Према подацима са званичног сајта, на попису одржаном 2022. године, у Србији је било највише грађана који се изјашњавају као Срби. То је и константа на свим претходно одржаним пописима.
Албанаца, према резултатима објављеним на сајту РЗС, има 61.687. Бошњака, према резултатима пописа, има 153.801.
Бугара је на попису одржаном 2022. године било 12.918, а Буњеваца 11.104.
Према објављеним подацима, Влаха има 21.013, Горанаца 7.700, а грађана који се изјашњавају као Југословени има 27.143.
Мађара је на попису било 184.442, а Македонаца 14.767.
Муслимана има 13.011, Немаца 2.573, а Рома 131.936.
Према објављеним подацима, Румуна има 23.044, Руса 10.486, а Русина 11.483.
Словака има 41.730, Словенаца 2.829, а Украјинаца 3.969.
Хрвата је на попису било 39.107, а Црногораца 20.238.
Осталих, према објављеним подацима, има 21.643, а оних који су се изјаснили у смислу регионалне припадности 11.929.
Оних који се нису изјаснили има 136.198, а као „непознато“ наведено је 322.013 грађана.
Попис из 2011. године
Према подацима објављеним на сајту РЗС, који су ажурирани 1. јуна 2017. године, грађана Србије који се изјашњавају као Срби било је 5.988.150, од укупно 7.186.862.
Албанаца је, према истим подацима, било 5.809, а Бошњака 145.278.
Бугара је било 18.543, Буњеваца 16.706, а Влаха 35.330.
Грађана Србије који се изјашњавају као Горанци је на истом попису било 7.767, а Југословена 23.303.
Мађара је било 253.899, а Македонаца 22.755.
Муслимана је било 22.301, док је Немаца било 4.064.
Рома је било 147.604.
Како се наводи на сајту РЗС, Румуна је било 29.332, Руса 3.247, а Русина 14.246.
Словака је 2011. у Србији било 52.750, а Словенаца 4.033.
Грађана Србије који се изјашњавају као Украјинци било је пре 12 година 4.903, а Хрвата 57.900.
Црногораца је, према истим подацима, било 38.527.
Попис из 2002. године
Према подацима који су објављени на сајту РЗС, на попису одржаном 2002. године у Србији је било 7.498.001 грађана.
Од тога, оних који се изјашњавају као Срби било је највише, 6.212.838.
Црногораца је, према изјашњавању, било 69.049, а Југословена 80.721.
Албанаца је 2002. године било 61.647, а Бошњака 136.087.
Према подацима из 2002. године, Бугара је било 20.497, Буњеваца 20.012, а Влаха 40.054.
Исте године је пописан био 4.581 Горанац, као и 293.299 Мађара.
Оних који су се изјаснили као Македонци било је 25.847.
Муслимана је било 19.503, а Немаца 3.901.
Рома је на попису одржаном 2002. године било 108.193, Румуна 34.576, Руса 2.588, а Русина 15.905.
Пописан је био 59.021 Словак, а Словенаца је било 5.104.
Украјинаца је исте године било 5.354, а Хрвата 70.602.
Чеха је било 2.211.
У подацима објављеним на сајту РЗС наводи се да је „осталих“ било 11.711, а неизјашњених и неопредељених 107.732.
Регионалну припадност је изнело 11.485, а као „непознато“ је означено 75.483.
Попис из 1991. године
Према попису из 1991. године, у Србији је био пописан 9.778.991 грађанин.
Срба је исте године било 6.446.595, а Црногораца 139.299.
Оних који се изјашњавају као Југословени је било 323.625.
Албанаца је, како се наводи на сајту РЗС, било 1.674.353.
Мађара је 1991. године било 343.942.
Муслимана је било 246.411, а Рома 140.237.
Према објављеним подацима, Румуна је било 42.331, Словака 66.798, а Хрвата 105.406.
Наводи се да је „осталих“ било 249.994.
Попис из 1981. године
На попису обављеном 1981. године, према објављеним подацима, у Србији је било 5.694.464 грађана.
Оних који су се национално изјаснили било је 5.374.471.
Од тога је Срба било 4.865.283, а Црногораца 77.134.
Хрвата је на том попису у Србији било 31.447.
Македонаца је било 29.033, а Муслимана 151.674.
Словенаца је те године било 8.207, а Албанаца 72.484.
Аустријанаца је 1981. године било 757, Бугара 30.769, а Чеха 1.170.
Грка је било 392, а Италијана 358.
Оних који се изјашњавају као Јевреји је на том попису било 395, а Мађара 4.965.
Немаца је те године било 1.402, а Пољака 581.
Рома је на том попису било 57.140, а Румуна 6.387.
Руса је пописано 1.603, Русина 447, а Словака 3.621.
Турака је на попису одржаном пре 42 године било 1.182, а Украјинаца 512.
Влаха је било 25.535.
Осталих је, према истим подацима, било 1,993, а оних који се нису национално изјаснили 281.331. Од тог броја, оних који се нису определили према члану 170 Устава СФРЈ било је 4.340, а оних који су се изјаснили као Југословени било је 272.050. Оних који су се изјаснили у смислу регионалне припадности је било 4.941. Као „непознато“ је било означено 38.662.
Попис из 1971. – подаци и за 1948, 1953. и 1961. годину
У публикацији која је објављена након пописа 1971. године, наводе се и подаци за 1948, 1953. и 1961. годину.
У Србији је, према попису из 1948. године било 6.527.966 грађана, 1953. 6.979.154, 1961. 7.642.227 и 1971. године 8.446.591.
Подаци из 1948.
Према подацима из 1948. године, Црногораца је било 74.860, а Хрвата 169.864.
Македонаца је исте године у Србији било 17.917, а Муслимана 17.315. Словенаца је било нешто више, 20.998.
Као и сваке године након тога, највише је било Срба – 4.823.730.
Албанаца је било 532.011, а Мађара 433.701. Рома је било 52.181.
Подаци из 1953.
Црногораца је, према подацима из 1953. године било 86.061, Хрвата 173.246, Македонаца 27.277, а Муслимана 81.081.
Словенаца је било 20.717, а Срба 5.152.939.
Албанаца је било 565.513, Мађара 441.907, а Рома 58.800.
Подаци из 1961.
Црногораца је било 104.753, Хрвата 196.409, Македонаца 36.288, Муслимана 93.467, а Словенаца 19.957.
Срба је било 5.704.686, а Албанаца 699.772.
Мађара је било 449.587, Рома 9.826, а Југословена 20.079.
Подаци из 1971.
Црногораца је према овом попису било 125.260, Хрвата 184.913, а Македонаца 42.675.
Муслимана је било 154.330, а Словенаца 15.957.
Срба је 1971. године било 6.016.811.
Албанаца је било 984.761, Мађара 430.314, Рома 49.894, а Југословена, у односу на 10 година раније, чак шест пута више – 123.824.
