Нова српска политичка мисао објавила је априлско истраживање јавног мњења. Расте подршка чланству Србије у ЕУ, али и проценат оних који се томе противе уколико би услов за то било признање Косова. И док се чак 37,9 одсто противи Споразуму ЕУ, свега 17,5 одсто га подржава. Упркос томе, скоро 50 одсто испитаника подржава политику српског председника за Косово.
35 одсто грађана не мисли да је Србија овим споразумом признала Косово, исти број испитаника нема став, а скоро 28 одсто тврди да је реч о фактичком признању.
Истраживање обухвата и рат у Украјини за који велика већина криви НАТО. Већина такође сматра да ће Русија да победи, противи се увођењу санкција Русији и Владимира Путина види као страног лидера који улива највеће поверење грађанима Србије.
Истраживање које је спроведено у периоду од 1. до 10. априла, а обухватило 1.000 испитаника, представљено је прошле недеље у Медија центру Београд.
Само 17,5 одсто подржава Европски споразум, скоро 90 одсто није или је делимично упознато са садржајем
У овом истраживању НСПМ нашла су се и нова питања у односу на претходна, односно она која се односе на европски споразум Београда и Приштине о нормализацији односа.
На питање „Да ли подржавате француско-немачки споразум“ највише је оних који су одговорили са „не знам“ односно „немам став“ – 44,6 одсто. Да не подржава споразум штиклирало је 37,9 одсто њих, а да подржава – 17,5 одсто.
„Ставка од 44,6 одсто је кључна. То су они који немају став и на њима се може радити и у једном и у другом правцу и мислим да се ради ових недеља управо на њима, да се промене на ову или ону страну“, рекао је Ђорђев Вукадиновић, уредник НСПМ, представљајући резултате априлског испитивања јавног мњења у Медија центру.
Каже да је само 23,8 одсто оних који подржавају СНС уједно навело да подржава европски споразум, а да је 30 одсто изнело супротан одговор.
И док већина има став о споразуму, скоро 90 одсто њих је делимично или у потпуности није упознато са садржајем истог.
Само 9,5 одсто њих тврди да је у потпуности упознато са садржајем овог споразума, док већина – 49,4 процената каже да није упозната. 41.1 одсто испитаника тврди да је упознат са садржајем, али делимично.
„О споразуму се заузима став, имају мишљење о њему, али шта у њему заправо пише – садржај је практично мистерија за 90 одсто, а за 50 одсто апсолутна непознаница. То говори о стању медијске свести, културе и отворености“, оценио је.
Вукадиновић наводи да међу онима који тврде су у потпуности упознати највише има симпатизера ССП-а и Двери, иако, како каже, ове странке имају различит став о споразуму.
Већина испитаника не мисли да је овим споразумом Србија фактички признала Косово – 36,6 одсто, док чак 35,7 одсто не зна, или нема став. Са друге стране, 27,7 одсто њих сматра да споразум значи фактичко признање.
И док свега 17 одсто испитаника подржава Европски споразум, скоро половина, односно 45,7 одсто је задовољна начином на који српски председник води преговоре о Косову.
Већи део испитаника су симпатизери и гласачи СНС-а и СПС-а, али и других, казао је Вукадиновић.
Негативно је одговорило 33,4 одсто људи, а да не зна 20,9%.
Вукадиновић је навео да су позитивно одговорили на ово питање махом гласачи СНС и СПС, али и да има присталица других странака.
Уједно, скоро половина, односно 47,9 одсто испитаника сматра да би требало да се одложи решавање косовског питања за неко боље време, а 35,2 одсто се са њима не слаже. Да нама став, односно не зна, казало је 16,9 одсто.
Вукадиновић је истакао да је у односу на ранија истраживања опао проценат оних који су за одлагање, а порастао број оних који су за решавање косовског питања. Тврди да је у питању ефекат „удружене пропагадне“ режимских и опозиционих медија и политичких странака.
Велика већина против чланства у НАТО и ЕУ, уколико је услов признање Косова
Истраживање НСПМ показује да је порастао број оних који су за улазак Србије у ЕУ, али и број оних који не то не би пристали уколико је услов признање Косова.
На питање да ли бисте били за улазак у ЕУ уз услов да се заузврат призна незавиност Косова. чак 83,4 одсто је дало негативан одговор, а свега 8,1 испитаника је потврдно одговорило. 8,4 одсто нема став.
Са друге стране, на питање да ли подржавате улазак Србије у ЕУ?, али без представљених услова, потврдно је одговорило 42,70 одсто, одрично 44,20 одсто, а став нема 13,10 одсто.
„Парадоксално и изненађујуће порастао је број оних који подржавају улазак Србије у Европску унију“, поручио је Вукадиновић, наводећи да је на претходном било око 35 одсто.
Он међутим, напомиње да је истраживање рађено пре него што је прихваћена пријава Косова за чланство у Савету Европе, те наглашава да то отвара питање – да ли би бројка данас била иста.
Констатује и да је порастао број оних који су за Србију у ЕУ, и оних који не прихватају да услов за то буде признање Косова.
Свега 8,1 одсто је ‘за’ чланство у ЕУ уз признање. Пет пута мање одговара са да, када је тај услов у питању, дуплира се број оних који су против, указао је Вукадиновић, додајући да се зато, према налазима, „као на рендгену види зашто главни политичари из власти и опозиције говоре то што говоре“.
Реч је о двоструко изненађујућем закључку – порастао је број оних за ЕУ, али и оних који не прихватају трампу – чланство за Косово
Са друге стране, велика већина је против уласка Србије у НАТО – односно 85.4 одсто. Осам одсто испитаника је за улазак, а 6,6 нема став.
Вукадиновић констатује да расте подршка у оба правца, за један до два одсто, на уштрб уздржаних и оних који немају став.
СНС са највећом подршкум уколико би се сутра одржали избори
Грађани су упитани и за кога би гласали, да се сутра одржавају парламентарни избори.
Рачуница која обухвата само оне који су се изјаснили, ставља Александра Вучића, односно СНС на врху табеле са 38 одсто. 13,2 одсто испитаника би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога. Потом следи СПС/ЈС са 9,4 одсто, па појединачно представници опозиционих странака.
Ко је већи, а ко мањи „непријатељ“
Према овом истраживању више од половине – односно 60.1 одсто је за савез Србије са Русијом и Кином, 20,6 одсто је против – „тврди европејци“, а остали немају став.
Извештај НСПМ обухватио је и серију питања о томе да ли су одређене земље „више пријатељске“ или „више непријатељске“ према Србији.
Када су у питању Сједињене Америчке Државе, само 8,9 одсто их сматра пријатељским, док више од 70 одсто износи супротну тврдњу. Нешто изнад 20 одсто испитаника нема став.
Већина сматра и да је Немачка „више непријатељска“ – 59,3 одсто, а 20,5 тврди супротно. Слично као и за САД, више од 20 одсто људи нема став.
Потпуно другачија ситуација је када је Русија у питању. 72.5 одсто испитаника сматра да је ова земља „више пријатељска“ а свега 8,6 одсто тврди другачије.
Ко је крив за рат и ко ће да победи?
Грађани су упитани и ко је највише крив за сукоб у Украјини.
Већи део, тј. чак 67,9 одсто људи као главног кривца види НАТО, потом следи Русија – са 9,2 одсто, па Украјина – са 7,7 одсто. Нешто изнад 15 одсто испитаника нема став.
Већина такође сматра да ће Русија да изађе из рата као победник – тј. 53.8 одсто, више од 40 одсто нема став или тврди да нико неће, док само 5,9 одсто грађана види Украјину и Запад као победнике.
Велика већина испитаних грађана се уједно противи увођењу санкција Русији због рата у Украјини, односно чак 83,7 одсто, а само 7,9 процената тврди супротно.
У овом случају бележи се благи раст броја оних који се противе увођењу санкција у односу на претходна истраживања.
Са друге стране бележи се благи пад, испод један одсто, оних који су за увођење, у односу на претходне истраживање.
„Није тачно да су против санкција само русофили, и многи који се изјашњавају да су за ЕУ су против санкција Русији“, напоменуо је Вукадиновић.
Каже да треба пажљиво да се прате изјаве представника власти у Србији и председника који ту тему, како наводи, „скидају са дневног реда, док је ови из бриселских кругова стално враћају усиљено“.
„Све док је овакав налаз тешко је очекивати увођење санкција Русији“, закључио је Вукадиновић.
Путин улива највеће поверење – „врло добар“
Председник Русије, Владимир Путин, један је од страних лидера који улива највеће поверење грађанима Србије, тј. чак 47,2 одсто од оних који су се изјаснили то сматра.
Други на листи је мађарски премијер, Виктор Орбан, а трећи председник Кине, Си Ђинпинг. Следи председник Турске, француски премијер, а потом амерички председник са свега 2,2 одсто.
Путин је уједно добио најбољу оцену по школском систему (од 1 до 5) – 3,77. Десети на листи је амерички председник са – 1,36.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
