Награђивана књижевница и позоришна драматуршкиња Ивана Димић казала је у емисији „Договор!?“ Радија Ким да су Срби на Косову веома угрожена мањина и да је важно да њихово позориште опстаје. Говорећи о промоцији новог романа „Из мртвог угла“, Димић истиче важност промоције у Грачаници, где се, како каже, осећа као код куће. Ненад Тодоровић, редитељ и уметнички директор НПП-а са друге стране истиче да је за њега у овој књизи најдуховитији цинизам.
После поромоције романа у Грачаници, Ивана Димић гостовала је у емисији „Договор!?“ Радија Ким заједно са редитељем Ненадом Тодоровићем.
„Јако ми је важно да дођем овде, да имам промоцију књиге у Грачаници. То ми је некако као кад оверите пасош или да знате да сте дошли ту где вам је темељ. Ја сам из Београда али имам то осећање да је овде као код куће. Ја сам то осећање стекла давне 1992. године када сам први пут била у Дечанима и онда сам од тад почела да долазим и стекла сам пуно пријатеља“.
„Из мртвог угла“
„У књизи приповеда нерођено дете и онда се простом деобом то нерођено дете претвори у близанце и још једну, онда се ту појави мајка која тврди да јој је муж Гогољ и онда та непостојећа породица формира и хоће да буду живи, гурају се у живот. И то је, како да кажем, стално скачу из литературе у стварност. И онда се појављује ђаво са својом екипом у Београду и они ће као ту супер да се проведу и онда ђаво постане меланхоличан јер су се људи толико прозлили, да нема посла и мало је разочаран“, објашњава Димићева укратко радњу романа.
Ивана Димић је 2016. године освојила НИН-ову награду за књижевност за свој претходни роман „Арзамас“.
„Ја себе не могу да схватам толико озбиљно. Сматрам као православна хришћанка да је сваки човек даровит и да један дар није значајнији од другог, ми смо склони да сматрамо као предрасуду да су писци, сликари или редитељи неке посебне особе а ми остали смо боранија. Како да вам кажем, ништа дар за писање није значајнији од мешења хлеба. И, како да вам кажем, мене је то ослободило сујете“.
„Трансфер поноса“
Редитељ и уметнички директор Народног позоришта у Приштини Ненад Тодоровић истиче да је нови роман, по његовом мишљењу, бољи од претходног.
„Моје одушевљење је било веће него што је било за претходну књигу за коју је добила НИН-а. И био сам баш… То се зове трансфер поноса. Као, ево знам лично жену која је направила бољу књигу него што је била књига за коју је добила НИН-а“.
„Оно што је мени најдуховитије у овом роману, као човеку који је стално по кафанама, је цинизам унутар тога. Има цинизма према ђаволу. А цинизам је ђаволска категорија. Кад је употребиш против ђавола излази маестралност. Шта радити са диктатором, него подсмевати му се. То је мени кључни образац за читање ове књиге“, додаје Тодоровић.
О НПП-у
Ивана Димић се осврнувла и на рад Народног позоришта у Приштини са седиштем у Грачаници, као и на успех који је доживело током претходних година.
„Срби су једна веома угрожена мањина на овом делу територије, онда је јако важно да опстаје то позориште и да раде, без обзира што раде испод услова. Али то је као што вода избија из камена, тако мора да се боре. Позориште мора да постоји, уметност сведочи истину и представља опстанак. Ја сам гледала Тодоровићеву представу када су играли за четири бабе у Ђаковици. Ја сам рекла – бићу пета баба сигурно и ишла сам са њима на то гостовање када су играли у дворишту ‘Не очајавајте никад’ и тада је Приштинско позориште било у кутији од ципела“.
Тодоровић: Проблем је што се у представи „Слободан шоу“ нисмо бавили мртвима
Представе Ненада Тодоровића изазивају много пажње. Овај редитељ се често бави данашњицом, али и не тако давном прошлошћу. Једна представа је ипак изазвала много пажње и критике, како домаћих медија, тако и светских. Међутим, у критикама су се истицале и колеге из Приштине, попут Јетона Незираја.
Критике на рачун представе „Лифт – Слободан шоу“ које су поново недавно оживеле, Ненад Тодоровић доживљава „као једну досадну будалаштину“.
„Људи су будале суштински. То је позоришна представа, позоришни чин. То је представа. Она је увек заверенички чин између 200,300,400 гледалаца и глумаца који играју на сцени и она је последњи зид у којем седи, то је место наше мале интимне завереничке игре. Светски медији су се бавили тиме на један естрадни начин да се размакне прича поново о Милошевићу на Балкану а то су будалаштине… Као да је Милошевић јуче пио кафу у ‘Гранду’“.
Тодоровић каже да Албанци праве политичку агенду о Милошевићу. Али додаје да је то „досадно, да је то политика, фашистичка агенда“.
„Јако ми је тешко да о томе причам, јер сам човек који више воли светлост дана него музику свећа у мраку. ‘Слободан шоу’ је једна позоришна представа, никакав Џејмс Бонд пројекат у којем улазимо са хеклерима и пуцамо на Албанце у Косову Пољу. То је позоришна представа, неком се свиђа, неком не…“
Ивана Димић каже да је представа критички однос према Милошевићу.
„Препознали су то и у Приштини, само су обрнули. Мени је јако било смешно што се ту појављују Милошевић и његова жена са цвећем у коси. То је некако критички однос према том бившем председнику који је веома важна политичка личност. Али то је критички однос. И ви сада дођете са друге стране и кажете ‘то је похвално, они славе тог Милошевића’. То уопште није тачно. Ако је уопште погледао представу тај писац, тај редитељ он је то видео, а што је он то обрнуо, па ми смо на то навикли већ дуги низ година. Знамо шта је пропаганда“, каже Ивана Димић.
Тодоровић истиче да су Албанци очекивали да се он као редитељ у овој представи бави жртвама и да су због тога љути.
„Ми нисмо причали о мртвима, то је њихова тема. Па замислите Чарлија Чаплина да оптуже за антисемитизам зато што није показивао снимке Холокауста него лудака који игра са оним балоном – (Велики диктатор). Шта сада? Он је диктатор, зато што није показао Холокауст. Он се бавио другом темом према томе. Уметник на то има право. Аутономија је потпуна. Оно што имамо жељу да кажемо то кажемо. Они су направили причу да смо ми увредили њих. Па и ми смо дубоко увређени апартхејдном у којем живимо 20 година. Да се не би причало о апартхејду у којем ми живимо, причају о представи која се није бавила њима. И сада је њих увредило то што се наша представа није бавила њима. Нека гледају своја посла, свог Хашима Тачија, нека гледају свог Харадинаја и где су нестали сведоци, нека се баве њима мало“.
Тодоровић каже да Албанце „много нервира када светски медији дођу да прате позориште које је протерано у заселак поред града у којем они живе“.
Зашто не гласа на изборима?
Коментаришући недавне изборе у четири општине са српском већином на Ссеверу Косова, Ненад Тодоровић каже да су они политичка фарса.
„Ја не гласам никада, зато што нисам довољно луд да гласам па да после у кафани пљујем власт. Био бих крив сигурно за неку. До сада бих погрешио. Што се мене тиче, ја на косовске изборе нисам излазио никад. Косовске изборе сматрам фарсом тог политчког договора између Београда и Приштине и не могу да учествујем. То је као да вам секу ногу, а ви сте негде у пети и додајете тестеру. Не зато што имам политички став, него зато што сам у пети“, казао је редитељ.
