„Септембра 2021. године Уставни суд Косова указао је надлежном тужиоцу на континуирано одбијање владе да примени одлуку тог суда из 2016. којом се Српској православној цркви признаје власништво над земљиштем око манастира Високи Дечани. Као одговор на владино континуирано неспровођење те одлуке и договора о радовима на путу из 2020. године у Специјалној заштитној зони манастира Високи Дечани (СПЗ), СПЦ је у мају прекинула званичну комуникацију са владом“, део је недавно обављеног редовног годишњег извештаја Стејт Департмента о верским слободама на Косову за 2021. годину.
„Званичници Аамбасаде САД наставили су да подстичу владу да донесе амандмане којима се дозвољава верским групама да стекну правни статус, спроводи механизме за заштиту слободе вероисповести, спроводи законе и судске одлуке у вези са верским објектима СПЦ и решава имовинске спорове СПЦ“, наводи се у извештају.
Високи Дечани – неповраћај земље, Европа Ностра за 2021, не и за 2022, о говору мржње у медијима
Стејт департмент и у овогодишњем извештају о верским слободама подсећа на то да званичници Општине Дечани и централне власти настављају да одбијају да спроводе одлуку косовског уставног суда из 2016. којом је потврђена одлука Врховног суда из 2012. којом је манастиру Високи Дечани признато власништво над 24 хектара земље у околини манастира.
„Није било напретка током године, упркос поновљеним апелима СПЦ и међународне заједнице Косовској катастарској агенцији и, шире, влади, да региструју власништво СПЦ над земљиштем“.
У извештају се подсећа и на то да је косовски уставни суд у септембру 2021. године саопштио да су све институције власти дужне да спроводе његове одлуке и то питање упутио тужиоцу.
У извештају се, међутим, констатује да надлежни тужилац до краја 2021. године није покренуо кривични поступак против службених лица одговорних за одбијање извршења одлуке.
Подсећа се и на изјаву градоначелник Дечана, Башкима (Басхким) Рамосаја, који је јавно потврдио да не намерава да спроведе одлуку Уставног суда.
Уз објављивање овог извештаја, као најновија вест стиже то да је, како је јавила синоћ Радио Слободна Европа, Основно тужилаштво у Пец́и покренуло истрагу против Општине Дечане због неспровођења одлуке Уставног суда Косова из 2016. године. Они се позивају на потврду главног тужиоца Основног тужилаштва у Пец́и Агима Курмехаја.
Међутим, највиши косовски званичници настављају са изјавама у којима изражавају резерву према судској одлуци, односно, одбијају да је спроведу.
Косовски премијер Аљбин Курти коментарише је и каже „Има доста процедуралних повреда“, док за њим градоначелних Дечана Башким Рамосај поручује: „Никада је нећемо спровести“.
Стејт департмент уједно указује на то да су овај манастир наставиле да обезбеђују НАТО трупе.
Подсећа се и на то да су представници СПЦ на Косову у мају 2021. године прекинули званичну комуникацију са косовском владом, а управо због неспровођења одлуке о манастирској земљи, као и договора у вези са изградњом заобилазног магистралног пута недалеко од манастира, односно ван заштићене зоне, а насупрот претходног покушаја да се пут изгради у заштићеној зони.
„СПЦ је објавила саопштење у којем се наводи да се ‘суочава са намерном законском опструкцијом косовских институција како на централном тако и на локалном нивоу, под снажним утицајем формалних и неформалних центара моћи косовских Албанаца који очигледно остају одлучни да одлука Уставног суда никада не буде спроведена’…“, подсећа Стејт департмент у извештају.
У јеку ових навода, огласио се прекјуче и манастир Високи Дечани подцртавши још једном да је комуникација прекинута зашто што косовска влада крши права СПЦ.
„Због невиђеног кршења владавине права и верских слобода против наше заједнице Српска Православна Црква на Косову је прекинула контакте са косовским властима. Отворена етничка и верска дискриминација према нашој Цркви наноси штету свим грађанима Косова“.
Стејт департмент у извештају бележи и то да се, услед прекида дискусија, Савет за имплементацију и надзор није састајао током 2021.
„Аранжман је обухватао развој обилазног пута ван граница СЗЗ, који би повезивао Дечане/Дечане са Црном Гором, и посебног локалног пута у оквиру СЗЗ. Либурн Алију, министар за животну средину, просторно планирање и инфраструктуру (и копредседавајући ИМЦ), јавно се противио договореном аранжману, рекавши да је изградња заобилазног пута ‘опасан преседан’. Локалне власти су наставиле са додатним радовима на изградњи путева ван СЗЗ, што је, како је саопштено из СПЦ, био покушај да се створи ситуација у којој би локалне власти могле накнадно да ојачају своју оправданост изградње у оквиру СЗЗ“, наводи се у извештају.
Још један догађај у вези са древним манастиром завредио је пажњу у овом извештају, а то је са једне стране уврштавање Високих Дечана на листу седам најугроженијих културних споменика Европе за 2020, а са друге, оштро противљење највиших косовских званичника.
„У априлу је невладина паневропска федерација организација цивилног друштва за културно наслеђе Европа Ностра укључила манастир СПЦ Високи Дечани на своју листу седам најугроженијих места наслеђа у Европи, наводец́и ризике за манастир од локалних развојних напора. Високи владини званичници, укључујуц́и председника Вјосу Османија и премијера Куртија, одбацили су изјаве да је манастир угрожен као ‘пристрасне’ и ‘нетачне’ и позвали организацију да уклони манастир са листе“.
У писму за Еуропа Ностра, Османи и Курти су изјавили: „У потпуности смо посвец́ени заштити свих споменика наше земље, а посебно православних цркава и манастира. (…) Општина Дечане, као део свог [просторно-развојног] плана, обавезла се да ц́е посебну област Манастира Дечани третирати са посебним приоритетом и високим степеном озбиљности.(…) Манастир Дечани је у добром стању, ужива пуне уставне и законске гаранције, као и потпуну безбедност, без икакве опасности која му прети.”
У јуну, Европа Ностра је објавила одговор на „неке погрешне и нетачне информације“ објављене на друштвеним мрежама и дала додатно појашњење у вези са својом одлуком да манастир Дечани уврсти на своју листу.
Европа Ностра је саопштила да се манастир налази на Унесковој листи светске баштине у опасности од 2006. године и да манастир „има посебан значај за културни и духовни идентитет и наслеђе српског народа и важан је за све грађане Косова, јер је непроцењив елемент мултикултуралног и мултирелигијског наслеђа на Косову.”
СПЦ је јавно изразила подршку одлуци Европа Ностра и одбацила изјаве косовских званичника, наводец́и да је манастир једини верски објекат под војном заштитом на Косову.
Европа Ностра је у децембру искључила манастир Дечани са уже листе од 12 места европског наслеђа међу којима је ова организација планирала да изабере своју листу од седам најугроженијих места наслеђа у Европи за 2022. годину.
Такође у априлу прошле године су локалне организације цивилног друштва Срба са Косова и српски политички представници критиковали Савет за одбрану људских права и слобода (КМДЛЊ) који је навео да је манастир Високи Дечани претворен у војну базу и да су ту држани косовски Албанци као таоци током ’99, затраживши и истрагу против игумана манастира, архимандрита Саве Јањиц́а, због „могуц́их кршења Закона о ратном и хуманитарном праву”.
Шеснаест организација цивилног друштва у заједничком саопштењу најоштрије је осудило наводе КМДЛЊ, који су, како наводе, „неосновани“ и позвали Владу да јасно осуди став КМДЛЊ и пружи сву потребну заштиту манастиру и оцу Јањиц́у.
Храм Христа Спаса у Приштини
Иначе земљиште је спорно и када је у питању приступ Храму Св. Спаса у Приштини, који косовске власти са студентима сматрају илегалним, отимањем дела универзитетског кампуса и грађевином коју директно доводе у везу са Слободаном Милошевићем, чак и Арканом. С друге стране, СПЦ остаје при ставу да не само што је питање власништва јасно и законито, третирајући храм као део своје имовине, већ да је храм већ годинама угрожен, почевши од тога што је био претворен у – практично јавни тоалет, поку[ајима да буде миниран, или места у којем је сниман музички видео спот чији је садржај црква оценила као непрописан за цркву, пењањем на зидине цркве, све до исписивања графита са језиком мржње и насиља.
„У августу је Основни суд у Приштини пресудио да општина Приштина не може да буде странка у тужби Универзитета у Приштини против те општине и СПЦ из 2017. године. Тужбом се тражи поништење давања земљишта на универзитетском кампусу СПЦ од 1991. године од стране бивше југословенске владе и рушење недовршеног, али освештаног храма СПЦ Христа Спаситеља саграђеног на тој парцели. Тужба универзитета против СПЦ остала је у разматрању у Основном суду до краја године. И општина Приштина и универзитет оспорили су власништво СПЦ над земљиштем“.
Медији
У извештају су регистроване и притужбе СПЦ на то да је медијско извештавање допринело стварању климе међунационалне и међуверске нетрпељивости током године.
„На пример, у јуну су се званичници СПЦ жалили на негативне реакције медија после литургије епископа СПЦ Теодосија Шибалиц́а поводом православног Вазнесења у спорном храму Христа Спаситеља. Владика Теодосије је, како се наводи, током богослужења рекао: ‘Служец́и литургију данас у овом саборном храму, сведочимо ко смо, ко смо били и ко треба да будемо у будуц́ности. Сведочимо да се никада нец́емо одрец́и наших светиња, да нам припадају и представљају залог нашег вечног живота’. СПЦ је саопштила да су непозната лица након завршене литургије исписала графите на вратима цркве са натписом ‘Исус мрзи Србе’. СПЦ је саопштила да није пријавила вандализам полицији јер су медији навелико извештавали о инциденту, а полиција је тада била присутна. Група студената је потом организовала протест испред цркве, за коју су рекли да је повезана са режимом Слободана Милошевиц́а. Према писању медија, поједини косовски политичари и студенти критиковали су владичанску литургију, а локална невладина организација Савет за одбрану људских права и слобода назвала је ‘увредом’ и ‘провокацијом’.“
Такође, и Исламска заједница Косова је указала на то да постоје медијски извештаји и изјаве на друштвеним мрежама које негативно приказују муслимане, што је регистровао овај извештај уз опаску да нису наведени и примери.
Према извештају Међународног републиканског института (ИРИ) под насловом Антисемитски дискурс на Западном Балкану објављеном током године, антисемитске изјаве у медијима биле су ретке. Од 1.548 онлајн медијских прилога проучаваних између јануара 2019. и 20. маја 2020., 70 (4,5 одсто) садржало је оно што ИРИ је утврдио да је антисемитски садржај.
„Вец́ина медија се фокусирала на сец́ање на Холокауст и улогу коју су етнички Албанци имали у спасавању Јевреја током Другог светског рата. ИРИ је навео да неке конзервативније и радикалније муслиманске заједнице оптужују Израел да контролише свет, његову безбедност, финансијски и банкарски сектор, здравствену индустрију, итд“.
Инциденти
У извештају Стејт Дипартмента, регистроване су и пријаве о инцидентима, али махом кроз прикупљање до сада познатих информација са више страна.
Тако су забележили извештаје медија да су у јулу непозната лица упала у цркву Светог Петра и Павла у Штрпцу и написала на зиду „Ослободилачка војска Косова“.
„СПЦ је саопштила да је ове инциденте пријавила полицији, али је забринута због способности или воље власти да заштите објекте Српске православне цркве“.
СПЦ је 19. јуна прошле године саопштила да је полиција зауставила аутобус са верницима Србима, да би их вратила са Косова и то пошто је погранична полиција дозволила улазак.
„СПЦ је саопштила да су власти наредиле ходочасницима, који су планирали да посете места СПЦ и да присуствују верским службама, да оду без ваљаног објашњења и да је таквим поступком прекршено право ходочасника на слободу кретања и вероисповест“.
Претходног дана – 28. јуна непозната лица одузела су заставу СПЦ која се вијорила на улазу у манастир Грачаница, а потом на друштвене мреже поставила слику маскираног лица како држи албанску заставу и гази украдену заставу СПЦ и пали је, региструје се у извештају писање медија.
„Основни суд у Приштини је у јулу осудио црногорског држављанина Ристу Јовановиц́а на шест месеци затвора због изазивања нетрпељивости узвикујуц́и националистичке пароле попут ‘Убијте Албанце!“ током обележавања Вивовдана 28. јуна, којим се обележава Косовска битка 1389. између Срба и Османлија на Газиместану у Приштини. Суд је Јовановиц́а казнио са 6.700 евра (7.600 долара) уместо затворске казне и забранио му улазак у земљу на пет година“.
СПЦ је претходно, 10. маја издала саопштење за јавност у којем је навела да је забринута због инцидената крађе и вандализма, набрајајући примере у то време: бацање камења на цркву Свете Петке у Витини и друге примере.
У извештају се цитира и изјава коју су локални црквени извори тада дали за наш портал у вези са инцидентом: „Притужбе косовским институцијама су бесмислене јер је ово насиље производ агресивне реторике која долази из самог врха косовских институција, које уместо да решавају проблеме становништва, привреде и суочавања са пандемијом ковида, најгрубљим речима нападају Србију и колективно оптужују српски народ, па и нашу Цркву“.
Као одговор, портпарол Косовске полиције у Гњилану нам је тада одговорио, а што је тктакође регистровано у извештају да ништа није оштец́ено у Светој Петки и да, иако није било кривичног поступка, полиција прати ситуацију.
СПЦ је у истом месецу саопштила да су непознате особе опљачкале цркве Четрдесет мученика Севастијског и Светог Димитрија у области Штрпца.
СПЦ је претходно јавно изразила забринутост због провала и крађа на шест локација СПЦ (цркве и помоц́ни објекти) током 10 дана у марту. Инциденти су се догодили у општинама Клокот, Партеш, Грачаница, Пец́ и Штрпце.
СПЦ је у том месецу известила да су непознати починиоци провалили у њену парохију у изградњи у Витомирици и украли грађевински материјал у вредности од 4.000 евра.
„СПЦ је саопштила да је вец́ина инцидената имала мотиве етничке и верске природе и критиковала оно што је означила као агресивну реторику против СПЦ која долазе од појединих високих косовско-албанских институционалних и политичких лидера, укључујуц́и премијера Аљбина Куртија и министра животне средине, просторног планирања и инфраструктуре Љибурна Алијуа, као нешто што је могло да допринесе овим инцидентима“.
Шта је на то казала полиција?
Сумирајући податке из полиције, у извештају се наводи да је Косовска полиција примила извештаје о 87 инцидената усмерених на верске објекте током прошле а године, у поређењу са 57 инцидената у 2020.
„Инцидети су били усмерени на 56 муслиманских, 30 СПЦ и један римокатолички објекат. Полиција је два случаја класификовала као изазивање раздора и нетрпељивости, али није износила детаље. Исламска заједница Косова је саопштила да су инциденти усмерени на џамије вероватно финансијски мотивисани, наводец́и, на пример, кутију за прилоге у џамији у Качанику која је опљачкана неколико пута током те године. Како наводи ова заједница, крађе су негативно утицале на њихове хуманитарне активности. СПЦ је навела да су неки од инцидената у вези са њеном имовином у земљи били верски и етнички мотивисани. Пошто су религија и етничка припадност често уско повезани, понекад је било тешко категорисати инциденте као искључиво засноване на верском идентитету“.
ОЕБС тврди побољшали се односи између верских заједница
Упркос регистрацији свих ових инцидената, односно извештаја о њима, ОЕБС је похвалио односе између верских заједница о општина, наводец́и побољшање одржавања гробља од стране појединих општинских власти – као резултат заговарања ОЕБС-а, на пример, међуверског дијалога са владиним институцијама и омогуц́авања истог преко заједничког контакта владе и верских званичника са локалним заједницама.
„ОЕБС је саопштио да је општина Приштина уклонила графите са јеврејског гробља, а верске заједнице су се удружиле са локалном управом ради чишц́ењу гробља у северној и јужној Митровици. ОЕБС је наставио да се залаже за укључивање представника свих великих верских заједница у општинске савете за безбедност заједница, који се састају да разговарају о безбедносним питањима“.
ОЕБС је такође наставио да прати и примену закона о заштити СПЗ око српских православних верских објеката и објеката баштине. „Полицијска јединица за обезбеђење објеката верског и културног наслеђа наставила је да пружа 24-часовно обезбеђење 24 СЗЗ широм земље“.
Иначе, ОЕБС је 30. децембра осудио вандализам на гробљу СПЦ у општини Грачаница, где су непознате особе оштетиле седам надгробних споменика. Полиција је покренула увиђај.
Наводи се ида су вође верских група наставили међуверске дискусије о имовинским правима, законодавним приоритетима и питањима локалне заједнице.
Међутим, упркос овим наводима из ОЕБС-а, у извештају су регистровани и другачији тонови, који су пре свега дошли са српске стране:
„Заједница СПЦ и косовских Срба наставила је да наводи да у многим општинама са вец́инским косовским Албанцима локалне власти нису обезбедиле адекватно одржавање гробља, а полиција није обезбедила довољно обезбеђење, дозвољавајуц́и повремене акте вандализма. Према извештајима медија на српском језику и СПЦ, неки надгробни споменици и крстови на православном гробљу у Ораховцу оскрнављени су у јуну и октобру. У јулу су медији извештавали о небризи, вандализму и скрнављењу неких цркава и гробља СПЦ“.
У извештају се уједно наводи да је више општина, укључујући Клокот, Гњилане, Северну Митровицу, Мамушу и Грачаницу, навело потребу за проширењем капацитета на постојећим гробљима.
Политика и ангажман владе САД
Коначно, у извештају су излистане активности амбасадора и особља амбасаде за званичницима Косова, или иступања у јавност како би се подигла свест о верским слободама и унапредиле исте.
Залагали су се за доношење измена закона о верским слободама које би омогуц́иле верским групама да стекну правни статус, позивали владине званичнике да поштују верску слободу и плурализам и побољшају комуникацију са верским заједницама.
„Амбасадор и други званичници амбасаде позвали су званичнике централне и локалне власти, укључујуц́и премијера, да поштују закон о СПЗ, посебно у случају пута код манастира Високи Дечани. Званичници Амбасаде залагали су се на свим нивоима власти за спровођење одлуке Уставног суда из 2016. којом је наложено укњижавање власништва над земљиштем на манастир Високи Дечани, позивајуц́и владу и правосуђе да позову званичнике на одговорност за неспровођење пресуде“.
Посебно су косовске званичнике – Албанце, позвали на дијалог са СПЦ.
„Ову поруку су пренели и на приватним састанцима и у јавним изјавама, позивајуц́и на сарадњу између локалних самоуправа и СПЦ по питањима као што су власништво над имовином, људска права, верске слободе и укупна безбедност“.
У мају и новембру, амбасадор и отправник послова придружили су се шефовима дипломатских мисија Француске, Немачке, Италије и Уједињеног Краљевства у изјавама у којима се подржава спровођење одлуке Уставног суда о земљишном спору Високи Дечани. Амбасада се у септембру придружила шефовима мисија Француске, Немачке, Италије и Уједињеног Краљевства у изјави у којој је поздравила то што је Уставни суд поднео државном тужиоцу неспровођење исте одлуке од стране владе.
И у претходним извештајима, Стејт Дипартмент је истицао проблеме у вези са Високим Дечаима, пре свега непоштовање одлуке Уставног суда од стране самих институција Косова. Подсетите се претходних извештаја:
Извештај Стејт департмента о верским слободама на Косову: Примери кршења закона
