Покрет за одбрану Косова и Метохије

Вести

Извештај Владе Србије о спровођењу Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији (2004)

План Владе Републике Србије за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији усвојила је Народна скупштина Републике Србије 29. априла ове године. Треба и овом приликом истаћи да је Скупштина овај План усвојила без иједног гласа против. Скупштина је својом Одлуком о утврђивању Плана обавезала Владу да «у вођењу политике Републике Србије и у вршењу других уставом и законом утврђених надлежности, у односу на Косово и Метохију – полази од Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији.» Исту врсту обавезе ова Одлука утврдила је и за друге органе у Србији, као и за све органе Републике у сарадњи са надлежним органима државне заједнице и Републике Црне Горе, при вођењу спољнополитичких активности које се тичу Косова и Метохије.

У свим својим досадашњим активностима око Косова и Метохије Влада се доследно држала својих обавеза утврђених поменутом Одлуком. Будући да је Покрајина после погрома албанских сепаратиста над српским становништвом од 17. и 18. марта била повод бројних активности и иницијатива међународних организација – УН, ОЕБС, Савет Европе, затим Европске уније Контакт-групе и већег броја појединих држава и међународних невладиних организација – председник и чланови Владе, као и њихови сарадници, обавили су од доношења поменуте Одлуке Скупштине низ разговора о решавању ове тешке ситуације. У свим овим приликама План Владе представљао је полазиште и оквир.

Првих недеља по усвајању Плана међународни чиниоци прихватали су понуђени начин решавања проблема у Покрајини онако како је наша страна предложила. План је изазвао велико интересовање у међународним круговима и вербално је био прихватан као добра полазна основа за разговоре о решењу, пре свега тешког положаја српске заједнице на Косову и Метохији. Део међународних учесника оличен у ad hoc групи коју су сачињавили представници САД, ЕУ и НАТО (тзв. Група за подршку, или «Тројка») веома брзо је уз начелно прихватање Плана захтевао укључивање Срба из Покрајине у привремене институције КиМ, као и у Групу за саветовање око безбедносних питања и Радну групу за израду предлога децентрализације. Иста група – чији статус од почетка није био јасан, будући да се представљала као динамичко језгро Контакт-групе, што су неки чланови Контакт групе негирали – инсистирала је на упоредном наставку техничког дијалога између Београда и Приштине.

Ове иницијативе, без суштинског напретка у прихватању и спровођењу Плана Владе Србије, оцењене су са наше стране као разводњавање изворног концепта Плана. Све оне нису суштински одбачене (сем предлога о учешћу српских представника у Групи за децентрализацију), али је саговорницима јасно предочено да такве идеје могу бити размотрене после озбиљног прихватања Плана Владе Србије, бар у оном смислу у којем је првобитно оцењен – као добра полазна основа. Наша страна се, такође, није сложила са «спонтано» уведеном праксом да «Тројка» заступа Контакт-групу у посредујућим активностима, већ је инсистирала на непосредном и учесталом деловању саме Контакт-групе. Влада је имала у виду да Контакт-група одсликава шири спектар релевантних међународних чинилаца.

Са приближавањем завршетка рада Групе за децентрализацију на Нацрту реформе локалне самоуправе (друга половина јуна и прва половина јула) јасно су се уочавале две тенденције: 1) притисак на косметске Србе да уђу у све радне групе и у привремене институције; 2) запостављање и избегавање суштинских решења из Плана Владе Србије. Упоредо са тим, актуализовано је питање избора за Скупштину КиМ и учешћа српских представника на изборима. Почеле су да преовлађују оцене о стабилизовању прилика у Покрајини и самим тим способности тамошњих институција да преузму одговорност за даљи развој догађаја.

Нацрт реформе локалне самоуправе завршен пре десетак дана, који је сачинила поменута радна група, показује политичку тенденцију УНМИК-а и представника косметских Албанаца (заступљених у привременим институцијама) око решавања дубоких проблема у Покрајини. Нови концепт локалне самоуправе треба, између осталог, да омогући већу самосталност локалних (општинских) власти у једном броју комуналних делатности. Овај предлог, извесно, не даје ни приближне гаранције за решавање стварних проблема положаја српске заједнице, која је као и пре изложена терору добро организованих екстремиста и локалног албанског становништва.

Оцењујући да се полако али сигурно на дело враћа политика УНМИК-а и дела међународне заједнице на КиМ која је довела до погрома 17. марта и 18. марта, и да се у складу са тим одговорни представници међународне заједнице оглушују не само о План Владе Србије него и о обавезе из Резолуције 1244 о заштити људских права и права повратка прогнаних (од пре, али и после 17. марта), Влада Србије не може да прихвати ову политику свршених чињеница. Влада је због свега тога још више учвршћена у ставу да једино План, који је она предложила а Скупштина Србије прихватила, даје основ за решавање не само питања положаја српског народа и осталих неалбанаца на КиМ, већ и целокупне хаотичне ситуације у Покрајини. Сада, када УНМИК и косметске институције (које представљају албанске интересе) имају свој предлог решења, требало би наставити активности у правцу разговора о два предлога, њиховим поређењем са постојећом ситуацијом и њиховим међусобним суочавањем с обзиром на основни задатак, а то је давање поузданих гаранција безбедности Србима и осталим неалбанцима и постизање унутрашњег мира и реда у Покрајини.

Влада, такође, сматра да би излажење косметских Срба на изборе у оваквој ситуацији значило фактичко поништење њеног Плана и одустајање од активности усмерених на заштиту безбедности Срба и остваривање услова за повратак прогнаних у Покрајину.

Протекли период од три месеца од усвајања Плана Владе у Скупштини није донео побољшање положаја Срба у Покрајини, али је уверио Владу да је једини пут ка њиховом опстанку, повратку и животу достојног човека, борба за остваривање принципа и конкретних решења из Плана за политичко решење садашње ситуације на Косову и Метохији. Тај документ представља први активни допринос обезбеђивања виталних интереса Републике Србије и државне заједнице у јужној српској покрајини после више година и као такав он се суштински не сме доводити у питање.

Извор: Србија.гов.рс

Став