Киднаповани у Ораховцу: Судбина двојице Срба и даље непозната…
Навршава се 25 година од киднаповања двојице ораховачких Срба Градимира Мајмаревића и Синише Витошевића. Њихова судбина до данашњег дана није расветљена, подсећа Радио Гораждевац.
Градимир и Станиша киднаповани су у Ораховцу. Они су тог 22. јуна 1999. године отишли до винограда, двеста метара удаљеног од последњих српских кућа у горњем делу Ораховца. У кућици крај виногарада Градимир је држао живину и пса, па су пошли да их нахране. Отишли су Синишиним аутомобилом. Према тадашњим изјавама породице, највероватније их је КФОР зауставио да их легитимише, јер другачије се не би зауставили.
Истог дана је породица обавестила војнике КФОР-а, али нису ништа предузели. Према ранијим сведочењима сада покојне супруге Градимира Мајмаревића, Веске, она је имала сазнања да су њих двојица три недеље држани у Ватрогасном дому у доњем делу Ораховца у заточеништву.
Наташа Угреновић: Не знамо ништа о оцу ни после 25 година
Градимирова ћерка Наташа Угреновић је за Радио Гораждевац казала да ништа поуздано о своме оцу не зна ни после 25 година.
“Верујте ми да не знам шта више да кажем. Нико нам више ништа није јавио за тату, последње што смо сазнали је она вест из извештаја Дика Мартија да је био жртва трговине органима и он и Циле (Синиша) који је киднапован са њим. Идем сваке године на помен 17. јула када је парастос свим страдалима из општине Ораховац и тад се осећам као да сам дошла на место где је сахрањен. Не знамо где је, не знамо ко га је одвео, не знамо ко га је убио, нико ништа не зна. Ако их не помињемо, као да их није ни било, вероватно то хоће они који су нам нанели ово зло”, испричала је Наташа.
“Разочарана сам у нашу државу”
Наташа додаје да је разочарана у своју државу која не предузима ништа поводом питања несталих Срба.
“Разочарана сам у нашу државу, власт која не предузима ништа поводом питања несталих Срба. Када се ратује, позива младе да дају своје животе бранећи државу, а после… Ја сам изгубила и брата 1998. године. Мој брат Александар Мајмаревић је дао живот у 26-ој години. Оставио је своју младост у порти наше цркве, наше улице, поред своје куће. И дан данас почива ту, а шта је држава учинила за њега као борца, ништа. Надам се само у правду Бога. Наша породица је претрпела велику жртву, остали смо само ја, брат и сестра”, испричала је Наташа за Радио Гораждевац.
Тог дана сахрањено тело киднапованог Панте Грковића
Тог 22. јуна 1999. године је у црквеној порти сахрањено тело старца Панте Грковића, киднапованог из своје куће у доњем делу Ораховца 16. јуна. Панту је супруга идентификовала. Тела још тројице Срба који су са Пантом истог дана ископани из гробнице у Брњачи, није нико могао да идентификује.
Пантино тело је донео КФОР у црној пластичној врећи, и сахрањен је без свештеника, који није могао нити смео из Велике Хоче да дође.
(Радио Гораждевац/КоССев, 22.06.2024)
