Удаљен свега неколико километара од Приштине некадашњим магистралним путем према Косовској Митровици и Подујеву, споменик косовским јунацима на Газиместану, пркоси времену и окружењу, пишу Вечерње новости.
Ограђен високом гвозденом оградом, спомен-комплекс налази се на узвишењу, на пар стотина метара од пута. Испред саме улазне капије налазе се две монтажне кућице у којима дежурају припадници косовске полиције који обавезно легитимишу посетиоце, али, кажу, не дају изјаве за медије. У смени су, како сазнајемо, углавном дежурни Србин и Албанац.
Око споменика је тишина, мада је уочи једног од највећих српских празника, Видовдана, обично мало другачије. Овога пута ситуација је другачија из два разлога: најпре, приштинске власти већ недељама спречавају грађане из централне Србије у намери да посете светиње и споменике на Косову, а делимично је утицала и епидемија короне.
Крећемо бетонском стазом, а потом поплочаним платоом, којим се стиже до куле налик средњовековним утврђењима, на којем испод грба у облику прекрштених сабљи, стоје исписани познати стихови:
Кроз непокошену траву око спомен-комплекса који чине и округли лимени стубови постављени током последње реконструкције и уређења поводом шест векова од Косовске битке, назире се покоји грм божура јер су цветови исцветали још у мају. Иако је овај цвет за који се верује да је изникао из крви српских јунака и који се некада простирао читавом пољаном око споменика био пред нестајањем, Београђанка Злата Лончар, доктор правних наука у пензији, постарала се 2016. године да уз помоћ пријатеља са Космета засади 1.000 корена.
“Увек ће божур овде да расте и цвета. Божанско је то место, јер се око њега и даље осећа дух наших косовских јунака који су показали шта је неустрашивост и херојство када су кренули у бој са неупоредиво надмоћнијим непријатељем”, уверена је бака Марија Мара Лазаревић (82), из околног Бабиног Моста, удата у Косовској Митровици.
За њу је Газиместан светиња, потврда идентитета српског народа и простора на којем је одвајкада. Као девојчица долазила је овде 1953. док се градио овај споменик, висок 25 метара, по пројекту чувеног архитекте Александра Дерока.
“Мој отац је био пословођа на радовима и често сам му доносила храну. Сестра од стрица и ја долазиле смо пешице из Бабиног Моста и биле смо поносне када су нам давали да чистимо степенице у унутрашњости здања”, присећа се бака Мара сваког детаља око изградње ове куле до чијег врха води 115 степеника.
Шири плато на улазу у спомен-обележје одмах се сужава у степенице које воде ка врху, а крај сваког одморишта уклесани су стихови песама посвећени косовским јунацима:
“Који оно добар јунак бјеше што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком пак двадесет одсијече глава. Оно јесте Бановић Страхиња…”
Осим стихова посвећених Милошу Обилићу, Косанчић Ивану, Милану Топлици и осталим јунацима, неизбежне су и тешке речи упућене Вуку Бранковићу:
На врху спомен-куле налази се бакарна плоча са изрезаним детаљним описом Косовске битке. Поглед пуца на околне пољане које су некада биле без објеката. Иако је надомак спомен-комплекса забрањена изградња, са десне стране прилазног пута изграђено је нешто налик на складиште, док се са леве стране, на неких пола километра, налазе новоизграђене куће. На врху затичемо и двоје младих:
“Први пут сам овде и поглед је прелеп, све је величанствено”, каже нам младић из Добоја који на врху споменика седи са девојком из околине Косова Поља. Студенткиња енглеског језика у Косовској Митровици жали што нема могућности да чешће долази до споменика, до којег је сада довела свог пријатеља.
Каже да посебан осећај прожима посетиоце овог простора са чије задње стране се налази борова шума, док поглед испред пуца на пољане и досеже до Термоелектране у Обилићу. Са десне стране од споменика, на брдашцу уочава се једно турбе док се друго, Муратово, налази са леве стране пута на месту, како се верује, на којем је Милош Обилић погубио султана, а где се у спомен-соби чува његова балсамована утроба.
“Читав овај простор од десетине километара и више био је поприште Косовске битке. Нажалост, последњих година се доста изградило, али је споменик на Газиместану надвисио све објекте. Он је заправо симбол нашег постојања и трајања на овим просторима. Иако Албанцима ништа није свето, наџивеће све овај споменик који сведочи о храбрости српске војске, која се супротставила вишеструко надмоћнијим и наоружанијим Турцима”, непоколебиви су у свом ставу житељи већински српског села, Доње Брњице, који упркос свим нападима опстају у селу као тихи чувари Газиместана и српског Косова.
Посетиоци и војници Кфора
Иако су због вируса корона последњих годину и по дана смањене посете Газиместану, ипак нема дана, а да овај чувени споменик нема бар неког посетиоца. Осим грађана из централне Србије и житеља околних средина на Косову, који овде долазе да прикупе снагу и помоле се за опстанак, споменик посећују и припадици међународних мисија, пре свега војници Кфора.
“Е, сада сте прави Срби”, сећамо се речи чешког војника који је 2000. упутио неколицини српских новинара који су тада први пут обишли овај споменик.
Рушен неколико пута
Први споменик на Газиместану још 1430. године подигао је Стефан Лазаревић, али су га порушили Турци. Други, подигнут у 19. веку, такође је порушен, као и трећи који је 1924. подигао приштински гарнизон војске која је ту полагала заклетву. Тај споменик који је био осам метара висок порушили су Албанци априла 1941, одмах после напада нацистичке Немачке.
Четврти споменик који траје и данас, поставила је тадашња власт СФРЈ. И после 1999. било је покушаја уништавања овог спомен-обележја, али срећом већих оштећења на њему није било.
Патријарх сутра на Косову
Патријарх српски Порфирије служиће сутра, на Видовдан, свету архијерејску литургију у манастиру Грачаници. Патријарх ће потом на Газиместану служити парастос српским јунацима страдалим у Косовској бици 1389. године, објављено је на сајту Српске православне цркве.
Епархија крушевачка претходно је најавила прославу Видовдана уз учешће патријарха Порфирија, чији ће свечани дочек бити 28. јуна у 16 сати у цркви Лазарици.
Петковић са Србима
Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић борави поводом Видовдана у дводневној посети Косову и Метохији, данас и сутра. Он ће данас у 12 сати започети обилазак Звечана и разговарати са мештанима ове општине на северу КиМ, док ће у у Грачаници, у порти манастира Грачаница, дочекати после подне патријарха српског Порфирија.
На Видовдан Петковић ће присуствовати светој архијерејској литургији у манастиру Грачаница, док ће се касније у Косовској Митровици, у амфитеатру Факултета техничких наука, обратити на свечаној видовданској академији.
Јоаникије на Видовом врху
Уочи Видовдана, на завет косовских јунака и великомученика кнеза Лазара, на потребу очувања вере, светиња, љубав, поштовање и праштање, на Видовом врху изнад Херцег Новог у Цркви Светога кнеза Лазара, подсетили су у суботу након литургије митрополит црногорско-приморски Јоаникије и владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
“И назив овог места говори колико је дубоко народно памћење о косовском завету, јунацима који су животе положили за крст часни и слободу златну, бранећи отаџбину, светиње, част и образ”, казао је у беседи митрополит Јоаникије.
(Косово онлајн, 27. 06. 2021/Вечерње новости)
