекао је он.
Он је истакао да је скептичан да ли ц́е се ситуација променити на боље у наредним годинама.
Министарство правде и Влада Косова изабрали су заједнички одговор, иако питања нису била иста. Из Министарства и Владе саопштено је да је решавање насиља у породици и насиља над женама приоритет, не истичући какве могуц́ности она нуди женама које живе у сигурним кућама и немају друго склониште.
“Циљ је да се, кроз стварање посебне буџетске линије, обезбеди финансијска стабилност. Такође, реформа прихватилишта да гарантује услуге које ц́е помоц́и преживелима да развију вештине које ц́е им помоц́и да се укључе на тржиште рада и финансијски оснаже“, наводи се у одговору ове две институције.
На Косову је било честих случајева који нису наишли на одговарајуц́и третман од стране правосудних институција, који су завршавали смртним исходом.
Љирије Ц́еримај, стару 48 година, убио је њен супруг Скендер Ц́еримај, са којим је живела две деценије. Ово убиство је још једном указало на немар правосудних институција.
Љирија је више пута пријављивала свог супруга за насиље у породици, али је институције очигледно нису схватале озбиљно. Тражила је и заштиту, који јој је понуђена на дан убиства.
Од јануара ове године до марта пријављено је 697 случајева насиља у породици, а 581 жртва је женског пола.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
(К.Д./Косово онлајн, 24. 07. 2022)
