У изненађујућем обрту, послије двије деценије гледања кроз прсте на постепено уклањање Срба с Косова, ЕУ и САД најзад су одлучили да обуздају свог вазала, у више наврата осуђујући њихове поступке, чак и уводећи санкције Приштини.
Иако тривијалне спрам казнених мјера према државама у којима Запад настоји да постигне смјену неподобних режима, санкције „Косову“ биле би незамисливе почетком 2023. И Брисел и Вашингтон јасно су ставили до знања „премијеру” Куртију да ће казнене мјере бити укинуте попусти ли напетости спрам српског становништва и поново их укључи у политички систем.
Курти се, међутим, томе и даље супротставља. Једно од објашњења за његову непопустљивост могла би бити тиха подршка енглеске обавјештајне службе. У британском парламенту нико није био гласнији у осуђивању санкција „Косову“ од Алише Кернс, предсједавајуће Комитета за спољне послове Доњег дома и блиског савезника разних „косовских“ званичника.
Грејзон је у прилици да открије да је Кернсова одавно специјалиста за психолошко ратовање и оперативац енглеске обавјештајне службе. Њен свјесно прикривени професионални животопис садржи јаке назнаке да је као тајни агент МИ6 (енглеска спољна обавјештајна служба, нап. СтСт) била укључена у разне сукобе које је потпиривао Запад.
Да ли би њено јавно ангажовање у сукобу на Косову могло бити варница која ће најзад запалити други фронт посредничког рата у Украјини?
Енглеске „мировне снаге“ припремају подлогу за рат
Четвртог јула ове године Кернсова је одржала неуобичајено ратоборан говор у енглеском парламенту, чија су суштина тврдње да терористичке јединице под управом власти у Београду дестабилизују „Косово“.
Њени наводи изазвали су огорчење у Србији, а КФОР је свега 24 часа потом демантовао да постоје докази да Србија кријумчари оружје на „Косово“.
То вјероватно неће утицати на крсташки поход Кернсове у прилог енглеске интервенције у Србији. Истог дана кад је КФОР демантовао њене наводе, Политико ју је сврстао у „40 најдјелотворнијих посланика у домену безбједносне политике и утицаја на британску владу“.
Као што ћемо показати, Кернсова је као тајни агент имала злоћудан и знатан утицај и у другим сукобима широм свијета, у операцијама о којима се досад није говорило у јавности.
Тајно дјеловање Алише Кернс у Сирији било „вјероватно незаконито“
Читавим током вишегодишње кризе у Сирији енглеска обавјештајна служба спроводила је разрађене тајне операције информационог ратовања које су коштале милионе фунти годишње. Циљ је био да се дестабилизује Асадова власт и да се Сиријци, међународне организације и јавност Запада увјере да геноцидне наоружане скупине иза којих стоје ЦИА и МИ6 које пустоше земљу представљају „умјерену“ алтернативу Асадовој власти.
То се спроводило посредством мреже тајних организација. Процурјели документи у које је Грејзон имао увид показују да је њиховим радом између 2014. и 2016. руководила и надзирала га Кернсова под покровитељством британске владе и њене јединице за борбу против Исламске државе.
Кернсова је за свој рад у Сирији добила три новчана бонуса за „изузетан“ рад, и предложена за „награду за изузетан допринос“ енглеског Министарства иностраних послова. Интерна ревизија дјеловања те јединице, која није била предвиђена за јавност, дошла је, пак, до закључка да су тајни пропагандни програми били „лоше испланирани, вјероватно противзаконити и да су током њиховог спровођења гинули људи“.
Организације под надзором Кернсове обично су чинила војна лица и обавјештајци високог ранга. Узмимо за примјер InCoStrat, тајновиту агенцију коју су основали некадашњи припадници британске војске и Ема Лемезирије, супруга покојног оснивача „Бијелих шљемова“ у Сирији и некадашњег војног обавјештајца Џејмса Лемезиријеа. Ема Лемезирије признала је да је службеник МИ6, потврдивши и да је њена компанија спроводила „тајне операције“.
Као предсједавајућа Јединице за борбу против Исламске државе Кернсова се састајала с „бившим“ представницима МИ6 и „у свему имала посљедњу ријеч“. Било би крајње неуобичајено да енглеске обавјештајне службе повјере надзор над радом својих оперативаца обичном цивилу, што неминовно наводи на закључак да се не ради о обичном чиновнику енглеског Министарства спољних послова, већ о службенику МИ6.
По предсједавању јединицом за борбу против Исламске државе, Кернсова је постала сарадник Торчлајт групе (torchlight – бакља, нап. СтСт), још једне агенције енглеске обавјештајне службе, гдје је од 2017. до 2019. радила као „слободни консултант“ за „насилни екстремизам, контраобавјештајне послове, хибридно ратовање и програме промјене понашања за владе, војне и невладине организације“.
Не изненађује да су у тој компанији запослени некадашњи шпијуни и војна лица високог ранга специјализовани за задатке попут обуке репресивних власти за прљаве послове са списка главног штаба енглеских обавјештајних служби GHCQ, шпијунирање палестинских избјеглица, као и инфилтрирање у безбједносне и обавјештајне структуре других држава по налогу Лондона.
Не зна се кад и како су се укрстили путеви Кернсове и шефа Бијелих шљемова Џејмса Лемезиријеа, али је она изјавила да је „поносна“ што је радила с њим, описујући га као „невјероватног“, у предвечерје његове загонетне смрти новембра 2019.
Имајући то у виду, уводник у Хафингтон посту из априла 2018. који је потписала Кернсова, неколико дана по наводном нападу хемијским оружјем у Думи (Сирија), поприма крајње сумњив призвук. Попут њеног недавног говора о Косову, и текст Кернсове у Хафингтон посту позивао је на интервенцију Запада, износећи потом као неистините доказане наводе о употреби бојних отрова и означавајући оне који би посумњали у њене наводе као присталице „теорија завјере“.
Потом процурјели документи Организације за забрану хемијског оружја недвосмислено потврђују да је инцидент у Думи био операција под лажном заставом изведена од стране наоружаних противника Асадове власти. Независне истраге показале су да је кључна особа при саботирању званичне истраге овог инцидента био Лемезирије, који је научницима из Организације за забрану хемијског оружја достављао лажне узорке и доводио обучене свједоке.
Ово није био спорадични инцидент. Грејзон је објавио документацију да је мрежа оперативаца МИ6 инсценирала и медијски припремила дословно сваки наводни напад бојним отровима у Сирији, настојећи да изазове копнену интервенцију америчких снага.
„Глобална Британија“ ствара тајну армију за смјену неподобних режима на Балкану
Највећи дио пословних људи и политичара јавно говоре о својим достигнућима, многи их чак и уљепшавајући ради стицања наклоности код будућих послодаваца, инвеститора или гласача. Али не и Алиша Кернс.
Октобра 2011. Кернсова је основала фирму Паблик комјуникејшнс (Public Communications Ltd) у којој је била једини директор, и која до своје ликвидације јануара 2014. није поднијела ниједну пореску пријаву или приложила било какву документацију. Према британском закону, пословна документација не смије се уклањати ни под каквим условима и мора се чувати 20 година по затварању фирме. Документација о пословању фирме Алише Кернс, међутим, не постоји, што такође упућује на везе с МИ6.
Кернсова, или неко њој близак, се потрудила и да заметне своје трагове на интернету. Интернет архива њене личне странице прије 2020. године упућује на празну страну. И с њеног налога на ЛинкдИну избрисано је све везано за њену каријеру прије но што је послала посланик, децембра 2019.
Текст из локалних медија током њене предизборне кампање те године открива да је била „укључена у борбу против дезинформација и хибридно ратовање“ широм свијета, нарочито на Западном Балкану.
Иако није познат читав распон дјеловања Кернсове на Балкану, британско Министарство спољних послова на Балкану од 2018. води кампању „Глобална Британија“ с циљем утицаја на локалне власти и правно окружење у складу с интересима Лондона.
У ту сврху отворени су тајни рачуни за мрежу организација грађанског друштва, невладиних организација и општила углавном под окриљем „борбе против лажних вијести“, циљајући у првом реду на руске државне медије РТ Балкан и Спутњик. Прави циљ тих дјелатности наведен је у процурјелом документу у вези с „владавином закона“ у тој области како га види Глобална Британија:
„Тамо гдје локалне елите не дјелују у складу с нашим циљевима и вриједностима… можда ће бити потребно позивати локалне политичаре на одговорност… Можемо изградити односе и савезе с онима који имају исте циљеве и вриједности као ми у погледу реформи… Кључно је да општила имају способност и слободу да позивају политичке дјелатнике на одговорност…“
Другим ријечима, Лондон неће трпјети супротстављање својим циљевима на Западном Балкану с високих политичких позиција, и енглеска обавјештајна служба спремна је да дјелује на ломљењу било каквог отпора.
Британско Министарство спољних послова сматра Србију кључним противником на Балкану усљед високог степена јавне и политичке ненаклоњености према Енглеској. Озлојеђеност становништва непосредно је у вези с кључном улогом Лондона у 78-дневном „хуманитарном“ бомбардовању од стране НАТО из 1999, којим је Приштина, коју многи Срби сматрају колијевком своје цивилизације, отета од Београда.
Отуд је енглеска обавјештајна служба сматрала неопходним да психолошким ратовањем промијени негативан однос према Лондону у Београду, чиме би се обезбиједио трајан развод Косова од Србије под фасадом грађења мостова између различитих заједница.
Операција под шифрованим именом „Јачање мира на ,Косовуʻ и Србији“ (“Strengthening Positive Peace in Kosovo and Serbia”) коштала је у раздобљу од 2020. до 2022. пет милиона фунти. Њен циљ био је да повећа подршку „влади Косова“ међу Србима са Сјевера Косова убјеђивањем да се окану матице и прихвате шири локални идентитет.
Све вријеме улога Енглеске у тој завјери требало је да остане строго чувана тајна. С организацијама и појединцима склапани су уговори који су их обавезивали на тајност, и потом су „обучавани и инструисани“ како да „објасне финансирање пројекта“ ако их неко упита. Само оперативци на највишој разини имали су неку представу да је у све укључен Лондон.
Британска влада „сагласна са ставом КФОР-а“
Пошто је КФОР одбацио ратоборну реторику Кернсове из парламента, многи Срби оптужили су је да намјерно угрожава људске животе. На Косову је таква злоћудна ратнохушкачка реторика произвела невиђена крвопролића ових двадесет година.
Како то да специјалиста за психолошко ратовање и стручњак за Западни Балкан попут Алише Кернс није знала шта ће њене антисрпске тираде изазвати у бурету барута попут Приштине?
Британски „амбасадор“ на „Косову“ Николас Абот одбацио је 17. јула оптужбе Кернсове да је СПЦ учествовала у кријумчарењу оружја. Наводећи да је Кернсова само посланица, Абот је навео да је британска влада у потпуности „сагласна са ставом КФОР-а“. Одбацио је и наводе да јој је функција предсједавајуће Комитета за спољне послове омогућила увид у повјерљиве информације.
„У том погледу немамо информације које би потврдиле наводе“, рекао је Абот. „Немамо доказа за то… Ту информацију није добила од владе Уједињеног Краљевства. Та информација није прошла провјере Министарства спољних послова.“
Абот је другом приликом примијетио да га „много тога“ виђеног у Приштини подсјећа на Сјеверну Ирску, гдје су педесет година шпијунске агенције Лондона хушкале на рат, попут „стратегије стварања напетости“ коју је током Хладног рата спроводио МИ6 операцијом Гладио. Британска влада није знала за многе од ових дјелатности.
У том смислу, Аботови коментари су можда погодили мету прецизније него што је намјеравао, јер би исто могло важити и за ситуацију на Косову данас.
С енглеског посрбило, скратило и опремило: Стање ствари