За време летњег школског распуста родитељи се налазе у незгодној ситуацији јер су њихова школска деца препуштена сама себи. Деца без осмишљеног слободног времена знају да проводе сате на улици или на дечијем игралишту. Деца из Гораждевца имају на располагању базен, школско игралиште али како кажу имају једни друге.
“Преко лета се овде напуни базен па ту долазимо, играмо се поред цркве, на игралишту се љуљамо, возимо бицикла…”, кажу малишани из Гораждевца.
Средњошколци који су своје формално образовање наставили негде у централној Србији летњи распуст проводе у свом завичају.
“Током школске године сам у Крагујевцу и преко лета дођем овде будем са мојима. Са другарицама идем на базен, увече идемо у шетњу. Једноставно трудимо се да овај живот у гету себи олакшамо како умемо. Дружењем хоћемо да победимо ускраћену слободу и једноставно не дозвољавамо да нам то стане на пут”, каже Теа Тодоровић из Гораждевца.
Деца у повратничким срединама имају још мање могућности да своје слободно време проведу садржајно као на пример у повратничком селу Брестовик.
“Овде нема довољно деце, довољно људи. Волео бих да у селу постоји школа наша, посебна. Волео бих да имамо базен, да се дружимо сваки дан, да има продавнице и да имамо друштво”, каже Миљан Дашић из повратничког села Брестовик.
За разлику од Брестовика у Осојану највећем повратничком селу на Косову, садржаји су попут оних у Гораждевцу.
“Сви волимо да се дружимо, немамо толико свађа или проблема, углавном се дружимо у парку”, кажу најмлађи становници Осојана, које је уједно највећа повратничка средина на Косову.
Деца која живе у овим крајевима имају једну заједничку жељу а то је да има више културних, спортских и забавних садржаја.
“Волели би смо да овде постоји играоница, биоскоп, позориште, фуднбалски клуб у коме би могли да тренирамо…”, кажу малишани из Гораждевца и Осојана.
Јако је тешко пронаћи прави одговор на питање да ли је одговорност родитеља већа ако се деца одгајају у повратничкој средини. Слађана Милетић из повратничког села Брестовик каже да то има своје предности и мане.
“Одгајати децу у оваквој средини је велика одговорност, није лако али је велика привилегија. Тако да, срећна сам што имам четворо деце и срећна сам што сам их баш на оваквом месту одгајала”, Каже Слађана Милетић.
Милетић каже да ће будућност своје деце ћу препустити управо њима, да сами одаберу животни пут . Она каже да деца желе да остану овде али да за то постоји један велики ризик.
“Тај ризик је овде већ годинама присутан, где знамо да су генерације младих већ отишле. То је незапосленост, немогућност бављења нечим, чиме би они хтели да се баве и плашим се да ће та будиућност стићи и моју децу”, закључије Слађана Милетић из повратничког села Брестовик.
Милен Анђелковић директор О.Ш. Јанко Јовићевић у Гораждевцу мишљења је да поред свих проблема са којима се суочи српска заједница на овим просторима деца која овде живе имају неке предности у односу на велике градове.
“Мислим да имају једно квалитетније детињство. Мислим да деца овде могу више да уживају у природи. Јачи контакт и бољи контакт, поготово наша деца овде у Метохији имају са вером и са црквом”, каже Анђелковић.
Стручњаци кажу да децу током распуста, не треба оптерећивати дневним обвезама, условљавати их раним буђењем и слично, али је добро дати им неке мале задатке: спремање ормара, радног стола, читање дечијих књига, како би се дан употпунио корисним садржајем. Боравак на базенима и купалиштима је одлична забава за читаву породицу. Уједно, то је прилика за боравак на сунцу и пливање. Вожња бицикла или ролера може бити право уживање за целу породицу.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
