Амерички Стејт департмент објавио је нови, 23. по реду извештај који анализира стање верских слобода у скоро 200 земаља и територија, међу којима је и Косово. Неспровођење одлуке о имовини манастира Високи Дечани, покушај илегалне изградње пута у заштићеној зони овог манастира, тужба приштинског Унивезитета за одузимање имовине Српске православне цркве (СПЦ) у Приштини, протест Албанаца због ходочашћа Срба у Ђаковици, нашли су се у извештају о Косову за 2020. годину.
У години коју обрађује извештај регистровано је 57 инцидената, указују подаци Косовске полиције на које се позива Стејт департмент. Већина је била усмерена на локалитете муслиманске заједнице и ниједан није био верски мотивисан. Било је верски и етнички мотивисаних инцидената, тврди са друге стране СПЦ, констатује се у извештају.
Одлука Уставног суда о имовини Високих Дечана и даље није спроведена, дуговања према СПЦ
Представници Београда и Приштине потписали 4. септембра 2020. године у Вашингтону документа којима су се обавезали да ће штитити и промовисати слободу вероисповести, обновити међуверску комуникацију, штитити верска места, спровести судске одлуке које се односе на Српску православну цркву (СПЦ) и настави са реституцијом јеврејске имовине без наследника из времена Холокауста, подсећа се у извештају Стејт департмента.
Међутим, указује се уједно на то да локалне и централне власти на Косову и даље настављају да игноришу и не спроводе одлуку косовског Уставног суда из 2016. године о власништву Српске православне цркве на укупно 24 хектара земљишта поред манастира Високи Дечани.
На то да косовске власти нису спровеле ову одлуку Уставног суда америчка амбасада на Косову подсећа сваке године на Међународни дан верских слобода који се обележава 27. октобра.
Додају и да се у новембру СПЦ жалила Косовској катастарској агенцији, али и да њена одлука пред крај 2020. године још увек није била донета.
Извештај обрађује још један судски спор СПЦ на Косову.
Реч је о тужби коју је Универзитет у Приштини подигао 2017. године у којој се тражи поништавање одлуке о донирању земљишта из 1991. године Српској православној цркви и рушење недовршеног Саборног храма Христа Спаса. Општина Приштина и Универзитет оспоравали су власништво СПЦ над земљиштем, констатује се у извештају.
Стејт департмент такође наводи да је СПЦ тврдила да је Косовска агенција за борбу против корупције наставила да оспорава њено власништво над имовином коју ова агенција користи још од 2001. године.
„СПЦ је навела да је агенција дуговала закупнину за коришћење имовине. СПЦ је 2018. године делимично добила закупнину, али није добила даљу накнаду. Пред крај године, ни СПЦ ни агенција нису покренули правни поступак због спора“, додаје се.
Уједно указују и на проблем незаконите изградње магистралног пута у заштићеној зони манастира Високи Дечани, али и на договор који је потом постигнут.
„Општина Дечани је у августу започела радове на путу унутар СЗЗ манастира Високи Дечани, у супротности са законом. Влада је зауставила радове након међународних критика. У новембру су ССН и општинска влада Дечана дошли до споразума уз италијанско посредовање који поштује закон по питању рехабилитације пута. Аранжман је обухватио развој обилазног пута ван граница СЗЗ који би повезивао Дечане са Црном Гором и засебног локалног пута у оквиру СЗЗ. Предложени радови на путу нису започети до краја године“, наводи се у извештају.
Уједно се констатује да се СПЦ жалила на јавне изјаве општинског руководства Дечана против игумана манастира Високи Дечани, Саве Јањића, због његовог противљења нелегалној изградњи путева у оквиру СЗЗ .
Подаци КП: 57 инцидената уперених на верске објекте, само осам на локалитете СПЦ
Позивајући се на извештај Косовске полиције, Стејт департмент износи податак, да је у 2020. години пријављено 57 инцидената уперених на верске објекте и гробља на Косову, док је овај број за 2019. годину био 61.
Већина ових инцидената, међутим, била је усмерена на локалитете муслиманске заједнице, додаје се у извештају.
„Од 57 инцидената, 45 се догодило на муслиманским локалитетима, осам на локалитетима СПЦ и три на католичким локалитетима, док једна циљана имовина не припада одређеној верској групи. Полиција је већину осталих – 56 инцидената, класификовала као крађу, мада су неки подразумевали оштећење гробаља или друге имовине. Такође је било неких инцидената који су укључивали верске локалитете који нису пријављени полицији“, наводи се у извештају.
Полиција, међутим, како додаје Стејт департмент, ниједан од 57 инцидената није класификовала као верски мотивисане инциденте.
Са друге стране, констатује се да је СПЦ на Косову поједине од ових инцидената дефинисала управо као верски и етнички мотивисане.
„Због тога што су вера и етничка припадност често тесно повезани, тешко је категорисати многе инциденте да су мотивисани само на основу верског идентитета“, додаје се у извештају.
Констатују се и наводи СПЦ – да су медијски извештаји током године допринели атмосфери међуетничке и међуверске нетрпељивости.
„У септембру је Епархија рашко-призренска СПЦ објавила саопштење за штампу у којем осуђује чланак професора историје Бедрије Мухадрије у новинама Коха Диторе који, како се наводи у саопштењу, тврди без доказа да су света места СПЦ на Косову заправо средњовековне албанске и узурпиране римокатоличке цркве“, подсећа Стејт департмент.
Протест Албанаца због ходочашћа расељених Срба, оштећене цркве и гробља
Подсећа се и на протест локалних Албанаца 6. јануара испред цркве у Ђаковици где су расељени Срби планирали ходочашће на православни Божић, али и да је ходочашће отказано из безбедносних разлога. Такви протести одржавају се од 2015. године.
Регистрован је и случај оштећење цркве у селу Средска у августу, као и провале у црквама у Бабином Мосту и Обилићу.
У извештају се наводи и да су СПЦ и Срби са Косова оптуживали „многе“ општине са већински албанским руководством – да нису обезбедиле адекватно одржавање њихових гробаља, а полицију – да није обезбедила довољно сигурности, „што омогућава честа вандалска дела“.
Такође, цитира се објава на Твитеру игумана манастира Високи Дечани, Саве Јањића – да је стање гробаља СПЦ у подручјима са већинским албанским становништвом чак и горе него што је то описао ОЕБС у извештају из 2011. године у којем се наводи да су 392 српска гробља била у ‘лошем’ или ‘веома лошем’ стању“.
Стејт департмент је излистао и инциденте о којима су медији писали током 2020. године, а који су били усмерени према објектима СПЦ на Косову, као и самих верника.
„На основу извештаја медија на српском језику у фебруару, било је уобичајено за православна гробља у неколико подручја да имају оштећене надгробне споменике и буду обрасла коровом. Неки медији такође су навели да расељени Срби преносе остатке својих преминулих на гробља у Србији. Медији на српском језику известили су да је 10. јануара непозната особа поставила албанску заставу на огради око српског гробља у Горњем Ливочу у близини општине Гњилане. У фебруару су медији на српском језику известили да су непознате особе вандализовале српско гробље у селу Жач у општини Исток уочи парастоса. Према наводима медијима, вандали су срушили и разбили споменике, посекли вековна стабла која су потом пала на гробнице и уклонили ограду. Наводно је оштећена и црква на гробљу. У новембру су медији на српском језику известили да је пре парастоса неколико споменика срушено на српском гробљу у селу Свињаре у близини Јужне Митровице. Према извештајима медија, у јуну је група косовских Срба посетила гробље у Јужној Митровици где је уништено више од 80 одсто надгробних споменика. Неки медији су такође објавили слике гробља на којима се виде поломљени надгробни споменици и обрасло растиње. У децембру су општински званичници Србице известили да су вандали уништили плочу на којој су исписане речи „Наша црква“ у Градићу у месту Сиригана. Локалитет је заштићено културно наслеђе. Ниједна одређена верска група није тражила власништво над плочом“.
Уједно, у извештају се наводи да су у априлу у општини Ораховац поломљени надгробни споменици на гробовима припадника етничких заједница Рома, Ашкалија и балканских-Египћана, те да је то наишло на осуду председника општине и тадашњег министра за заједнице и повратак и ОЕБС-а.
Верске заједнице и даље без правног статуса
Непостојање правног статуса за верске заједнице представља главни јаз у заштити основних људских права на Косову. Неопходно је изменити Законом о верским слободама, наглашено је у извештају Америчког Стејт департмента.
Стејт департмент такође наводи и да је руководство Исламске заједнице на Косову саопштило да је група грађана Митровице лобирала за реконструкцију џамије у Северној Митровици која је уништена 1999. године, али и додаје да је „противљење локалних Срба наставило да онемогућује планове реконструкције“.
„Закон о верским слободама не захтева да се верске групе региструју, али исто тако не предвиђа правни механизам или специфичне смернице како да верске групе добију правни статус преко регистрације или на друге начине. Без правног статуса, верске заједнице не могу да имају имовину у свом власништву, отворе банковне рачуне, запосле особље или приступе судовима као колективни субјект. Међутим, поједине конгрегације или појединци могу то да чине и обављају остале административне задатке у своје име. Локалне заједнице често препознају власништво верских група над објектима, међутим, закон генерално не штити ове објекте као имовину верске заједнице, него радије као приватно власништво грађана или невладиних организација“.
Прецизирају да је косовска влада у септембру 2020. усвојила и проследила скупштини амандмане на закон о верским слободама, који би дозволили верским групама да стекну правни статус, али и да, на крају године, парламент није гласао о њима.
„Стално није било кворума због пандемије ковида-19 и бојкота посланика косовских Срба. Због неусвајања закона, све верске заједнице навеле су да су наставиле да управљају банковним рачунима који су регистровани на појединце, а не на заједнице“, додају из Стејт департмента.
Стејт департмент констатује у извештају да је имовина Српске православне цркве изузетак. Подсетивши на Закон о специјалним заштићеним зонама, поручују да он признаје и штити интегритет имовинског власништва СПЦ и управљање над одређеним подручјима унутар специјалних заштићених зона.
На самом крају извештаја констатује се да су званичници Амбасаде САД наставили да подстичу косовску владу да усвоји амандмане којима се верским групама дозвољава стицање правног статуса, спровођење механизама за заштиту слободе вероисповести, спровођење закона и судских одлука које се односе на верске локалитете СПЦ и решавање имовинских спорова СПЦ.
Такође се наводи да су лидери верских група наставили да воде међуверске разговоре о имовинским правима, законодавним приоритетима и проблемима локалне заједнице, као и да је ОЕБС наставио да координише неке активности међу верским групама, укључујући и састанке са властима на централном и локалном нивоу како би се разговарало о питањима као што су одржавање гробаља, изузеће од плаћања пореза и царинских дажбина за хуманитарне активности верских заједница и амандманима на закон о верским слободама.
„Један од резултата овог ангажмана било је то да су неке општинске власти побољшале одржавање гробаља. ОЕБС је такође заговарао за укључивање представника свих главних верских заједница у општинске одборе за безбедност заједница који су се састајали да дискутују о безбедносним питањима“, поручили су.
