Неизвесност изборне трке у Албанији биће (највероватније) решена у недељу 25. априла. Предизборне анкете говоре да би, ако би избори били одржани данас (21. априла) уједињена опозиција добила 50 одсто гласова, а Социјалистичка партија Едија Раме 45,5 одсто гласова. Најновија анкета „говори“ да би социјалисти у Тирани добили близу 50 одсто гласова. Наредних дана кампању ће све странке усмерити према скоро 20 одсто неопредељених бирача.
Анкете показују да би 45 одсто грађана желело да Албанију и даље води Еди Рама, али да је проценат оних који сматрају да земљу треба да води лидер опозиције Љуљзим Баша порастао са 33 на 38 одсто.
Занимљиво је да нова партија у Албанији, странка косовског премијера Аљбина Куртија „Самоопредељење“, има мање од 2 одсто симпатизера међу бирачима.
И пред ове изборе велика пажња се у јавности поклања „продаји гласова“. Умешала се и католичка црква. Бискупи Католичке цркве у Албанији позвали су грађане да учествују на изборима и упозорили „ко прода глас, продао је своје достојанство“. Они захтевају гаранције за поштене и транспарентне изборе у којима се „мора поштовати глас сваког грађанина, као и резултати избора“. Бискупи инсистирају да избори одговоре на „изазове“ као што су пандемија корона вируса, јачање институција, реформа правосуђа, борба против корупције, али и заустављање одласка младих у иностранство. За купопродају гласова бискупи кажу да је и то „велика рана која мора нестати“. Тако је Католичка црква Албаније ( иако не учествује на изборима) јавно „изнела свој предизборни програм“, који је сличан програму опозиције.
Медији у Албанији износе податке да је данас откривена афера о куповини гласова у округу Ваљоне у којој је учествовао један турски држављанин за којег се наводи да је део „гуленистичке структуре у Албанији“.
Избори се, како тврде аналитичари, обављају у специфичним околностима – пандемија ће спречити гласање многих који су заражени или у изолацији. Неће моћи да гласа ни бројна дијаспора.
Еди Рама и његови социјалисти се на овим изборима боре за трећи мандат, док опозиција коју предводи Љуљзим Баша, после осам година изван власти, жели да води земљу и обећава да ће искоренити корупцију.
Предизборна кампања се води без великих скупова ( због опасности од пандемије) па се користе друштвене мреже и медији преко којих се поруке своде пре свега на бескомпромисно компромитовање противника.
Социјалисти истичу свој допринос у изградњи земље после земљотреса ( 26. новембра 2019.), поносе се вакцинацијом против корона вируса, инфраструктурним пројектима… Демократе се фокусирају на тешку економску ситуацију, незапосленост, корупцију и криминал…обећавајући промене и заустављање пропасти Албаније. Лидер опозиције Баша је имао онлајн састанак са европским званичницима, укључујући и Доналда Туска. Он је „захвалио на подршци Европке уније“ и поставио европски пут у центар своје предизборне агенде.
Опозиција настоји да формира свенародну коалицују против, како кажу, „бруталног аутократског и арогантног режима Едија Раме, јер Албанија више не може да поднесе сиромаштво и неправду“. „Еди Рама је украо будућност Албанији“. Упоређује се садашњи тренутак са рушењем комунизма Енвера Хоџе. Опозиција сматра да је социјалистичка партија задржала све комунистичке особине и остала „ригидна аутократска криминална организација“. Раму оптужују да је „учествовао у продаји телекома на Косову, распарчавању и трговини етничких албанских простора, криминалу и корупцији“… као и да је саучесник у актуелној афери нон-пејпер Јанеза Јанше…
Након одласка Николе Груевског (ВМРО-ДПМНЕ), Хашима Тачија (ДПК), Мила Ђукановића (ДПС), Бојка Борисова (Герб) на ред је коначно дошло време за политичку капитулацију Едија Раме”, итиче се и у анализи словеначког ИФИМЕС-а. У том контексту се гледа и на учешће „Самоопредељења“, које је освојило власт на Косову. Рама сматра Куртија као регионалног противника и зазире од његовог учешћа на изборима у Албанији.
Међутим, и Курти и Рама појачавају реторику „Велике Албаније“ на шта се не гледа благонаклоно на просторима јужно од Проклетија.
Хоће ли доћи до ротације власти? За ту опцију постоји неколико сценарија. Један је да се расподела политичке снаге у Албанији деси по моделу Бугарске, где би Еди Рама, попут Бојка Борисова, освојио тесну победу која му не би омогућила да формира владу. Друга је – да опозиција преузме власт са тесном већином. Трећа – да се изборни резултати „кроје“ на улици – немирима и демонстрацијама… Све три могућности уводе Албанију у нову спиралу кризе. Најважније је, тврде познаваоци прилика у овој земљи, да се обезбеди мирна транзиција власти, напомињући да Еди Рама неће „лако предати власт“ у земљи која је већ неколико година политички поларизована, привредно и институционално паралисана.
Медиатоп
