Политички представници из Прешева, Медвеђе и Бујановца, настављају са изношењем захтева да се права која Београд тражи за Србе на Косову, обезбеде и за Албанце у овим општинама. Уочи састанка српског председника и косовског премијера на којем би требало да буде представљен статут ЗСО, албански посланик у Скупштини Србије, Шаип Камбери, подцртава да је реципроцитет политички и стратешки циљ Албанаца.
Камбери се у интервјуу за Радио Косово, пожалио на, како наводи, „жестоку дискриминацију“ од стране српског државног врха, са којом се, додаје, скоро свака генерација Албанаца суочила.
„То се одразило на Косово, посебно кроз варварске злочине који су се десили у последњем рату. Дакле, сва та политичка и војна машинерија, која је деценију угњетавала Косово, по завршетку рата, у највећем делу је била концентрисана у Долини“, поручио је.
Каже да се Албанци и даље суочавају са „истом праксом дискриминације, империјалистичке и хегемонистичке политике, за коју Србија и даље мисли и нада се да ће применити на Албанце, посебно на Косово“.
„Нажалост, и поред тога што смо ушли у трећу деценију 21. века, политичка елита у Србији још увек није схватила да је време колонија прошло… Србија, надајући се да ће и даље имати Косово као колонију, наставља са својом политиком која је апсурдна, анахрона, то је политика заснована на митовима и митологији прошлости“, сматра Камбери.
Тврди да је за остваривање права Албанаца неопходна „демократизација Србије“.
Камбери је казао да има редовне контакте са америчким амбасадором у Београду Кристофером Хилом, са шефом мисије ОЕБС-а у Србији, амбасадором Јаном Братуом, који је такође служио на Косову, те додаје да су сви детаљно обавештени о ситуацији.
Подсетио је и на то да је недавно делегација Албанца из Прешева, Медвеђе и Бујановца посетила Вашингтон, где су се састали са изаслаником САД-а за Западни Балкан, Габријелом Ескобаром.
„Обавестили смо га о сензибилизацији питања Албанаца у долини, тражећи од њега веће ангажовање како би и права Албанаца Прешева била део споразума“, назначио је.
Камбери такође тврди и да су упутили писани захтев представницима Европске уније, односно изасланику за дијалог Београда и Приштине, Мирославу Лајчаку и високом представнику ЕУ, Жозепу Борељу:
„Тражећи од њих максималну посвећеност да се питање Албанаца не остави по страни и да се не дозволи изградња двоструких стандарда у третману мањина. Тражећи, дакле, изградњу једнообразности у правима, што би био предуслов стабилности међу државама на Балкану“, сматра Камбери.
Он, међутим, наводи да им још увек није стигао одговор.
„Наставићемо са лобирањем у Вашингтону, посебно код америчких законодаваца да питање Албанаца погурамо напред“, поручио је.
Упитан ‘да ли мисли да овај пројект може да се погура даље’, Камбери тврди да се не нада да ће Србија то „добровољно да прихвати“.
„Она ће прихватити ова питања само под једним условом, када међународна заједница буде будна, чак и на претећи начин према њој, да стандарди ЕУ, где Србија бар претендује да се придружи, морају да се испоштују. Њена демократизација ће да се види највише по томе како поштује права мањина“, сматра Камбери.
Овај посланик је сигуран да ће Београд бити „принуђен“ да закључи коначан договор са Приштином.
Поручио је да се праве помаци у добром правцу када је реч о дијалогу, „упркос томе што се Вучић појављује као да је непобедив“.
„Да ли ће бити потписа или не, не знам тако детаљно, али сам уверен да ситуација око Украјине, таква хомогенизација није била годинама у ЕУ, таква трансатлантска координација ЕУ-САД,
за све претходне године то се није догодило и то ће приморати Србију да се повинује условима и договору са Албанцима“, сматра Камбери, који још једном подцртава тежње политичких представника Албанаца на југу Србије:
„Наш политички и стратешки циљ је да изградимо реципроцитет са правима Срба на Косову“.
Позив да се Албанацима из Прешева, Бујановца и Медвеђе, доделе иста права која Београд тражи за Србе на Косову стиже у истом дану када се и одржава нова рунда дијалога Београда и Приштине у Бриселу.
Овај састанак обележиће представљање и расправа о првом Нацрту статута ЗСО, али и, према најави, формално усвајање Декларације о несталим лицима, чији је текст утврђен почетком прошлог месеца на састанку главних преговарача.
Иначе, САД играју посебно активну улогу у најновијем таласу дијалога Београда и Приштине. Како су више пута наглашавали, они су преузели обавезу да помогну у успостављању ЗСО.
Албанци који живе у Прешеву, Медвеђи и Бујановцу и претходно су покушавали да решавања статуса Срба на Косову повежу са статусом Албанаца у овим општинама, док је, истовремено косовски премијер тражио реципрочна права, уз наводе о интернационализацији албанског питања.
Након што је делегација Албанаца из ових општина боравила у САД-у где су одржали серију састанака са званичницима ове земље, слично Камберију, један од чланова ове делегације, Рагми Мустафи из Албанског националног савета је казао да су тамо добили гаранције да ће ова земља подржати питање Албанаца у Србији.
Са друге стране, амерички амбасадор у Србији који је пре нешто више од месец дана посетио ове општине, казао је да се „Бриселски споразум тиче Косова, а не питања мањина у Србији“.
Са друге стране, обећао је да ће о положају Албанаца и њиховим проблемима разговарати са председником Србије.
Истог дана председник привременог органа Националног савета Албанаца (НСА) Рагми Мустафа казао је да га не брине изјава овог амбасадора – „да нема подршке формирању Заједница албанских општина на југу Србије“.
