Савет за заштиту људских права на Косову (КМДЛЊ) огласио се у недељу са оптужбама на рачун манастира Високи Дечани – да су у њему држани Албанци као таоци током рата 1999., затраживши истрагу, оптужујући игумана Саву Јањића за „могуће кршење Закона рата и хуманитарног права“.
Они наводе да су „према изјавама сведока, по завршетку рата у манастиру Дечани, поред распоређивања паравојних формација и редовних српских снага, Албанци држани као таоци“.
Тврде уједно да је тада Манастир Високи Дечани претворен у војну базу „у којој се делило оружје мобилисаним Србима“.
Из овог Савета инсистирају да се спроведе истрага о манастиру и „могућој умешаности“ оца Саве у кршење ратних закона и хуманитарног права.
„Након ове информације Савета за Заштиту Људских Права и Слобода (КМДЛЊ), игуман овог манастира, Сава јањић пријавио је ОЕБС-у КМДЛЊ, док је ОЕБС дао КМДЛЊ две могућности да се превазиђе ова ствар, прва је да се директор КМДЛЊ, Бехџет Шаља, јавно извини оцу Сави и друга је да се КМДЛЊ суочи са судом. КМДЛЊ није учинио ни прво ни друго, већ је упоран у томе да се изврши истрага око манастира Дечана и могућој укључености Саве Јањића у кршењу Закона рата и хуманитраног права. Позитивно је да и насупрот таквом развоју није било ниједне последице нити за Манастир Дечане, нити за особље“, поручују даље.
Игумана Високих Дечана којег називају „онај који пориче државу косовских институција“, оптужили су да се „ширећи лажи и преносећи српску пропаганду на Косову, труди да сакрије своју прошлост из рата у којем је, према КМДЛЊ био одговоран за кршење људских права заточеника у манастиру Дечани, пре и током задњег рата на Косову“.
„У било којој правној држави, против Саве Јањића би се покренула истрага због његове улоге пре и током рата на Косову, против притворених цивила у манастиру Дечани, где је такорећи био главно-одговорни“, додаје се у саопштењу.
Док се ове „сумње“ не истраже, игуман Дечана ће, како наводе, претворити манастир у „амбасаду Србије или пропагандни центар“.
„Сава Јањић има грижу савести из прошлости, стога је 100 одсто у служби српске политике, штети међунационалним односима и Србима, који су интегрисани или желе да буду интегрисани, у све сфере живота на Косову“, додаје се у саопштењу.
Савет за заштиту људских права придружио се критикама косовских институција и званичника на рачун одлуке организације за заштиту баштине Европе – Еуропа Ностра, да уврсти Високе Дечане међу седам најугроженијих локалитета за 2021. годину.
„Након 21 годину од завршетка рата, да се каже да је Манастир Дечане угрожен је бесмислено, штавише – није био угрожен ни у време војних активности. Сава Јањић, духовник огрнут демократским плаштом, сада се жали да Албанци и институције Косова угрожавају Манастир Дечане, не спроводе међународне споразуме као ни одлуке судова Косова (Уставног Суда), док (Сава Јањић) у међувремену не признаје ни институције Косова, државу Косово, а одлуке суда признаје на селективан начин“, додали су.
Као и косовски званичници, тако и КМДЛЊ сматра да манастир не само да није угрожен од стране Албанаца или косовских институција, већ према Ахтисаријевом плану и важећим законима „ужива екстратериторијални статус“. Излистали су исте аргументе које су претходно изнели Курти и Османи у свом писму Европа Ностри.
„Једном речју – има пуну независност и заштиту, па злоупотребљава ово с циљем проширења утицаја Србије на Косову стављањем религије у службу политике“, додали су даље.
Тврде да је право на исповедање религије на Косову регулисано Законом о верским слободама те да је Косово по овом питању испред многих у региону.
Кажу и да се бележи „нагли пад“ међуетничких инцидената у последњим годинама на Косову, те додају да су неистините тврде игумана Саве Јањића и званичног Београда, да су Срби на Косову угрожени, да се пљачкају верски објекти СПЦ и напада верско особље.
О.Сава: „Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас рђаве речи, због мене“
„Лажи и увреде“, овако је сам Јањић одговорио на оптужбе које је на његов рачун изнео приштински Савет за заштиту људских права.
„Поводом лажи и увреда на мој рачун у неким косовским медијима могу само да одговорим речима Господњим – ‘Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи, због мене. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима’. (Мт 5:11-12)“, поручио је игуман манастира Високи Дечани у објави на Твитеру.
Канцеларија за КиМ: Покушај додатног цртања мете на чело О.Саве
Оптужбе Савета за заштиту људских права Канцеларија за КиМ види као „бесмислене“, али „пажљиво смишљене – да би се замаскирала права истина о угрожености манастира који је 20 година под заштитом КФОР-а.
Тврде да се на овај начин додатно црта мета на чело игумана Дечана, а сам манастир проглашава легитимном метом, јер јој се оспорава њен духовни и верски значај и улога.
Указали су на талас негативних реакција у Приштини након одлуке „Еуропа Ностра“. Кажу да и даље „не престају покушаји Приштине да релативизује ово чињенично и доказима поткрепљено стање“.
„Нити су Високи Дечани сами себе гранатирали, нити је отац Харитон сам себи одсекао главу 1999. године. Зато су апсурдни покушаји да се самозвано Косово самопрогласи оазом мултикултуралности и верске толеранције, када свакодневно имамо инциденте на терену о којима је обавештена и Европска унија, као и све релевантне међународне институције на Косову и Метохији“, поручују.
Савет за заштиту људских права на Косову је током дуже од две деценије препознат по Хаљиту Беранију (Халит Барани), активисти из Јужне Митровице и његовим извештајима у којима су Срби истакнути као злочинци над Албанцима као жртвама.
Novinari Wall Stree Journal-a су трагом његове вести о томе да су Срби спаљивали Албанце у Трепчи ’99, претресли причу и показали да истражитељи хашког трибунала тамо нису нашли доказе. Извештаји OEBS-a и Human Rights Watch-a су 2004, истакли налазе истрага супротне Беранијевим наводима да су „српски бандити“ појурили албанске дечаке у реку и утврдили да су такве запаљиве и сензационалистичке изјаве у медијима покренуле етничко насиље у марту 2004.
Албански „Карл Маркс“
Пролећа давне 1999. године појавила се прича о наводном спаљивању Албанаца у Трепчиној топионици.
У чувеном чланку WSJ из 1999, „Упркос причама, рат на Косову био је диваљ, али није био геноцид“, Данијел Перл (Даниел Перл) и Роберт Блок (Роберт Блоцк), кажу да би „свет могао да дугује овакву слику Халиту Беранију“.
„Господин Берани је бивши глумац са брадом Карла Маркса који сумира ратне злочине Срба тако што показује фотографију бебе са смрсканом лобањом“, писали су угледни амерички новинари.
Беранија описују као човека који је провео рат путујући од села до села са машином за куцање, шаљући дневне извештаје страним радио станицама и дипломатама у троминутном разговору преко свог „ОВК“ сателитског телефона.
Он је тада казао да је чуо од сељана у близини Трепче како пристижу крцати камиони и излазе празни, те да је одатле допирао чудан мирис.
„Телефонски је послао један извештај почетком априла којим је указивао да је рудник постао место за истоваривање тела, а Дојче Веле и немачке радио станице су на албанском пренеле ове извештаје“, писали су тада амерички новинари.
Перл и Блок даље наводе да се ова прича раширила у јуну, да је Косовапресс цитирао америчког званичника у Атини који је тврдио да постоје сведоци и фотографије камиона који носе тела, међутим, када су западни новинари телефонирали у амбасаду, портпаролка је казала да није могла да пронађе поуздан извор.
Новинари су се такође присетили и лондонског Обсервер-а који је цитирао једног вођу „ОВК“ и више других људи са Косова, а који су чули исту причу од избеглица. Чак је и портпарол Пентагона, на питање о уништавању тела Албанаца у Трепчи, у то време казао да у том тромесечју постоји више извештаја са терена да се тела спаљују у некадашњем индустријском комплексу, док су неки од коментатора тада такође ову терорију износили као чињеницу.
Међутим, ови познати амерички новинари су објавили сазнања истражитеља трибунала у Хагу: Када су француске трупе преузеле рудник наредне године, они су пронашли делове одеће, међутим истражитељи трибунала „нису били импресионирани“ како наводе Перл и Блок.
Објаснили су да се одећа може наћи на „смећем засутом Косову“, те додали „зашто би Срби чистили пећ, али не и палили одећу“. Након закључка да „нема сврхе“ наставити са истрагом зато што тела нису пронађена, иста је и обустављена.
Овај текст су амерички новинари закључили поново са Беранијем, који на крају „није у потпуности остао при свом исказу“:
„Ја сам свима рекао да је то била претпоставка. То није била потврђена информација“, казао је овим новинарима, али и додао – „за Србе је све могуће“.
Данијел Перл, извештач Вол стрит журнала из Азије, киднапован је 2002. године у пакистанском граду Карачију, док је извештавао о британском терористи Ричарду Риду, након чега је и убијен.
Пет година касније, Хаљит Берани се спомиње и у извештајима Human Right Watch-a и Канцеларије OEBS-a у Бечу сачињеним поводом највећег етничког насиља на Косову након рата 1999. – 17. Март.
У тим извештајима потврђено је да су медији на албанском имали запаљиве извештаје који су претходили насиљу – о дављењу тројице албанских дечака у Чабри, селу код Митровице; да су албански медији одиграли неодговорну и запаљиву улогу емитујући информације које нису биле потврђене, иако преживли албански дечак никада није јавно изјавио да су их појурили Срби ка реци, већ да су их из једне удаљене куће Срби псовали.
У каснијој истрази коју је водио угледни албански судија, управо је у питање доведена тврдња да су трагедију изазвали Срби, да би и истрагом УН-а потом било утврђено да се штавише није могао пронаћи ниједан Србин на основу описа дечака који је преживео.
Управо је извор информације да су Срби појурили дечаке у реку био Хаљит Берани, детектовано је и у овим извештајима.
У извештајима је такође, дан пред насиље, констатована и диспропорција у датом медијском простору коју је имао Хаљит Берани науштрб „умереног гласа“, каква је била портпаролка УНМИК полиције из региона Митровице, Американка Трејси Бекер (Трацy Бецкер), која је иначе сатима покушавала и у самој Чабри да смири ситуацију и одврати новинаре од запаљивог и непотврђеног извештавања, насупрот Беранију који је био у истом месту.
„Умерени гласови, попут портпарола УНМИК-а Трејси Бекер, која је упозорила на то да није утврђена етничка мотивисаност за инцидент, није добила скоро никакво време, док су ‘стручњаци’ који су осудили српске ‘бандите’ имали несметан и неоспоран приступ. На пример, Халит Берани, председавајући Савета за одбрану људских права и слобода у Митровици – етничка албанска група за људска права са снажно националистичким програмом – добио је више од 4 минута емисије вести РТК, у поређењу са 12 секунде дате умереном портпаролу УНМИК-а. Берани, који није био сведок инцидента, рекао је присутнима:
‘Данас око 16:00 у селу Цабре (на српском језику Чабра), општина Зубин Поток, док се шесторо деце из поменутог села играло, група српских бандита напала је ову децу, српски бандити су имали и пса, и псовали су им албанске мајке, натерали су албанску децу да побегну. Двоје од њих успели су да се сакрију под коренима врба поред реке Лумебарде (река Ибар на српском), док су преостала четири упала у реку. Познато је да река Лумебардх, осим што је веома дубока, има врло хладну воду и брзо се креће. Највероватније деца нису могла добро да пливају. Нема података о судбини тројице, док је један преживео након што је прешао на другу страну реке. Навикли смо на ове српске разбојнике. Мислимо да је то освета за оно што се догодило у Чаглавици [пуцање у Србе], случај који је показао на шта су Срби спремни да ураде када се ситуација на Косову смири’.
„Сензационално извештавање о српским „бандитима“ који утапају албанску децу покренуло је ватру протеста и насиља широм Косова“, део је извештаја Human Right Watch-а.
У извештају ОЕБС-а из Беча, детаљно се анализира гостовање Беранија у студију РТК 16. увече. Констатовано је и да га део локалних и међународних организација види као „контраверзног“, те да није био сведок догађаја, већ је позван као „сведок експерт“.
Хаљит Берани је током 2002. године био и један од првих сведока на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, а као сведок се појавио такође и на суђењу Оливеру Ивановићу.
“Данас је сведочио Хаљит Берани, професионални албански сведок који је сведочио пуно пута и увек је сведочио о ономе што није видео. То је учинио и данас, јасно је рекао да није био сведок догађаја ни из 1999. ни из 2000. године али му опет то није сметало да о томе говори” – казао је након Беранијевог сведочења Ивановићев адвокат Небојша Влајић.
Још једну дезинформацију Савет за заштиту људских права и слобода пустио је у јавност октобра прошле године, када су у Призрену у цркви Богородице Љевишке, венчао црногорски пар, који је након венчања развио стару црногорску заставу да би се фотографисали, а уз дозволу дежурног полицајца.
„Злоупотреба верских церемонија и провокација са националистичким песмама Срба који долазе на породичне прославе и користе српску заставу је кажњиво дело и не доприноси међуетничким односима и изградњи будућности за све заједнице“, поручили су тада из КМДЛЊ.
Полиција је тада утврдила да није било елемената кривичног дела.
Наредног дана је група навијача „Арпагјик“-а из Призрена скандирала испред цркве „Косово је срце Албаније“ и овај видео поставила на друштвеним мрежама са поруком да реагују на, како је већ у јавности представљено – провокацију, иако се венчани пар, уз претходну дозволу дежурног полицајца, фотографисао. У цркви је било верника током скандирања, и зумирана је сцена унутрашњости цркве у којој се верници моле.
КМДЛЊ недавно захтевао и бојкот Лајчака док се не извини за мапу – „политички профитер и крајње пристрасан“
Пре саопштења о игуману Високих Дечана, КМДЛЊ, током посете европског изасланика за дијалог БГ-ПР Мирослава Лајчака, саопштио је да косовски политичари, цивилно друштво и медији, „треба да одбију било какав састанак са њим све док се не извини јавно и дистанцира“ од мапе у својој канцеларији. Талас се незадовољства покренуо тада због тога што су Албанци приметили да на мапи Балкана нема границе између Косова и Србије.
Овај Савет је Лајчака описао као „потпуно пристрасног, који озбиљно штети процесу разговора“.
„Такође, у било којој земљи у којој постоји висока државотворна свест, људска, политичка и национална, Мирослав Лајчак би био дочекан снажним протестима у свакој земљи у којој је планирао састанке. Игнорисање стварности створене на Косову, коју Лајчак покушава у потпуности да искриви, ствара опасан и обесхрабрујући преседан за изградњу трајног мира у било којој земљи у којој је дошло до масовних кршења људских права а Косово је превазишло све страхоте да би омогућило једном политичком профитеру, попут оног што Лајчак ради, да се такве егзибиције одржавају“.
Наслов и опрема: Покрет за одбрану КиМ
