У српској јавности ствара се утисак да је недавно прихваћени охридски споразум правно ваљан и обавезујући за државу Србију и српски народ. Српске власти и међународни спонзори овог споразума се директно или индиректно позивају на “Бечку конвенцију о законитости (међународних) уговора” као извору правне ваљаности овог споразума. Тврдње српских власти И њихових спонзора нису исправне. Тзв. охридски споразум није правно ваљан и није обавезујући за државу Србију и српски народ. Државни органи који буду успостављени после одласка садашњег режима моћи ће да одбаце овај споразум и прогласе га неважећим, односно неће имати никакву правну обавезу да тај споразум испуњавају.
Одсуство правне ваљаности тзв. Охридског споразума произилази из неколико јасних чланова поменуте Бечке конвенција.
Члан 7 Конвенције захтева да особа која представља државу учесницу споразума мора показати документа која јој дају потпуна права да уђе у предложени споразум. Нико у Србији не може било коме дати право да одцепи део територије Србије. То је немогуће и по Уставу и по законима земље.
Члан 46, став 2 Конвенције јасно каже да споразуми не могу бити у јасној супротности са важећим међународним правом. Тзв. Охридски споразум директно крши Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација, по којој је Косово (и Метохија) саставни део Републике Србије. Резолуције Савета безбедности су важећи део међународног права.
Члан 51 и Члан 52 Конвенције јасно кажу да никакав споразум није правно ваљан ако је добијен уцењивањем и претњом. Особа која је у Охриду објавила своју подрску тзв. Охридском споразуму је лично уцењена. Земље и представници међународних организације који промовишу тзв. Охридски споразум свакодневно прете држави Србији економсим санкцијама па чак и ратом уколико Србија не спроведе овај споразум. Очигледно је да је тзв. Охридски споразум прихваћен под притиском, уценама и претњама. По Бечкој конвенцији, сви споразуми прихваћени под претњама и уценама су правно ништавни и необавезујући.
Тзв. Охридски споразум није правно ваљан и није део међународног права.
Охридски споразум је правна превара и искључиво представља израз жеље земља које га промовишу и лица која су га прихаватила да Србији и српском народу нанесу штету у виду отимања значајног дела националне територије и присилног исељавања српског становништва са те територије.
Сви који тврде да је тај споразум правно ваљан и да се он мора поштовати то могу радити вођени личним интересом или неким другим мотивима. Њихов став није заснован на Бечкој конвенцији нити било ком другом делу међународног права.
