Више од 70% Срба и 60% Албанаца, има пријатеља који је напустио Косово у последњих годину дана, подаци су истраживања „У средишту олује – криза на северу Косова из различитих перспектива“, спроведеном у северном и јужном делу Митровице, преноси Радио Контакт плус.
Нова друштвена иницијатива (НСИ), у сарадњи са Цоммунитy Буилдинг Митровица (ЦБМ), спровела је истраживање које открива значајне разлике у перцепцији безбедности, миграција и акција косовске владе на северу Косова међу етничким групама настањеним у северном и јужном делу Митровице. Истраживање је обухватило 460 испитаника, од којих је 230 из северног дела Митровице и 230 из Јужне Митровице. У истраживању је учествовало 176 Срба, 24 припадника других невећинских заједница и 260 Албанаца.
Акције косовске владе на Северу Косова
Милица Радовановић из Нове друштвене иницијативе, каже да је истраживање показало да Албанци претежно подржавају акције косовске владе на северу Косова, док знатна већина Срба изражава противљење.
Разлике су такође уочене у перцепцији мотива који стоје иза акција косовске владе.
„Међу Албанцима, доминантни мотиви су ‘борба против организованог криминала’ и ‘успостављање суверенитета Косова на северу’. Међутим Срби верују да су главни мотиви ‘повећање етничких тензија’ и ‘гашење српских институција’”, наводи Радовановић.
Присуство специјалаца
Када је реч о присуству специјалних јединица Косовске полиције, већина Албанаца сматра да то повећава њихову безбедност. Ниједан Србин није навео да се осећа безбедније због њиховог присуства.
„Албанци наводе да њихово присуство повећава безбедност и слободу кретања, док Срби изражавају недостатак поверења и осећај несигурности“, каже Радовановић.
Потенцијална интервенција Војске Србије и Косовских безбедносних снага
У Приштини је често била прусутна тема о могућем нападу Војске Србије на Косово, док је српска страна изражавала бојазан о слању Косовских безбедносних снага на север.
Када је реч о потенцијалној интервенцији српске војске, око 25 одсто испитаника сматра да постоји вероватноћа за такву интервенцију, док око 60 одсто верује да та могућност не постоји. С друге стране, када се говори о интервенцији КБС-а, мишљења су подељена. Око 40 одсто испитаника сматра да постоји реална могућност за интервенцију, док око 40 одсто сматра да та могућност не постоји.
„То је једино питање где није било разлике у одговорима у зависности од етничке припадности испитаника. Тако да, отпилике, процентуално, и Срби и Албанци на исти начин гледају на могућност интервенције, како српске војске, тако и КБС-а“, додаје Радовановић.
Заједница српских општина
Када је реч о Заједници српских општина (ЗСО), већина испитаних Албанаца је против њеног оснивања, док 53% Срба нема мишљење о овом питању.
„Нисмо добили јасан одговор испитаника из српске заједнице да ли подржавају оснивање ЗСО, али знамо да нису против“, наводи Радовановић.
И ово је било једно од отворених питања, где су испитаници замољени да образложе своје одговоре, који су углавном слични изјавама званичника из Београда и Приштине.
„Испитаници који подржавају формирање ЗСО наводили су да ће то ‘донети стабилност региону’, ‘већу аутономију за српску заједницу’, ‘повећање безбедности за српску заједницу’. ‘Односи између Београда и Приштине биће формализовани’, ‘осигураће већу независност за српску заједницу’, ‘допринеће развоју руралног и урбаног планирања’, итд. С друге стране, они који се противе формирању ЗСО, као образложење наводили су да је то ‘штетно за Косово’. ‘Крши суверенитет државе’, ‘да је у супротности са косовским уставом’, ‘не би требало то дозволити’, ‘не би требало да будемо обавезани да испунимо свачије жеље’, итд“.
Миграције
Једно од најалармантнијих открића истраживања односи се на миграције.
Наиме, истраживање показује да 36% Срба и 23% Албанаца планира да се исели са Косова у скоријој будућности. Такође, 43% Албанаца и 39% испитаних Срба пријавило је да је члан њихове породице напустио Косово у последњих годину дана.
Међутим, чак 73 одсто Срба и 60 одсто Албанаца пријавило је да је барем један њихов пријатељ напустио Косово у последњих годину дана.
Испитаници су потом упитани који су главни мотиви због којих су ти људи напустили Косово.
„Ту видимо значајну разлику. Док су међу Албанцима економска ситуација, боље прилике за пословање и образовање била три главна разлога за које они сматрају да су били одлучујући да напусте Косово. С друге стране, међу Србима су биле етничке тензије, политичке тензије, тек на трећем месту економска ситуација“, истиче Радовановић.
Међуетнички односи у будућности
Мишљења албанске и српске заједнице се разликују и када су у питању међуетнички односи у наредних пет година.
„Албанци су оптимистични и верују да ће се односи побољшати, док су Срби скептични и више убеђени да ће доћи до погоршања него до побољшања међуетничких односа у будућности“, наводи Радовановић.
Перцепције значајно укорењене у наративима у медијима
Радовановић сматра да су перцепције значајно укорењене у наративима доступним у медијима на српском и албанском језику.
„Медији могу одиграти значајну улогу. Тако да би то била једна од препорука – да медији балансираније и објективније извештавају и дају простора за перспективу друге заједнице, како би, ако ништа друго, људи били изложени и погледима друге стране“, поручује Радовановић.
За Милицу Радовановић добијени одговори нису изненађујући, али су, с друге стране, корисни.
„Нама је заправо ово била потврда онога што ми на неки начин већ знамо. Међутим, када год говоримо о овим стварима, проблемима или кажемо да се људи не осећају безбедно или сличне ствари, нама се обично поставља питање одакле вам подаци. Битно је да за овакве ствари имате податке, бројке, да имате кредибилно истраживање. Сада када год неко постави питање где су вам бројке, постоје, имамо их“, закључује Милица Радовановић.
Истраживање је спроведено од 29. фебруара до 7. марта.
