Извештај Стејт департмента о Бањској, депортовању свештеника, обијању цркве – 22 инцидента на имовини СПЦ у 2023….
Од јануара до новембра прошле године, Косовској полицији пријављена су 73 инцидента усмерена ка верским објектима и имовини, од чега се 49 односи на муслиманске, а 22 на објекте СПЦ, док је у два случаја мета била римокатоличка имовина. Већина случајева је класификована као крађа или покушај крађе и у нешто мањем броју као претње, неовлашћено уклањање споменика и заштићених објеката, уништавање имовине, наводи се у најновијем извештају Стејт департмента о верским слободама.
Храм Христа Спаса, тужба и забрана богослужења
У овом извештају се подсећа на то да је Косовска полиција у мају прошле године поново спречила свештенство СПЦ да служе литургију у, како наводе, „спорној цркви“ – храму Христа Спаса у Приштини.
„Како је саопштено из СПЦ, полиција је 24. маја другу годину заредом спречила свештенство СПЦ у томе да служи литургију поводом православног Вазнесења у спорном храму Христа Спаса у Приштини. СПЦ је саопштила да је полиција један дан унапред упозорила црквене званичнике да служба неће бити дозвољена, наводећи као разлог забринутост за безбедност и да су верске службе у цркви забрањене, док је у току процес поводом тужбе Универзитета у Приштини против СПЦ из 2019″.
Стејт департмент подсећа на аргументе Универзитета, односно да се црква наводно налази на универзитетском земљишту, али и то да је још 1991. године тадашња власт донирала земљиште СПЦ.
Универзитет захтева рушење недовршеног, али освештаног црквеног објекта, додају из Стејт департмента.
„СПЦ је у изјави за јавност рекла да тужба не би требало да спречава коришћење имовине која је у катастру (националном регистру непокретности) означена као имовина СПЦ, као што је Црква Христа Спаса. СПЦ је саопштила да је таквом забраном прекршена законска заштита слободе окупљања и богослужења“, наводи се у извештају.
Још једном о земљи Високих Дечана
Стејт департмент и у свом извештају за 2023. годину указује на неспровођење одлуке косовског Уставног суда којом се манастиру Високи Дечани признаје власништво над 24 хектара земље.
„У мају (2023) је председница Вјоса Османи рекла да би спровођење ранијих одлука судова у вези са спорном манастирском имовином ‘могло створити изузетно опасан преседан’“, наводи се.
Са друге стране, поручују да су се представници америчке амбасаде састајали са званичницима косовске владе, те да су од њих захтевали да се одлука спроведе.
Иако је од 2016. године одбијала да спроведе одлуку Уставног суда, косовска влада је, међутим, средином марта ове године, на притисак међународне заједнице, а с циљем чланства Косова у Савет Европе, то учинила, односно позвала катастарску агенцију да земљу упише.
Стејт департмент подсећа и на то да је Српска Православна Црква и током 2023. године „ограничила свој ангажман“ са косовском владом.
Савет за спровођење и праћење (ИМЦ) који је одговоран за арбитражу у споровима између СПЦ и косовске владе у вези са Специјалним заштићеним зонама (СПЗ) и другим питањима о заштити верског и културног наслеђа СПЦ, се није састајао током 2023:
„Делом због наставка протеста СПЦ због тога што влада није спровела одлуке Уставног суда о манастиру Високи Дечани и аранжмана из 2020. године између ИМЦ и општинских власти Дечана уз посредовање Италије, који би дозволио изградњу пута који повезује Дечане са Црном Гором, и посебан локални пут у оквиру СПЗ“, оцењују из Стејт департмента.
Депортовање због „неутврђеног“ кршења Закона
Стејт департмент у свом извештају указује и на депортовање свештеника СПЦ у Северну Македонију октобра прошле године због, како наводе, „неутврђеног кршења Закона о странцима“:
Влада је 20. октобра депортовала оца Фотија, игумана манастира СПЦ Девине Воде у Звечану. Фотије (рођен као Александар Костовски у Северној Македонији) је непрекидно боравио у земљи од 2004. Влада му је одузела боравишну дозволу, позивајући се на одредбе Закона о странцима које се односе на ‘јавни ред, државну безбедност или јавно здравље’, али није дала даље детаље или прецизирала како је Фотије прекршио тај закон. Влада му је такође забранила улазак у земљу на пет година“, наводи Стејт департмент у одељку извештаја насловљеном – „Злоупотребе које укључују дискриминацију или неједнак третман“.
Подсећају и на то да је Српска Православна Црква депортацију оценила као „брутално, произвољно и вансудско протеривање“.
„СПЦ је уложила жалбу и издала саопштење у којем је депортацију назвала ‘бруталним, самовољним и вансудским протеривање’ и позвала се на одредбе Закона о слободи вероисповести које не предвиђају произвољну забрану уласка или боравка свештенству. СПЦ је такође саопштила да је влада редовно одобравала Фотију продужење боравишне дозволе, а он је недавно положио тест Министарства унутрашњих послова за имигранте. На дан када је депортован, Фотије је имао термин код имиграционих власти у Приштини где је очекивао да добије косовску личну карту и петогодишњу боравишну дозволу, наводи СПЦ“.
„Косоваризација“ СПЦ
Стејт департмент даље указује на забринутост СПЦ у вези са тим што су високи косовски званичници, укључујући косовског министра културе, омладине и спорта, Хајрулаха Чекуа, називали СПЦ или „православна црква“ или „црква“ уместо пуним именом.
„СПЦ је саопштила да такве изјаве владиних званичника сматра негирањем идентитета СПЦ и покушајем ‘косоваризације’ СПЦ“, наводи Стејт департмент.
Подсећају и на изјаву косовског премијера, Аљбина Куртија, из јула месеца прошле године – да наводно „Србија користи кола хитне помоћи за кријумчарење оружја у православне цркве на Косову“. Указују и на реакцију СПЦ – „да Куртијеве изјаве „отворено подстичу етничку и верску нетрпељивост“.
„СПЦ је издала саопштење у којем одбацује Куртијеве наводе, додајући да је Курти „наставио са запаљивим изјавама, које отворено подстичу етничку и верску нетрпељивост против српског народа и Српске православне цркве на Косову“, наводи се у извештају.
Бањска
Извештај се бави и оружаним сукобом групе Срба и припадника Косовске полиције у Бањској прошле године.
„У септембру је наоружана група Срба напала Косовску полицију у Бањској, општини Звечан, убивши једног полицајца и ранивши двојицу. Група је потом насилно ушла у оближњи комплекс манастира СПЦ Бањска и неколико сати се сукобљавала са полицијом, укључујући и са манастирског имања. Игуман СПЦ и око 40 ходочасника из Србије пронашли су заклон у манастиру док група није побегла“, навели су.
Подсећају на то да су потом полиција, КФОР и ЕУЛЕX ушли у манастир, те да су тамо затекли неповређене припаднике СПЦ и ходочаснике, али и причињену штету на капији и вратима конака.
Тадашњи потпредседник Српске листе, Милан Радоичић, преузео је одговорност за организовање, вођење у учешће у нападу.
Њега су власти у Србији ухапсиле 3. октобра, пуштен је дан касније, а истрага је у току, констатује Стејт Департмент.
Свечља о умешаности СПЦ и демантији
Стејт департмент подсећа на то да је СПЦ осудила напад на полицију, али и да се огласила поводом изјава званичника косовске владе, јавних личности и извештавања медија који су СПЦ означили као наводног саучесника у нападу.
У извештају се указује конкретно на изјаву косовског министра унутрашњих послова, Џељаља Свечље да постоје „индиције да је било директног учешћа“ манастирског особља.
„СПЦ је 25. септембра саопштила да ‘ни ЕУЛЕX, ни полиција нису пронашли ништа што би могло да угрози манастир’ и навела да су ‘ватрено оружје, панцире и делове опреме’ који су откривени након напада ‘бацили наоружани појединци док су се повлачили из манастира’“.
У извештају се још једном цитира Свечља, односно да је у октобру, „упркос демантију СПЦ“, рекао медијима да „не би био изненађен да је манастир имао улогу у нападу“, јер је „Српска православна црква увек играла деструктивну улогу за мир у региону и била део хегемонистичке политике Србије“.
Санирање штете
У извештају се уједно указује на писмо косовског министра културе, Хајрула Чекуа, упућено СПЦ, у којем је понудио да његов ресор санира штету на манастирском комплексу.
„У писму се наводи уставна обавеза владе да штити и промовише верско културно наслеђе без дискриминације“, стоји у извештају.
Међутим, СПЦ је у одговору саопштила да „није у стању да прихвати мешање косовских институција у живот наше Цркве и преузимање заштите манастира Бањска“.
„СПЦ је рекла да је понуда владе ‘политички чин’, чији је циљ да се ‘верско и културно наслеђе СПЦ… стави под политичку контролу косовских институција’, као и да се ‘деградирају наше основне верске слободе и права и културно присвајање наших цркава и манастири’“, додаје се у извештају.
СПЦ је уједно саопштила да ће самостално санирати штету.
Стејт департмент, међутим, указује и на медијске извештаје о томе да се „самосталним поправкама“ наводно крши закон, јер је неопходно овлашћење Завода за заштиту споменика косовске владе.
„СПЦ је казала да ‘Ахтисаријев план (који је био основа за косовску независност и послужио за стварање косовског правног оквира) наводи да СПЦ треба да има ‘пуну дискрецију у погледу управљања, реконструкције и приступа својим просторијама’“, додаје се.
Инциденти и напади на имовину СПЦ
Извештај се бави и инцидентима усмереним на верске објекте, укључујући и на имовину Српске Православне Цркве.
Позивајући се на наводе СПЦ, Стејт Департмент наводи да су неки од инцидената, укључујући и један током Васкрса, били верски и етнички мотивисани.
„СПЦ је саопштила да полиција није реаговала или није хтела да реагује поводом кривичних дела са ‘верским или националистичким’ елементима. Представници полиције саопштили су да све случајеве који се односе на културно или верско наслеђе третирају приоритетно и у складу са законима на снази“, наводи се.
Позивајући се на податке полиције, Стејт депртмент наводи да су примљени извештаји о 73 инцидента усмерена на верске објекте у периоду од јануара до новембра прошле године.
Од јануара до септембра 2022. године регистрована су 64 оваква инцидента.
Од укупног броја „на мети је било 49 муслиманских имања, 22 имања СПЦ и два католичка“.
„Полиција је већину инцидената (51) класификовала као крађу или покушај крађе, а остатак као претње, неовлашћено уклањање споменика и заштићених објеката (сви муслимански) ван Косова, или уништавање или оштећење јавне имовине, гробља или лешева. Представници полиције су рекли да су све случајеве који се односе на културно или верско наслеђе, укључујући међуетничке инциденте, третирали приоритетно и у складу са законима на снази“, наводи се у извештају.
Као један од примера оваквих инцидената, Стејт департмент издваја случај који се догодио током православног Ускрса, када су запаљена врата цркве Светог Пантелејмона у Призрену.
„Полиција је привела и потом пустила тројицу осумњичених, сви малолетници, који су признали инцидент. Истрага је настављена крајем године“, додаје се у извештају.
Пут кроз гробље
Извештај се бави и изградњом пута у северном делу Косовске Митровице, током које је оштећено старо градско гробље.
„СПЦ је саопштила да намерно скрнављење гробова СПЦ у земљи ‘интензивно траје’ више од две деценије. Политичка партија Срба на Косову – Српска листа, која није део владе, тврди да је влада наредила да се уништи гробље СПЦ. Министарство администрације локалне самоуправе (МАЛС) је саопштило: ‘Не постоји одлука владе… или општине за такав посао’ и МАЛС ‘финансира само изградњу кућа, а не путну инфраструктуру’“, наводи се у извештају, уз констатацију да је „Влада обуставила рад због истраге“.
Осим овог, у извештају се спомињу и друга гробља на Косову, односно преносе наводи СПЦ и Срба – да у многим општинама са већински албанским становништвом, локалне власти нису обезбедиле адекватно одржавање.
„Полиција није осигурала довољно обезбеђења, дозвољавајући повремене акте вандализма, као што је пријављени случај скрнављења на гробљу СПЦ у Ораховцу 18. децембра“.
Џуфка и обијање цркве
Стејт департмент је у свом извештају забележио и новембарски инцидент у селу Ракитница у општини Подујево.
Тада је албански држављанин који се представља као свештеник, обио цркву Светог Архангела Михаила у овом месту и одржао службу, уз наводе да је то сада Албанска православна црква.
Позивајући се на наводе СПЦ у извештају се наводи да су 28. новембра упали у цркву „’самопроглашени и преварантски свештеник Џуфка’ и неколико других лица, укључујући и општинско особље Подујево“.
„СПЦ је саопштила да ‘ово кривично дело представља још једно у низу које има за циљ узурпацију духовног и културног наслеђа Српске православне цркве на Косову, да ефективно ’албанизацију’ или ’косоваризујући’ наше духовно и културно наслеђе“.
Чак се и подсећа на то да је Косовска полиција у Подујеву одбила да процесуира кривичну пријаву СПЦ за провалу, те да је иста поднета тужилаштву у Приштини.
Рестаурација цркве без консултација?
Нове критике СПЦ, сада на рачун власти у Приштини, уследиле су 24. децембра, а поводом рестурације цркве у селу Винарце у Јужној Митровици од стране косовског министарства културе.
„СПЦ је саопштила да је министарство намерно прогласило локацију, на коју СПЦ полаже право, као ‘католичку цркву’, додајући да СПЦ није консултована у вези са рестаурацијом. СПЦ је саопштила да се не противи реконструкцији својих локалитета…али се оштро противи употреби наводне реконструкције као изговора за преузимање српског православног културног и верског наслеђа и промену идентитета зарад историјског ревизионизма“, наводи се у извештају Стејт Департмента о верским слободама на Косову за 2023.
