Пројекат антрополошке анализе, реконструкције лица и дигитализације свих преосталих лобања јунака узиданих у Ћеле кули започет је у Нишу. Тим стручњака, предвођени Наташом Шаркић, очекује да ће до следеће године и 215. годишњице Битке на Чегру представити резултате који ће обухватити узраст, пол, здравствено стање српских војника и степен повреда, а прва анализа показала је да неке лобање припадају младићима који су имали свега 15-ак година. Након тога уследиће реконструкције лица, а истраживачи кажу да ће то изгледати као „научна фантастика”.
Почетна фаза истраживања у Ћеле кули представља израду прецизне документације 58 преосталих лобања, од којих ће, у другој фази, бити израђени 3D модели лица. Археолошкиња Наташа Шаркић истиче да оваква истраживања нису новина у свету, али да је први пут да су технички аспекти анализе лимитирани, јер не могу да померају лобање, због чега је, како каже, морала да користи стоматолошка огледалца како да приђе лобањама а да их не додирује.
Истраживања у Ћеле кули (Фото: Јужне вести/Н. Ђ.)
Ми смо навикли да можемо да манипулишемо њима, да их окрећемо и постављамо у различите положаје, сада смо били у ситуацији да неке ствари радимо по први пут. Доста лобања је поприлично узидано, види се много мањи део, а неке су чак и попуњене са унутрашње стране малтером, тако да ту не могу да видим унутрашњост зуба и остатак лобања. Са те стране постоје лимитације, али успели смо то да савладамо и са дигиталне стране и израде модела, а прва тестирања изгледају феноменално – каже Наташа Шаркић.
Такође, Наташа Шаркић истиче да је већина лобања у Ћеле кули добро очувана, те да ће фацијална реконструкција моћи да се уради. Она је истакла и то да већ сада може да каже да су неке лобање припадале младићима до 15 година.
Оно што је запрепашћујуће је то колико су млади били ти људи. У питању су младићи од 15 година, неки чак и млађи. Има и старијих људи наравно, али је невероватно колико је младих људи погинуло на Чегру. Просто ми је невероватно да се овим нико није бавио протеклих деценија – каже Шаркић.
Преостало 58 лобања у Ћеле кули (Фото: Јужне вести/Н. Ђ.)
Дигиталну документацију лобања ради професор Дарко Ковачевић из Црне Горе, који истиче да ће на након његових скенирања лобања из Ћеле куле бити започета друга фаза фацијалне реконструкције.
База од 58 лобања биће сјајан извор за фацијалну реконструкцију. Имамо заиста прецизну документацију преосталих лобања у Ћеле кули, које ће служити за нека даља истраживања и будућим истраживачима и колегама који се баве заштитом и конзервацијом. Наредних месец дана биће потребно да процесирамо 58 модела и да добијемо фотореалистичне дигиталне реплике свих узиданих лобања и видимо како су ти људи заиста изгледали – каже Ковачевић.
Дигитализација у Ћеле кули (Фото: Јужне вести/Н. Ђ.)
Техника која ће бити коришћена за фацијалну реконструкцију, истиче Фабио Кавали са Универзитета у Трсту, биће иста која се користи у форензици и додаје да ће резултати бити прецизни.
Другачије радити оваква истраживања за форензику и за музеје. Лица која ћемо правити имаће неколико верзија, неки ће имати и бркове, наравно ово је све хипотетички. Како бих веродостојно обавио свој део посла, мораћу да се упознам становништвом и начином живота људи из тог времена. С обзиром да долазим из Тоскане, а радим у Трсту, ја не познајем ово поднебље и потребно је да обавим многа истраживања како бих се упознао са вашом историјом – каже Кавали.
Такође, рекао је да идентитет и достојанство једног народа нису имена и презимена, већ лица, због чега је и пристао да буде део тима који ради истраживања у Ћеле кули.
„Ново лице Ћеле куле” (Фото: Јужне вести/Н. Ђ.)
Милан Симоновић из Друштва за академски развој и идејни творац пројекта „Ново лице Ћеле куле” рекао је да ће резултате објавити за 215. годишњицу Битке на Чегру, али и то да реализација пројекта не би била могућа без финансијске помоћи 153 грађана који су донирали новац у њиховој кампањи.
Никола Ђукић
