Мисија ОЕБС-а на Косову објавила је нови извештај о заштити културног наслеђа који обухвата период од 2014. до 2020. године. Извештај који је јуче представљен даје увид у „оквир практичне политике и правни и административни оквир за заштиту културног наслеђа и анализира међусобну повезаност питања заштите наслеђа, безбедности, инфраструктуре и просторног планирања“.
Када је у питању безбедност, односно обезбеђење локалитета културног наслеђа, у извештајном периоду, тј. од 2014. године, бележи се пораст инцидената. Укупно је регистровано 247. И док је више случајева крађи почињено на локалитетима Исламске заједнице, верски објекти Српске православне цркве „предњаче“, када су у питању инциденти у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети, а у којима мотив није новац.
Чак 57 одсто, односно 79 од 135 оваквих инцидената догодили су се у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви. Са друге стране, према наводима ОЕБС-а, у последњим годинама се бележи тренд пада броја појединих случајева против СПЦ и увећање истих када су у питању локалитети исламске заједнице. ОЕБС закључује да је упркос евидентирању, мали број случајева кривично гоњен.
Извештај ОЕБС-а закључује да ефикасна заштита културног наслеђа на Косову не треба да буде ограничена на физичку рестаурацију и да је потребан шири приступ.
„Успешно очување културног наслеђа захтева и свеобухватно управљање, маштовито просторно планирање, подизање свести и обуку особља задуженог за културно наслеђе“, поручују из ОЕБС-а.
Извештај такође наглашава потребу за изменом и допуном Закона о културном наслеђу и потпуним усклађивањем законских и подзаконских аката како би се обезбедио кохерентнији приступ културном наслеђу.
ОЕБС је и сада изнео неколико препорука за кључне институције у циљу побољшања заштите и валоризације културног наслеђа:
„Да се уведу планови управљања за локалитете културног наслеђа, процени утицај планираних интервенција на наслеђе, усвоји свеобухватнија дефиниција културног наслеђа и повећа отпорност локалитета културног наслеђа на климатске промене или намерно уништавање“.
Осим тога, нови извештај ОЕБС-а бави се спровођењем закона о Специјалним заштићеним зонама, односно активностима Савета за спровођење и надгледање, недозвољеном градњом на локалитетима културног наслеђа, порастом броја инцидената над верским локалитетима, њиховим сузбијањем и јавним осудама истих.
Спровођење закона о СЗЗ
Мисија ОЕБС-а на Косову у свом извештају обрађује примену Закона о специјалним заштитним зонама (СЗЗ) из 2008. године који обухата 45 СЗЗ на Косову, од којих је 41 локалитет Српске православне цркве.
Из Закона о специјалним заштићеним зонама произашла су два посебна закона – Закон о историјском центру Призрена и Закон о селу Велика Хоча. Закон о селу Велика Хоча предвиђа стварање и спровођење „Плана конзервације културног наслеђа“.
Први кораци за креирање таквог плана учињени су 2017. године, а ОЕБС је 2021. године подржао Савет за Велику Хочу и релевантне институције за културно наслеђе у успостављању механизма координације и започињању израде плана конзервације за ово село, наводе из ове мисије.
ОЕБС подцртава да је у извештајном периоду, око појединих кључних локалитета СЗЗ, уочио „неконтролисане радње“ које утичу на њихову заштиту.
„Унутар СЗЗ историјског центра Призрена, противправно рушење добара наслеђа и традиционалних кућа имало је негативан утицај на интегритет наслеђа“, поручују из ОЕБС-а.
Са друге стране, наводе да понекад општинске институције примењују различите законе на локалитете СЗЗ у северним општинама.
Као примере наводе српске православне манастире Бањска у Звечану и Свету Петку у Лепосавићу.
„Грађевински радови руководе се одредбама које примењују институције којима управља Београд у области грађевинских делатности и заштите. Институционалне структуре за заштиту културног наслеђа којима управља Београд пружају техничку и финансијску подршку за очување локалитета. Сходно томе, неки правни стандарди који се примењују можда нису у складу са важећим законима на Косову. Штавише, различити технички стандарди и ограничена размена података, попут оних из катастра и земљишних књига, отежавају правилну примену информационих система заснованих на ГИС-у (Географском информационом систему)“, додаје се у извештају.
Када је у питању институционална усклађеност са законима о СЗЗ, ОЕБС закључује да су, упркос снажном противљењу јавности у време њиховог проглашења, косовске институције предузеле подстицајне кораке у поштовању одредби закона о СЗЗ у појединим општинама.
Са друге стране, из ове организације поручују да су приметили више случајева у којима институције косовске владе нису у потпуности поштовале законске одредбе о СЗЗ.
Као пример наводе то што је косовски завод за заштиту споменика (КЗЗС) 2019. године организовао јавни скуп на рушевинама тврђаве Ново Брдо без обавештавања Савета за спровођење и надгледање (ССН).
Повреде СЗЗ В. Дечана: Како се кренуло са изградњом пута Дечани-Плав и докле се стигло
Као други пример наводе изградњу пута Дечани-Плав, наглашавајући да је реч о примеру осетљивог и често конфликтног односа између културног наслеђа и његовог окружења, посебно када се ради о развоју инфраструктуре.
Из ОЕБС-а подсећају да почетни план обнове пута датира из 2007. године, када је објављен први тендер, а потом и поништен након притиска међународне заједнице, с обзиром на то да су тадашње законске одредбе забрањивале овај пројекат.
2014. године је тадашњи косовски премијер званично објавио почетак радова на заобилазници око заштићене зоне манастира Високи Дечани, а са којом се сагласио и Савет за спровођење и надгледање.
Радови су започети, потом и прекинути на неодређено, након што су општинске власти тврдиле да је изградња заобилазнице неизводљива.
Међутим, четири године касније, односно 2018. године, тадашње косовско министарство инфраструктуре објавило је тендер за изградњу прве деонице пута од Дечана до Плава, игноришући претходно договорено решење у вези са заобилазницом.
„Српска православна црква и међународна заједница снажно су се успротивиле првом покушају да се започне изградња пута одмах поред манастира Високи Дечани, што је довело до ванредне седнице ССН-а“, прецизира се у извештају.
Потом, у априлу 2018. године, косовско министарство инфраструктуре званично је објавило почетак изградње пута за прву деоницу изван СЗЗ, међутим, како наводе из ОЕБС-а, 25. маја 2018. године примећена је грађевинска активност на путу унутар СЗЗ манастира Високи Дечани.
„Овај догађај је изазвао заједничке реакције међународне заједнице и довео до тога да Српска православна црква јавно осуди радове на путу унутар СЗЗ, што је резултирало заустављањем изградње унутар СЗЗ“, додали су из ОЕБС-а.
Назначили су да је осетљива природа овог путног пројекта поново изашла на видело у јулу 2020. године, када је општина отпочела радове на одржавању на једној деоници пута унутар СЗЗ.
„Ова интервенција је укључивала уклањање зарасле вегетације и поравнање пута, заједно са постављањем цеви за дренажни систем и изградњом потпорних зидова на местима која су тешко погођена клизиштима. Међутим, ова интервенција је изазвала реакцију Српске православне цркве, која је тврдила да извршени радови нису у складу са важећим законима и претходним споразумом о заобилазници. Након ових догађаја, рад унутар СЗЗ одмах је обустављен 16. августа 2020“, наводи се у извештају.
ОЕБС подсећа да је 9. новембра 2020. године ССН одобрио аранжман о рехабилитацији путева у Дечанима који предвиђа истовремену изградњу међународне заобилазнице изван граница СЗЗ и локалних путева унутар СЗЗ.
Међутим, како се наводи у извештају, нису предузете никакве грађевинске активности на основу овог споразума, па ни на заобилазници која није била укључена у буџетска издвајања за 2021. годину.
Све ређи састанци у склопу Савета за спровођење и надгледање
Извшетај посебно обрађује активности Савета за спровођење и надгледање у периоду од 2014. до 2020. године.
Реч је о телу које представља једини формални механизам у склопу којег се дискутује о питањима која се тичу Специјалних заштићених зона и Српске православне цркве, али и договара између косовских министарства и СПЦ, уз подршку међународне заједнице.
ОЕБС оцењује да рад ССН карактерише нередовно одржавање састанака последњих година.
„Од 2014. године, ССН је одржао само 20 састанака поред хитних састанака ‘када околности тако налажу’, као у случају изградње пута од Дечана до Плава. Мада је у 2014. години одржано шест састанака, учесталост се после тога смањила. У 2017. години није одржан ниједан састанак, у 2018. години ССН је опет одржао шест састанака, али су у 2019. одржана само три састанка и у 2020. само један, док у 2021. години није одржан ниједан“, наводе из ОЕБС-а.
Назначили су да је више фактора допринело нередовном одржавању састанака, а међу којима је и захтев Косова за учлањење у УНЕСЦО у новембру 2015. године, који је наишао на снажно противљење Српске православне цркве.
„Одбијање захтева Српске православне цркве за издавање дозволе за обнову цркве Свети Никола, која се налази унутар СЗЗ манастира Свети Архангели, од стране косовских институција такође је утицало на рад ССН и довело до његове неактивности у 2016. и 2017. години. Ово је такође негативно утицало на односе између Српске православне цркве и косовских институција“, оцењују из ОЕБС-а.
Прецизира се да је од објављивања претходног извештаја о културном наслеђу из 2014. године, на састанцима ССН представљено је 15 питања, а од којих је решено укупно шест.
Наводе да је питање изградње пута Дечани-Плав у заштићеној зони Високих Дечана захтевало стално праћење и координацију са међународном заједницом ради спречавања или ублажавања сваког штетног развоја.
ОЕБС у свом извештају подсећа и на то да још увек није спроведена одлука косовског Уставног суда о власништу Високих Дечана над 24 хектара земљишта у његовој близини, али и одлуку СПЦ.
„Неизвршење одлуке Уставног суда о спору око земљишта манастира Високи Дечани довело је до тога да Српска православна црква изда саопштење у коме наводи да више неће присуствовати састанцима ССН док се не спроведу ова одлука и аранжман о путу“, подсетили су из ОЕБС-а.
У извештају се оцењује да, иако недостатак политичке воље негативно утиче на решавање неких нерешених случајева ССН, треба признати допринос овог тела у решавању питања која се тичу СЗЗ и локалитета Српске православне цркве.
Недозвољена градња на локалитетима културног наслеђа
Из ОЕБС-а наводе и да је уочена недозвољена градња на локалитетима наслеђа, између осталог и на локалитетима СЗЗ. Као пример наводе кафиће који раде унутар СЗЗ Пећке патријаршије.
„У априлу 2014. године, општина је, у несвакидашњој акцији, уклонила недозвољени објекат унутар СЗЗ Пећке патријаршије. Међутим, после тога су три друга кафића наставила да раде унутар тог подручја. На то је скренута пажња и Савету за спровођење и надгледање 2015. године. Међутим, од тада нису забележене никакве даље радње“, назначили су у извештају.
Као други пример наводи се изградња куће без дозволе за градњу 2015. године унутар специјалне заштићене зоне тврђаве, односно средњовековног града Ново Брдо.
„Одобрење Савета за спровођење и надгледање добијено је тек 2019. године, након што је изградња већ била завршена. У међувремену, део куће је преуређен у ресторан који наставља да ради нелегално. Поред тога, Мисија је 2018. године забележила и изградњу кафића у оквиру СЗЗ средњовековног града Ново Брдо, који такође ради нелегално“, поручили су из ОЕБС-а.
Закључују да је потребно брзо реаговање институција у решавању питања недозвољене градње, која су често уско повезана са недозвољеним привредним активностима.
„Дуги бирократски поступци не само да охрабрују власнике да заобиђу административне захтеве, већ могу да допринесу и неконтролисаном развоју који негативно утиче на локалитете наслеђа. Осим тога, неадекватни поступци и неадекватне санкције за кршење закона подривају кредибилитет јавних институција“, наводе из ОЕБС-а.
ОЕБС управо због тога препоручује косовском министарству правде да измени кривични законик тако да садржи накнаду штете проузроковане уништавањем заштићених споменика као посебну одредбу о културном наслеђу. Правосуђују препоручује да за случајеве уништавања заштићених споменика, доноси пресуде и изриче казне које су сразмерне тежини штете.
Пораст инцидената над културним наслеђем и верским локалитетима од 2014. године
Извештај ОЕБС-а посебно обрађује обезбеђење локалитета културног наслеђа, односно инциденте и нападе над објектима СПЦ, џамијама и другим верским објектима.
У периоду од јануара 2014. до децембра 2020. године пријављено је 247 инцидената извршених на културном наслеђу и верским локалитетима.
Иако се већина инцидената десила на местима богослужења, у 45 случајева мете су била гробља различитих верских заједница, наводе из ОЕБС-а.
„Од 2014. примећује се пораст инцидената почињених на културном наслеђу и верским локалитетима. Док је у 2014. било пријављено шест случајева, у 2020. било је познато 47 случајева, у 2019. био је чак 61 инцидент“, наводи се у извештају.
Прецизирали су да је повећање случајева углавном проузроковано порастом броја новчаних крађа од 2017. године.
Највише крађа у џамијама
Од укупно 247 случајева, 112 су крађе новца или имовине. У ову категорију спадају крађе донација и кутија за прилоге, крађе покретних предмета, као што су звучници, каблови и микрофони, са верских локалитета и крађе ограда на гробљима, подаци су ОЕБС-а.
Прецизирали су да 45 одсто свих забележених инцидената указује на економски мотив.
„Крађе уметничких предмета и предмета повезаних са наслеђем пријављене су у 17 случајева. Међутим, чак и крађе искључиво новчане природе могу да нанесу колатералну штету верским и секуларним локалитетима. На пример, примећен је нагли пораст ове врсте кривичног дела у периоду од 2016. (пет случајева) до 2017. године (15 случајева)“.
Према подацима ОЕБС-а од 112 познатих случајева 63 се догодило на локалитетима Исламске заједнице, а 43 на локалитетима Српске православне цркве.
Највише инцидената у којима мотив није новац почињено на локалитетима СПЦ
У поређењу са крађама у којима је мотив новац, инциденти у којима су мете културно наслеђе и верски локалитети, а у којима мотив није новац, показују другачији тренд, прецизира се у Извештају ОЕБС-а.
Како се наводи чак 57 одсто, односно 79 од 135 инцидената који нису новчаног карактера је почињено у црквама и на гробљима који припадају Српској православној цркви.
Са друге стране 24 одсто или 37 је било усмерено против имовине Исламске заједнице, 9 одсто против имовине католичке цркве…
Слична статистика бележи се и када је у питању крађа уметничких и других предмета.
Од 18 крађа из ове категорије, десет је почињено на имовини Српске православне цркве, а четири на локалитетима Католичке цркве и две крађе на локалитетима Исламске заједнице. Пријављена је и једна крађа са јеврејског локалитета и једна са секуларне имовине.
Десет крађа уметничких предмета у којима је мета била Српска православна црква укључивало је уклањање крстова са цркава у селима Мочаре у Каменици, Брод у Штрпцу и Бабин Мост у Обилићу.
Однети су и камени крстови који су служили као ознаке у пределу, што се може посматрати у контексту уклањања симбола невећинских заједница из предела. У неколико случајева, артифакти, као што су иконе, украдени су из цркава и са гробаља, прецизирали су из ОЕБС-а.
Највише случајева вандализма над објектима СПЦ
Извештај посебно обрађује случајеве вандализма – а према подацима ОЕБС-а већина напада је такође било усмерено против објеката Српске православне цркве.
Регистровано је 86 инцидената вандализма на верским објектима, а више од половине њих – 48 случајева, било је усмерено против верских објеката Српске православне цркве, док је 25 почињено против Исламске заједнице, осам против католичке, два против Јеврејске, један против протестанске, и два случаја на секуларним локалитетима.
Врста вандализма била је слична код свих верских заједница – попут бацања камења на прозоре, оштећења врата и брава, деструктивних радњи на гробљима, прецизирали су из ОЕБС-а.
Када су у питању инциденти на локалитетима Српске православне цркве, према подацима ОЕБС-а, ту спадају: разбијање прозора на црквама, вандализовање фасада, разбијање врата, брава и капија и насилни улазак у објекте.
Прецизира се да су у многим случајевима почињена кривична дела повезана са крађама.
„Често су били вандализовани и гробови и надгробни споменици. Штавише, вандализам над верским симболима Српске православне цркве, као што је крст, пријављен је из цркве у селу Брод у Штрпцу. Цркве у Дрснику у Клини неколико пута је обијена у покушају крађе новца, а истовремено су иконе скинуте са зида и оштећене“, наводи се у извештају.
Укупно 25 инцидената укључивало је вандализам над имовином Исламске заједнице, као што је намерно оштећење надгробних споменика на гробљима која припадају овој заједници. Било је случајева подметања пожара у којима су такође оштећене џамије. Запаљена је просторија припојена џамији у селу Рачак, општина Штимље. Услед тога су оштећени врата, фасада и неколико тепиха,.
Из ОЕБС-а прецизирају да се до 2019, већина инцидената дешавала на локалитетима Српске православне цркве.
„Међутим, од 2016. значајно се повећао број инцидената на објектима Исламске заједнице и 2019. надмашио је број инцидената на локалитетима Српске православне цркве“, поручују из ОЕБС-а.
Ремећења – највише против СПЦ
У извештајном периоду пријављено је двадесет пет случајева ремећења, а такође највише против Српске православне цркве – 60 одсто, тј. 15. Потом следи Исламска заједница са 10 случајева.
„Што се тиче Српске православне цркве, ремећење се десило на српским гробљима, бацањем камења на цркве и свештеничке конаке. Штавише, напади су укључивали графите са узнемирујућим порукама на зидовима и вратима објеката повезаних са СПЦ и постављање албанске заставе на ограду гробља Српске православне цркве. Пријављени су и случајеви неовлашћеног уласка у цркве“, назначили су из ОЕБС-а.
Напоменули су да су ремећења усмерена против гробаља Српске православне цркве и бацање камења на капије више пута били јавно осуђивани.
„Од укупно 18 осуда покренутих у периоду од 2014. до 2020. године, 11 су дали представници општина након што су мета биле цркве и гробља СПЦ. У неким од ових случајева, ОЕБС је препоручио општинама да их јавно осуде“, прецизира се у извештају.
Када је у питању Исламска заједница, на њеним објектима били су исписани графити са политички мотивисаним узнемирујућим слоганима. Сумњива торба са жицама и металном плочом пронађена иза џамије идентификована је као експлозивна направа од 2,2 кг. Џамије су такође биле предмет неовлашћеног уласка и претњи уништењем. Пријављено је и паљење ватре (без наношења штете) на једном гробљу, назначили су из ОЕБС-а.
И када је у питању ремећење, из ОЕБС-а прецизирају да бројке случајева за Српску православну цркву показују прилично опадајући тренд кроз године, а да су се дела против Исламске заједнице повећала у периоду од 2018. до 2019.
Скрнављење, инциденти на гробљима
У извештајном периоду пријављено је шест случајева скрнављена – у пет у којима су мета кривичних дела били локалитети Српске православне цркве и у једном случају гробље Исламске заједнице. Из ОЕБС-а наводе да је у једном случају вандализиана српска православна црква.
Гробља су била укључена у 45 случајева – углавном је било у питању намерно оштећење надгробних споменика – 28 случајева, која су погодила Исламску заједницу и Јеврејску заједницу као и католичке, протестантске и српске православне цркве.
Више од половине од 45 инцидената било је усмерено против гробаља Српске православне цркве – 25 случајева, а затим следе инциденти на гробљима Исламске заједнице – 13. У пет случајева мета су била гробља Католичке цркве, док су Протестантска црква и јеврејска заједница биле мета по једанпут.
Сузбијање прекршаја и кривичних дела: Мали број случајева се кривично гони
При Косовској полицији 2013. године формирана је Специјализована јединица Косовске полиције за заштиту културног наслеђа и верских локалитета, која је до краја 2020. године бројала 200 службеника од 207 планираних места.
Ова јединица надгледа 24 верска локалитета и споменика 24 сата дневно 7 дана у недељи, међу којима су и 10 локалитета који представљају Специјалну заштићену зону.
„За ефикасно обављање ових послова постављена су 32 статична пункта (углавном полицијске кућице). Присуство КП на овим осматрачницама заснива се на анализи ризика. Штавише, локална полицијска станица редовно патролира око других споменика“, поручују из ОЕБС.
У извештају се наводи да је Косовска полиција пренела тужилаштву информације о свим инцидентима против културног и верског наслеђа, али и да је само ограничен број даље обрађен и прослеђен правосуђу.
„У већини случајева или није могло да се утврди ко је починилац или је штета била мала. Као што је раније истакнуто, у већини прекршаја мотив је био економски, а не намерно уништавања културног наслеђа или застрашивање становника. Међутим, како већина починилаца није могла да буде идентификована, њихови појединачни мотиви да изаберу културно наслеђе као мету, осим у случају крађа повезаних са новцем, остају нејасни“, назначили су из ОЕБС-а.
У извештају се подсећа да кривични законик предвиђа санкције за кривична дела почињена против културних добара.
„Међутим, дуго трајање судских поступака и неодговарајуће казне, па чак и ослобађајуће пресуде, не одвраћају потенцијалне починиоце од чињења кривичних дела против културног наслеђа и верских заједница“, оцењује се.
ОЕБС закључује да се мали број случајева кривично гони, те износи податке да је у 2014. Косовска полиција евидентирала 88 случајева, а тужилаштво обрадило 25, за 2015. – 99 према 30, за 2016. 56 – према 9, 2017. – 63 према 10, 2018. – 87 према 25 и за 2019. – 76 према 14.
Низак проценат јавне осуде инцидената
ОЕБС наводи да је осуда инцидената од стране јавних институција још један аспект санкционисања противправног понашања, додајући да је значај осуђивања, посебно у вези са локалитетима невећинских заједница, већ наведен у препорукама у извештају из 2014.
Према подацима ове мисије, од 2014. године представници општина, као што су председник општине или општински одбор за безбедност у заједници (ООБЗ), осудили свега 18 од 247 инцидената.
11 од 18 јавних осуда од стране општина односило се на дела против Српске православне цркве, док је пет осуда дато након крађа које су погодиле Исламску заједницу. Штавише, осуђени су и један инцидент против Католичке и један против Протестантске цркве
Из ОЕБС-а наводе да се и даље залажу код релевантних институција да редовно осуђују овакве инциденте, те поручују да су општинске институције покренуле давање осуда, често након скрнављења гробаља повезаних са Српском православном црквом или након крађа из џамија Исламске заједнице.
Друге институције, групе, попут Епархије рашко-призренске, као и политичке партије – Српске листе, такође су осудиле ове инциденте, оцењује се у извештају.
Из ОЕБС-а су дали препоруке косовском министарсту унутрашњих послова, министарству културе, омладине и спорта, општинама, да ојачају напоре како би се осудио сваки инцидент против локалитета верског и културног наслеђа.
