Косово 2023: Трајно кидање веза српске заједнице са властима у Приштини?
Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС)[1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. ИФИМЕС је поводом ванредних локалних избора на Косову, који ће се одржати 23.априла 2023.године у четири општине са већинским српским становништвом на сјеверу Косова припремио анализу актуалне политичке ситуације. Из опширне анализе „Косово 2023: Трајно кидање веза српске заједнице са властима у Приштини?“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.
Косово 2023:
Трајно кидање веза српске заједнице са властима у Приштини?
Ванредни локални избори на Косову ће се одржати 23.априла 2023.године у четири општине на сјеверу Косова са већинским српским становништвом (Сјеверна Митровица, Лепосавић, Зубин Поток и Звечан) гдје ће бирати градоначелници, док ће се одборници бирати за скупштине општина Лепосавић и Звечан.
Након што су градоначелници и општински одборници из Српске листе напустили косовске институције у четири општине на сјеверу Косова у знак протеста због одлуке Владе Косова о обавезној пререгистрацији возила са старих српских (КМ) на РКС таблице одржат ће се ванредни локални избори. Избори су требали бити одржани 18.децембра 2022., али због неповољне сигурносне ситуације су на крају били одложени за 23.април 2023. Званична изборна кампања траје од 4.-21. априла 2023.године.
Највећа партија косовских Срба, Српска листа, која има снажну подршку званичног Београда, није се пријавила за учешће на локалним изборима уз образложење да није испуњен њихов услов за повратак у косовске институције, а то је осим одлагања одлуке о пререгистрацији возила, формирање Заједнице општина са српском већином (ЗСО) према Бриселском споразуму из 2013.године и повлачење специјалаца косовске полиције (РОСУ) са сјевера Косова односно из српских средина. Српска листа, која је формирана 2013.године на готово свим косовским изборима освајала је преко 90% гласова бирача из редова српске заједнице.
Централна изборна комисија Косова (ЦИК) је одлучила, да редуцира број бирачких мјеста са 44 на свега шест, а усвојено је и да буде отворено 13 алтернативних бирачких центара.
Албанци на челу општина са српском већином?
Српска листа се повукла из власти у четири општине на сјеверу Косова (Сјеверна Митровица, Лепосавић, Зубин поток и Звечан) и из свих институција на Косову почетком новембра 2022.године. Преговори између званичног Београда и Приштине у протеклом периоду, који су резултирали усменим договором из Охрида, нису ријешили питање повратка српских представника у косовске институције, а питање одржавања ванредних локалних избора за четири општине на сјеверу Косова званично није ни било на дневном реду.
Очекивало се, да ће након састанка на Охриду ствари око избора на сјеверу Косова бити јасније, али и да ће Српска листа можда промијенити своју одлуку и на њима учествовати, што се ипак није догодило.
Према подацима ЦИК-а двије од четири општине на сјеверу Косова имат ће кандидате за градоначелнике, који долазе из српских партија –Лепосавић и Звечан.
У Лепосавићу се за градоначелника пријавио предсједник минорне Партије косовских Срба (ПКС), Александар Јаблановић, који каже да „нуди промјене које су тековина 21. вијека“.
За градоначелницу Звечана кандидовала се независна кандидаткиња Слађана Пантовић, опозициона политичарка, која је учествовала и била незапажена у ранијим изборним циклусима. Оба кандидата из српске заједнице припадају приштинском провладином блоку.
Кандидати за општине Сјеверна Митровица и Зубин поток искључиво долазе из албанских политичких партија. Покрет Самоопредјељење (ЛВВ) Албина Куртија и Демократска партија Косова (ПДК) Мемлија Красниqија имају своје кандидате за градоначелнике у све четири општине са већинским српским становништвом.
Од укупно 11 кандидата из четири политичка субјекта, само двоје су из редова српске заједнице. То ће довести до ситуације, да у општинама у којима Срби чине више од 96% локалног становништва на челу општина буду етнички Албанци уз занемариву излазност на изборима, која ће се кретати око статистичке грешке. Сјеверна Митровица је неформални центар политичког окупљања Срба на Косову, која би након одржаних ванредних локалних избора имала Албанца на челу општине.
Понављање грешака међународне заједнице
ЕУ је изразила жаљење што Српска листа неће учествовати на изборима, који су „камен темељац демократије“. „ЕУ жали што Српска листа није искористила своје демократско право да учествује на овим допунским изборима“, рекао је портпарол ЕУ Петер Стано и додао, да је важно да се створе сигурносни услови како би изборни дан протекао неометано. Упитно је, да ли постоје сигурносни услови за одржавање избора или се избори одржавају уз високе сигурносне ризике.
За разлику од ситуације из децембра прошле године, овог пута међународна заједница подржава одржавање избора на сјеверу Косова. Земље Квинте (САД, Велика Британија, Њемачка, Француска и Италија) саопштиле су да „жале“ што Српска листа неће учествовати на изборима позивајући обје стране да се суздрже од било каквог насиља које може омести изборни процес, а надлежне органе да „поступају професионално“.
Кључно питање је, шта ће се дешавати послије локалних избора, јер ко год да буде изабран неће имати стварну моћ, јер у основи неће имати легитимитет. Због тога изборни процес нема много смисла и неће ријешити суштинске проблеме, попут повратка Срба у косовске институције. Међународна заједница одобравањем ванредних избора у четири општине са већинским српским становништвом продубљује постојећу кризу и можда трајно кидање веза српске заједнице са властима у Приштини?
Међународна заједница себе је довела у поприлично „неугодну ситуацију“, јер није хтјела да поново затражи од косовских власти, да одложе изборе након што су то косовске власти већ урадиле у децембру 2022. и очекивали су, да Српска листа сада изађе на изборе на основу договора постигнутог у Охриду. Очито се међународна заједница одлучила за понављање грешака из прошлости и продубљивање кризе.
Очигледно је, да то што је договорено у Охриду није било довољно за Српску листу да се оправда њен излазак на изборе. Јер ипак, косовски премијер Албин Курти (ЛВВ) након сусрета није изашао и рекао „формират ћемо ЗСО“. Напротив, поновио је „да самоуправљање не може бити ЗСО“. Такођер, није било помака ни када је у питању повлачење косовских специјалних полицијских јединица са сјевера, које уносе „немир и страх“ код локалног српског становништва.
КФОР је саопштио, да ће за сигурност током избора у четири општине на сјеверу Косова, бити задужена косовска полиција, али да ће мисија КФОР-а пратити ситуацију и саопштио: „КФОР наставља да прати ситуацију и одржава висок ниво спремности својих јединица да се суоче са сваким могућим сценаријом, очекујући да ће институције на Косову ефикасно ријешити ситуацију“.
Успоставити мораториј на једностране потезе и присутност специјалаца
Тренутно не постоје услови за одржавање ванредних локалних избора под нормалним околностима, без појачаних тензија и учешћа већинског српског становништва. Уколико се, пак, гласање одржи поставља се питање шта послије тог 23. априла 2023.?
Аналитичари сматрају, да нормалних услова за одржавање избора нема, могу се очекивати тензије сличне онима од прошле године и да би ситуација након оваквих локалних избора могла да се додатно усложњава и допринесе трајном кидању веза између српске заједнице и косовских власти. Због тога сматрају, да је потребно увести мораториј на присутност специјалних полицијских јединица (РОСУ) на сјеверу Косова или као компромисно рјешење осигурати 24-сатну заједничку присутност припадника ЕУЛЕX-а са косовским специјалним полицијским јединицама на успостављеном контролном пункту након прелаза Јариње и на пункту код Бистричког моста на магистралном путу Митровица–Лепосавић. Увести мораториј на једностране потезе и акције и ванредне изборе одгодити све док се не стекну услови за њихово одржавање односно док се не постигне политички договор у оквиру француско-њемачког плана и дијалога између званичног Београда и Приштине, који се одвија посредством ЕУ. Косовско друштво мора истрајавати на тражењу пријеко потребног друштвеног конценсуса и компромиса.
Споразум Црне Горе са СПЦ – модел за Косово
Да ли су косовски челници научили лекцију из недавне посјете премијера Црне Горе Косову Дритана Абазовића (УРА), етничког Албанца, припадника мањинске заједнице, који је на примјеру Црне Горе показао како се постиже друштвени консензус, компромиси, ствара инклузивно друштво и како се уважавају и његују различитости. Абазовић се током посјете Косову састао са свим кључним политичким актерима и представницима свих вјерских и мањинских заједница.
Премијер Абазовић је навео да споразум, којег је Црна Гора потписала са Српском православном црквом (СПЦ) може да буде модел, који Косово може да спроведе без проблема. Не каже да на исти начин, али и Косово може да има тај споразум са православном црквом као модел – рекао је Абазовић и навео да „када се народ опусти, то само користи“.
У главама политичара постоје баријере, које се морају даље рушити. Двадесет година причамо о истим стварима. Сматрам, да гаранције треба да дођу од међународног фактора и да буду потписане. Абазовић је навео и да ће, ако се не ријеши питање са Александром Вучићем (СНС), то дуго трајати. Без обзира шта ја мислим, Вучић има велику политичку стабилност у Србији и ко год да дође послије њега биће веома тешко, за нека хисторијска питања у политичком смислу – рекао је он и додао да чекање не одговара ни једној страни. Абазовић је истакао, да је Црна Гора веома заинтересована за „споразум између Косова и Србије, јер би то било од помоћи и за регион“. Поновио је, да је Црна Гора спремна да послужи као „логистичко мјесто“ за сусрет попут оног у Охриду.
„Бриселски споразум је добра основа за будућност“, рекао је Абазовић и додао да, ако Црна Гора може да буде дио гаранције за превазилажење проблема, онда се то може учинити.
Оправданим се поставља питање када ће овакав политички дискурс, који је окренут будућности заузети челници Косова, када ће премијер или предсједник Косова бити припадник мањинске заједнице? Да ли је на тај хисторијски искорак спремно косовско руководство?
Љубљана/Wасхингтон/Бруxеллес/Приштина, 18.април 2023
[1] ИФИМЕС – Међународни институт за блискоисточне и балканске студије са сједиштем у Љубљани, Словенија, има специјални конзултативни статус при Економско-социјалним вијећем ЕЦОСОЦ/УН од 2018.године. и издавач је међународне научне ревије „Еуропеан Перспецтивес”.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
